Dolazim iz plemena kanibala, poješću i tebe: Najluđa glava Rusije koja je pretila Srbinu nožem

Mnogo je ludih glava odnegovala pozornica vrhunskog fudbala. Mario Baloteli, Džoi Barton, Erik Kantona, Paulo di Kanio. Odeljak kontrovereze prepun je i u CV-ju El Hađija Dijufa. Deluje da Senegal nije imao razuzdanijeg fudbalera jer popularni Serijski ubica je vozeći bez dozvole skupljao saobraćajne prekršaje kao sličice, pljuvao u lice kako rivalima na terenu, tako i navijačima pored njega, bio hapšen zbog pravljenja problema po noćnim klubovima.

Objektivno, problematičan, sa druge strane malo dete za znatno manje poznatog sunarodnika koji je od fudbala zarađivao u Rusiji. Ali Ibrahim Kebe Baje, ili jednostavnije Ibra Kebe, najveći deo seniorske karijere proveo je u Rusiji, prvi kontakt sa najvećom državom na svetu bio mu je dolazak u moskovski Spartak iz senegalskog Žaen Arka.

U moskovskom velikanu zadržao se od 2001. do 2004. godine, a ako pitate hroničare ruskog fudbala, kontroverznijeg teško da je bilo. Igrao je Kebe i u Ligi šampiona, nastupao protiv Liverpula, Valensije, čuvao Stivena Džerarda, Majkla Ovena, Pabla Ajmara, ali mu od fudbalskih dostignuća više pamte gafove van terena, naročito u odnosu sa timskim kolegama. Svih Kebeovih ludorija prisetio se ruski Sport Express, naravno, uz adekvatne sagovornike.

"Kebe je bio potpuno neobuzdan. Nije to bio metak u glavu, već oružje većeg kalibra. Tokom treninga, on se uvredi... Čak i ne skače na noge, već na leđa. Uvek se tukao sa Anankom, varnice su letele", prisetio se bivši vezista Spartaka Maksim Kaliničenko, a priče o Kebeovom čudnom ponašanju potvrdio i sam Dimitri Ananko: "Da, dolazio bi na trening sa različitim čarapama, jednom belom, drugom crvenom. Ili bi dolazio u trpezariju u nacionalnoj nošnji. Često bi nosio hranu u sobu, a sobarice bi kasnije pričale kako je bacao kosti pod krevet."

Osim što je na treninzima umeo da ide u meso i rizikuje povrede saigrača, bilo je i situacija u kojima je vrag odneo šalu. Kada je potezao na saigrače i hladno oružje.

"Kebe je priča za sebe. Takve ljude jednostavno ne možete držati u timu. Mogao bih da trčim ceo trening i odjednom osetim udarac u kost. Mnogi igrači su se uhvatili u koštac i potukli sa Kebeom. Bio je potpuno lud. A ako ga kaznite, možda je mogao da uzme nož u ruke", pričao je Pogrebnjak, aludirajući na priču nekadašnjih igrača Spartaka kako je Senegalac jednom prilikom s nožem u rukama čekao srpskog fudbalera Slavka Matića ispred klupskog autobusa.

"Kebe je bio bezglav. Tokom treninga, skočio bih u zaštitu ostalih saigrača. Kada biste samo znali koliko smo sukoba imali zbog toga. Mogao sam da ga udarim, ali obično bi ljudi momentalno uskočili i razdvajali. Bilo je tu još nešto što nisam mogao da razumem. Čovek ode kući, ne pojavi se mesecima i svi mu oproste", dopunio je Pogrebnjak mozaik o Kebeu.

Džerard, Karager i Ibra Kebe (AFP)

Bilo je i situacija kada bi Kebe otišao na okupljanje reprezentacije sa kojeg se ne bi vratio nedeljama. Navodno je konstantno imao problema sa vizom i pasošem. Ipak, iza zvanične verzije stajalo je nešto potpuno drugo. Potvrdio je to Kebe pričom za dopisnika ruskog Sport Expressa 2011. godine.

- Da li si imao prijatelje u Spartaku, upitan je Kebe.

"Samo Afrikance i Brazilce... Flo, Moises, Robson. Veze sa ruskim igračima nisu funkcionisale dobro", odgovorio je Senegalac.

- Zašto je bilo tako?

"Nisu želeli da prihvate strance u svoje društvo."

- Ipak, razbesneli ste rukovodstvo Spartaka dugim odsustvima u Senegalu. Ili ste dobili novi pasoš, ili niste dobili ulaznu vizu, konstatovao je novinar Sport Expressa.

"Nisam želeo da pričam o tome ranije, ali sada sam spreman da objasnim. Nisam želeo da se vratim u klub gde je cvetao rasizam. Ali imao sam ugovor i braća su me ubedila da se vratim. Odupirao sam se, ali na kraju, dogovorio sam se sa njima", rekao je Kebe, a zatim odgovorio na pitanje da li nosi lepa sećanja iz Spartaka: "Striktno su fudbalska. Tim koji je vodio Oleg Romancev prikazivao je spektakularnu igru. Kako su se svi radovali u svlačionici Lužnjikija kada smo pobedili Zenit, kada smo postali šampioni. Romancev je izvadio pivo iz kartona i rekao mi - Ti, Kebe, treba takođe da piješ. Ali nisam mogao. Ja sam musliman. Uzeo sam gutljaj, zatim brzo otišao u toalet i ispljunuo."

Najveći problem za Ibru Kebea, prema njegovom ličnom priznanju, u sovjetskom sportu, bio je rasizam.

“Nikada neću zaboraviti prezime Beščasni dok god sam živ. Bilo je nas pet Afrikanaca u timu. Romancev je vodio trening. Odjednom ga je jedan od nas pogodio loptom u ruku, a Beščasni je rekao - Ovaj majmun me je pogodio u ruku! Nikada neću to zaboraviti. Nisam tada još znao značenje te reči. Ali pitao sam Čisea (prim. aut. Žeri Kristijan Čise) da mi prevede. I on je to učinio. Kada se trening završio prišao sam Beščasnom i pitao - zašto si to rekao o mom prijatelju. I ja sam takođe Afrikanac. Dakle i ja sam majmun? A Beščasni je odgovorio - da, rekao sam ti! A ja sam nakon toga izlomio sve u hodniku i kod male recepcije. Popeo sam se do moje sobe i polomio sav nameštaj. Tako loše sam se osećao. Sat vremena kasnije, Beščasni je pokucao na vrata moje sobe - 'Otvaraj', rekao je, 'hoću da razgovaramo.' Rekao sam mu da nikad nećemo razgovarati i da mu nikada neću otvoriti."

Svoju vizuru ovih događaja, mnogo godina kasnije, ponudio je i Vladimir Beščasni.

"Moguće je da se dogodilo tako nešto. Ali to ne znači da sam rasista. Osim toga, to što sam nekoga nazvao tako, nije samo moja krivica. Ne razumem tačno na šta je Kebe aludirao. Ali njegovo ponašanje, da budem iskren, nije uvek bilo adekvatno. Ne znam da li je sakrivao kosti ili ne, ali je pravio zastoj na treninzima. Nije ulazio u konflikt jedino sa mnom. Kebe mora da razume sebe na prvom mestu. Kada sam ja bio mlađi, veterani su me izgradili. Kada sam ja postao veteran, smatrao sam da je moja dužnost da vaspitavam mlađe. Oni koji su se ponašali adekvatno, postali su fudbaleri. Oni koji su smatrali da se neko urotio protiv njih, nisu dobro prošli."

Jedan od retkih Rusa o kojima je Kebe pričao pohvalno jeste trener Oleg Romancev.

"Voleo bih da vidim Romanceva. Veoma bih voleo da ga posetim. Zagrlio bih ga. Romancev je vrlo kvalitetan trener. Naučio sam puno od njega u Spartaku. Uvek je objašnjavao šta i kako bi trebalo da radimo na terenu. Govorio mi je - Kebe, znam da si dobar igrač. Možeš da igraš u odbrani, levo, u centru ili kao defanzivni vezista", pričao je Kebe, ali Romancev nije govorio o Senegalcu u istom tonu: "Nisam mogao da pronađem zajednički jezik samo sa onima koji nisu prihvatali moj fudbal. Svojevremeno su za Spartak igrali Robson, Markao, Čuise, Mitrevski i sa svima njima sam se savršeno razumeo. Ali sa Kebeom je bilo veoma teško. Ipak, niko ne može da ospori njegove kvalitete."

Duela i sudara telo o telo, nikada se nije pribojavao, ali injekcija...

“Kebe je poseban slučaj, izvinite na rečima, ali neizlečiv", govorio je nekadašnji Spartakov doktor Juri Vasilkov za Sport Express: "On je dobar fudbaler, u to nema sumnje. Bio je i lovac. Ali kada bi došlo do toga da komunicira sa doktorima, morao bih i sam da popijem validol. Sećam se u trening kampu Španije, bolele su ga prepone i bila mu je neophodna injekcija. Ali kako me je video sa špricem u ruci, momentalno se zaključao u sobu i nije otišao na večeru. Pitao sam trenera Groznog, Jugoslava Selkića koji je natucao njegov jezik, da pokuša da mu objasni na senegalskom da mu je ta injekcija neophodna. Počeli smo da pregovaramo. Vrata sobe su se otvorila, ali on nije bio tu. Ispostavilo se da se zaključao u toaletu gde je sedeo do duboko u noć dok nismo otišli."

Možda 2001. godine jeste promenio kontinent, ali je zadržao navike stečene u domovini.

“Ziljajev, šef ekipe, patio je za njim", prisetio se bivši trener Spartaka Sergej Juran: "Došao je u sobu, a Kebe je spavao na podu. Uobičajeno za Afriku. Ziljajev je počeo da ga prekoreva, da mu govori da se popne na krevet. A Kebe ga je samo pogledao i izustio - dolazim iz plemena u kojem jedu ljude. Poješću tebe takođe! Ziljajev je došao da mi se žali, ali sam mu rekao - ne obaziri se na Kebea, on voli da spava na podu. A što se plemena tiče, istina je, on je kanibal. Ziljajev je nakon toga počeo da zaključava deset brava na vratima. Takođe bi gurnuo komodu na njih."