Čudo Evrope: Kako je Granada sa timom od 6.100.000 evra sela na čelo Primere

Fudbalska planeta nadala se El Klasiku, ali su političke trzavice u Kataloniji odložile sudar Barselone i Reala, pa je Španija umesto o čarolijama Lea Mesija ili Luke Modrića propričala o Domingošu Duarteu, Viktoru Dijazu, Hermanu Sančezu… I ne, ne treba da se stidite što niste čuli za većinu njih. Retki jesu. Jer od startnih 11 koji su u nedelju savladali Betis sa 1:0 samo je Janhel Erera, kolumbijski zadnji vezni i dalje pod ugovorom sa Mančester Sitijem, prošle sezone igrao Primeru i to na pozajmici u Ueski.

A evo ih sada na čelu Primere?! Istina sa utakmicom više od Barse i Reala, ali i bodom više od Real Sosijedada, Atletiko Madrida, Sevilje… Granadina priča ove jeseni mnoge je podsetila na čudesnu sezonu Lestera u Premijer ligi, mada pored superiornih ekipa Barse i Reala niko ni ne pomišlja da će Nasridi – kako je nadimak ekipe – moći da se dugo zadrži u vrhu.

Uostalom, limit za plate igrača – u Španiji ga propisuje uprava lige – u Granadi je čak 18 puta manji od Barselone. Granada na plate fudbalera godišnje sme da izdvoji svega 35.460.000 evra. U gorem položaju su samo Valjadolid i Majorka. Barsa pak može da istrese i 671.430.000 evra i nikom ništa. U Andaluziji se dovijaju štapom i kanapom.

Ovog leta na pojačanja su potrošili svega 7.250.000 evra. Postava koja je savladala Betis – a Betis je recimo samo na Borhu Iglesijasa dao 28.000.000 – koštala je 6.100.000. Najskuplji su bili Darvin Maćis, levo krilo Udinezea, te štoper Sportinga Domingoš Duarte. Obojicu su platili po 3.000.000 evra. Jan Bris je došao iz B tima Sevilje za 1.000.000.

A opet, evo ih na čelu Primere? Tamo gde su poslednji put bili 46 godina. I gde nikad nisu bili ovako kasno u sezoni. Imaju 20 bodova, koliko su u sezoni 2016/2017 – kad su i ispali iz Primere – osvojili za svih 38 kola. Sećate se verovatno, tad je i Toni Adams stigao da proba da promeni nešto, samo četiri su Španca bila u timu, ukupno 21 zemlja je bila zastupljena u igračkom kadru (?!),eksperiment naravno nije prošao i Granada je ispala.

Đani Poco iz familije koja drži i Votford i Udineze za 37.000.000 evra prodao je ljušturu od kluba. Kupac je bio Đijang Ližang, koji ima i pet odsto akcija u NBA ligašu Minesoti, 60 u italijanskoj Parmi, vlasnik je i kineskog fudbalskog kluba Čonkinga koji sa klupe vodi Đordi Krojf,  a pokušava da preuzme i belgijski Leven, iako se navijači tamo protive takvom potezu.

Možda ne bi trebalo, “Džon” Đijang, kako ga zovu u Španiji, digao je Parmu, a diže polako i Granadu. Iz pepela maltene. Kad je stigao ni stadion Nuevo Karmenes nije bio u vlasništvu kluba, ni trening centar, pa ni čak 13 prvotimaca koji su u klubu igrali kao pozajmljeni fudbaleri. Bivši predsednik Kike Pina je optužen za pranje novca, a u detektorima za tim u trening centru pronađeni su priskluškivači.

Međutim, jedan drugi čovek je po mnogima najzaslužniji za ovakav uspon Nasrida. Dijego Martinez, sa 38 godina najmlađi trener u Primeri, debitant u elitnom karavanu. Uporno ponavlja da je sve ovo lepo, ali da je jedini cilj Granade i dalje samo da preživi u prvoj ligi. I zato insistira na timskom duhu, vodi igrače na roštilj, na ekskurzije, šetnje u prirodi… I uspeva mu. Prošle sezone je u Segundi ekipa primila samo 28 golova na 42 utakmice i kao drugoplasirana stigla do promocije.

Ovu sezonu su počeli sa 4:4 protiv Viljaeala, nije to baš karakteristično za Granadu, pa su izgubili od Sevilje, ali su u narednih osam mečeva ostvarili šest pobeda, računajući tu i onih 2:0 protiv Barselone kada su Blaugranu ne samo savladali nego odučii od fudbala. Izgubilis u samo još od Reala, ali su u porazu od 2:4 pokazali zube, pošto su posle 0:3 stigli do 2:3 pre no što su u nadoknadi primili i taj četvrti gol. Agresivni, pritiskaju protivnika u čoporu, već na šest utakmica uspeli su da mrežu sačuvaju netaknutom. Tim ispred pojedinca.

Dijego Martinez je i sam bio fudbaler, počeo je u Selti, najviše se zadržao u Kadizu, ali nikad nije otišao dalje od Tercera lige. Shvatio je da nije za fudbal, otišao da studira sportske nauke u Granadi, baš preko puta trening centra Nasrida, oženio se devojkom iz grada i ostao u Andaluziju trenirajući lokalne niželigaše. Sedma liga i tako to. Sve dok ga nije primetio ko drugi nego Monći i odveo u Sevilju. Tamo je bio osam godina, sa omladincima je osvojio titulu prvaka Španije, B tim promovisao u ligu iznad, na kraju dogurao i do asistenta u stručnom štabu Unaja Emerija, pre no što je otišao u Osasunu koju je napustio nakon što nije uspeo da je uvede u Primeru.

Granadu zato jeste. I nije tu stao.  Njegovu Granadu već nazivaju “kameleonom”, jer ume savršeno da se prilagodi rivalu. Ako izuzmemo taj nekrakteristično meč sa Viljarealom i poraz od ipak mnogo kvalitetnijeg Reala, na ostalih osam utakmica samo dva gola primila je Martinezova ekipa. Besprekorno deluje uglavnom. Golman Rui Silva je pride fantastičan.

Ispred kapiten Viktor Dijaz na desnom beku, pa Duarte i Herman Sančez kao štoperski tandem, ovaj drugi je sa 32 godine debitant u Primeri i komandant poslednje linije. Levo uglavnom Karlos Neva, a u vezi Anhel Montoro, pomenuti Janhel Erera, pa prekaljeni Maksim Gonalon, jedno od dva najzvučnija imena u timu, bez obzira na to što je na Karmenas stigao na pozajmicu posle razočaravajuće epizode u Romi, sa kojom je i dalje pod ugovorom, te sezone u Sevilji gde su ga povrede osakatile.

Drugo zvučno ime je Roberto Soldado, on se na Pirineje vratio posle tek solidne sezone nije naigrao u Fenerbahčeu, već mu je 34 godina, odavno je premašio zenit karijere, ali nekadašnji špic Valensije i Totenhema je uz Dijaza i Gonalona jedan od tutora mlađima ili možda bolje reći neiskusnijima. Ereri je tek 21 godina, centralni vezni Jan Bris ima 22, ali nema tu baš tinejdžera.

I klub je svoje obavio. Dijego Martinez je za svoje fudbalere rekao da su oni rasli i stasavali “igrajući u blatu”. Ali su svi na kraju nagrađeni time što su dobili šansu da igraju u Primeri. Kičma tima iz sezone u Segundi je ostala. Nije da je Granada mogla da se razbacuje na tržištu, ali je kupovinama jasno pokazala igračima koliko veruje u njih.

Niko još ne veruje da bi Granada mogla zaista da se zadrži ovde i kad bude počelo da se lomi oko Evrope, kamoli titule, ali… Možda bi trebalo da počnu? Jer ovih šest pobeda nisu slučajnost, već samo posledica dobre igre.

(FOTO: Reuters)