Ime koje smo čekali - kreće Ling Long Superliga: Da vidimo ko zna da tera loptu!

Evropske kvalifikacije već su počele i mogli smo da vidimo Crvenu zvezdu koja još podiže formu, mogli smo da vidimo mladačaku energiju  i ideju u igri Čukaričkog, a mogli smo vala da vidimo i da su u Radničkom malo neozbiljno shvatili sav posao koji je trebalo da urade ovog leta zbog čega u novu sezonu, ma šta pričali na Čairu, ulaze slabiji nego lani. Međutim, u moru stvari koje će se, nadaju se u upravi takmičenja, promeniti u odnosu na ranija vremena jedna tradicija sigurno neće: ama baš niko neće na kraju prelaznog izgledati izgledati isto kao u prvom kolu, pa je za neke precizne procene ipak malo rano.

Nekih promena će ipak biti i budimo pošteni, ovog puta zaslužuju pohvale. Pod broj jedan, veliki broj stadiona je dobio nove terene što znači da će, ako ništa drugo, lopta moći da se tera, pa ćemo videti kako će se snaći neki timovi čija su najjača oružja  prethodnih sezona bili užasan teren i 10 krljača. Sada bi timovi koji zaista igraju fudbal trebalo da budu nagrađeni.

Promena je i u imenu, novi sponzor uslovio je da će se prvenstvo Srbije ubuduće zvati Ling Long Superliga. Za tu privilegiju kineska kompanija uplatiće 1.200.000 evra za tri godine, dok su po ugovoru vrednom 3.000.000 evra TV prava i dalje u vlasništvu TV Arena Sport.

Takođe, od ove sezone Superliga će se igrati u izmenjenom sistemu takmičenja. Biće i dalje jedinstvena liga do 30. kola, a onda će se ponovo timovi podeliti na plej-of i plej-aut grupu. Ono što je novo - neće biti podele bodova.

Podsetimo, iz Superlige su ispali Zemun, OFK Bačka i Dinamo iz Vranja, vratili su se Javor i Inđija, a u elitnom rangu debituje i TSK iz Bačke Topole.

Pa da vidimo šta je ko radio tokom leta.

CRVENA ZVEZDA
Tim poznat tek krajem avgusta, Miloje juri Miljana

Trener Crvene zvezde Vladan Milojević je uradio praktično sve tokom dvogodišnjeg mandata u Ljutice Bogdana. Crveno-beli su postavili rekord nepobedivosti, igrali Ligu šampiona, dočekali proleće u Evropi i novu sezonu dočekuju kao dvostruki uzastopni šampioni. Treća titula u nizu samo bi učvrstila stav o besmrtnom učinku Vladana Milojevića na “Marakani”. Ukoliko u maju ponovo podigne šampionski pehar, pedantni stručnjak će tek postati drugi trener u istroriji Crvene zvezde koji je tri puta zaredom osvojio nacionalni šampionat. Prvi je legendarni Miljan Miljanić.

Upravo bi taj podatak trebalo da bude zvezda vodilja kormilaru crveno-belih, koji na raspolaganju, bar na papiru, ima najkvalitetniji tim u državi. Međutim, o realnoj snazi šampiona moći će tek da se priča 31. avgusta kada u većini zemalja bude završen prelazni rok. Mnogo će zavisiti i od ishoda evropskih kvalifikacija. Ukoliko uđe, makar u Ligu Evrope, za očekivati je da Zvezda bude još jača nego što je trenutno.

Crveno-beli su ostali bez Dejana Joveljića, nema više ni bivšeg kapitena Vujadina Savića, oprostio se od igranja Nenad Milijaš. Za očekivati je da ubrzo u inostranstvo ode Milan Pavkov. Reklo bi se da su crveno-beli sposobni da popune pomenute rupe, ali videćemo hoće li inostrana pojačanja poput Tomanea, Žandera i Kanjasa opravdati očekivanja. Može se isto tako očekivati da vrlo brzo Zvezda dopuni igrački kadar još jednim centralnim bekom i eventualno krilnim fudbalerom.

Na počektu sezone treba očekivati velike rotacije u sistemu Vladana Milojevića. Jedna ekipa će se foksirati na evropske kvalifikacije, druga će igrati domaće prvenstvo. To je bila dobitna kombinacija u prethodne dve sezone. Furioznim startom Zvezda je prilikom dva prethodna pohoda na titule sticala prednost, a potom je rutinski odražavala. Pokušaće to da ponove u Ljutice Bogdana, i kraj avgusta dočekaju sa ozbiljnim suficitom. Do tada može biti promena u igračkom kadru.

PARTIZAN
Svi vide da nešto ne štima, ali niko da kaže glasno

Kao što je Milan Đuričić Đumi rekao: ”Nismo mi lažovi, da pričamo igrače kako će sigurno igrati“, tako se i situacija u Partizanu uoči početka još jedne sezone može opisati sintagmom: “Svi vide da dosta toga ne štima, ali niko da kaže glasno“. Crno-beli imaju velike ambicije, žele da posle dve sušne sezone vrate titulu, ali sudeći prema tome kako je odrađen prelazni rok deluje da su i sami svesni da su u zaostatku pre nego što je takmičenje i počelo.

Stariji fudbaleri su još tokom priprema opominjali da su potrebna makar dva-tri inostrana pojačanja za napad na prvo mesto i svrgavanje Crvene zvezde sa trona. Uprava ili nema sluha ili nema novca za njihove želje, pa je zasad angažovala sedam novajlija, mada niko od njih nema reputaciju da bi odmah mogao da se smatra pojačanjem dovoljnim za pobede u serijama. Pogotovo što su u Humskoj 1 najmanji problem sami igrači i struka, već se konstantno priča o zaostalim platama, dugovima, repovima iz prošlosti, pogrešnoj kadrovskoj politici, teorijama zavere i dominira pitanje da li će kompletan ambijent u klubu, pa i srpskom fudbalu, biti dovoljan da Parni valjak može da pobeđuje u nizu.

U poslednjoj šampionskoj sezoni, pod vođstvom Marka Nikolića, napravio je seriju od 37 utakmica bez poraza na oba fronta, dok je u narednoj, kad je za komandama sedeo Miroslav Đukić najviše dobacio do 15, a kod Zorana Mirkovića 18. Uz bitnu napomenu, na tom uzorku, u eri bivšeg selektora i prethodnika Sava Miloševića, ostvario je nedopustivo veliki broj remija (četiri i sedam), pa se od borbe za važniji trofej praktično opraštao polovinom prvenstva. Zato je važno da od početka, već od premijere u Inđiji, uhvati trijumfalni talas, kako bi večiti derbi u septembru dočekao makar bodovno poravnat sa jedinim pravim konkurentom, inače...

Jedino je pitanje da li sadašnji sastav to može da izvede. Igra uopšte nije loše izgledala na pripremama, ali jedno su mečevi bez pritiska, nešto sasvim drugo takmičarski dueli. Otuda je na starosedeocima, kao i na Lutovcu, Sadiku, Gigiću, Vujačiću, Pešukiću, Brežančiću i Dingi velika odgovornost. Još veća, čini se, na onima koji bi trebalo da ih plate, jer sto puta se potvrdilo da “gladan vojnik ne ratuje“.

RADNIČKI NIŠ
Kompletna generalka na Čairu: Od vicešampionskog tima ostali dugmići

Čudan je taj srpski fudbal i "živuljke" u njemu. Napraviš istorijski uspeh, dovedeš klub do visina na domaćoj sceni na kojima nikad nije bio i onda sve - prospeš.  Takav scenario viđen je ovog leta na Čairu. Radnički je u prošloj sezoni postao vicešampion Srbije. Igrao je i polufinale Kupa, oprobao se na evropskoj sceni. I onda se sve to prosulo kao dlanom o dlan. Od tima koji je do finiša duvao u leđa Crvenoj zvezdi na superligaškoj tabeli ostali su samo dugmići.

Da krenemo od trenera: Nenad Lalatović je ostavio na Čairu svoj najdeblji rukopis. Umesto pokušaja da ode korak dalje, rešio je da se otisne u Novi Sad i krene u večito neizvesnu plovidbu Panonskim morem sa Vojvodinom.

Od tima Radničkog iz prošle sezone ostali su defanzivci Bondarenko, Todorovski, Đorđević, vezista Stojanović, napadač Haskić. Otišla je cela kičma tima: golman Ristić, štoperi Pankov i Crnomarković, defanzivni vezista Drinčić, krilni napadači Ranđelović i Grbić.

Dakle, na Čairu sve "Jovo, nanovo". Došli su golmani Knežević i Petrović, defanzivci Ostojić i Đorđević, vezisti Batrović, Tomić, Čermelj, Meleg, Makarić, krilo Jirka, napadači Bojović, Đilas. Ceo jedan novi tim. A, na klupi - Simo Krunić. Proletos u Čukaričkom, sada na Čairu.

Visoko je podigao lestvicu Radnički u odnosu na prošlu sezonu. U poslednjih 30 godina malo koji klub je uspeo da se takmiči sa "večitima" rame uz rame do kraja. Nišlije su sada na novom početku, ali su na samom startu doživele proklizavanje u Estoniji od Flore.

ČUKARIČKI
Mladost, ludost

Možda je na trenutak zaličilo da će biti po onoj staroj srpskoj: prodaj sve što vredi, pa opet guraj klince. Posle prodaje Ognjena Mudrinskog Jagjeloniji za 600.000 evra i najavljenih rastanaka sa Samjuelom Ovusuom i Miroslavom Bogosavcem činilo se da Čukarički u sezonu ulazi sa nižim ambicijama nego lane i da su se na Banovom brdu već pomirili sa prepuštanjem evropske vize nekom ambicioznijem.

A onda je na mesto Sima Krunića postavljen Aleksandar Veselinović i svima nam pokazao sa kakvim talentom raspolažu Brđani. Gospodin čovek u gospodskom klubu. Persira i igračima po 30 godina mlađima. I oni mu to poštovanje vraćaju.

Nije naravno Banants čudo od ekipe, ali nije baš da ima mnogo superligaša koji su bolji. A Čukarički je Jermenima u dva meča strpao osam golova i pokazao pride da će igrati fudbal zbog kojeg zaista vredi doći na stadion. Uz iskusnije igrače poput Puškarića, Docića, Stojanovića tu su i supertalentovani Tedić, Birmančević, Vidosavljević... Biće tu sigurno oscilacija, biće možda i problema sa sudijskom naklonjenošću nekim drugim klubovima koji pikiraju Evropu, ali sa igrom prikazanom na startu evropskih kvalifikacija Čukarički je sigurno favorit broj jedan za izlazak na međunarodnu scenu, ako izuzmemo večite naravno.

Uz napomenu da kvalitet nije uvek presudan u Superligi. Kao i da prelazni rok još nije završen i da tek treba da vidimo kako će se tu situacija odvijati.

VOJVODINA
Lalatove Lale na novom početku

Dve porazne sezone su za Vojvodinom. Jedan od najvećih srpskih klubova je dve godine bez Evrope, prethodni šampionat je završio na sedmom, a pretprošlu na osmom mestu. Bio je to znak da je vreme za duboki rez. Za resetovanje. Za novi početak.

Sve se nekako začas promenilo u Novom Sadu. Došla je nova uprava, odmah za njom i novi-stari trener Nenad Lalatović, koji je napustio redove vicešampiona Radničkog da bi prihvatio kormilo Stare dame.

Krenula su potom i pojačanja da se nižu: Nikola Drinčić, Petar Bojić, Nemanja Vučić, Jovan Kokir, Marko Đurišić, Nikola Vasiljević, Miodrag Gemović, Nemanja Čović...

Sve kada se sabere, Novosađani su doveli gotovo ceo novi tim. Baš ono što rekosmo: potpuni reset i novi početak. Od nule. Ali, ipak, sa nekim proverenim superligaškim snagama.

Na papiru gledano, Vojvodina ima tim koji bi mogao da se bori za Evropu. Samo što će biti potrebno vremena da se sve “kockice” slože, da se ekipa uigra. S druge strane, Nenad Lalatović je tu gotovo kao garant uspeha. U svakom klubu u Srbiji u kojem je bio, napravio je rezultat. Vicešampionsko mesto sa Radničkim, istorijsko za ovaj klub, možda mu je i najbolji rukopis u dosadašnjem delu karijere. Čim je došao rekao je: “Moj zadatak kao trenera jeste da dam sve od sebe da Vojvodina ponovo izađe u Evropu i siguran sam da ćemo u tome uspeti”. Nema skrivanja iza praznih priča.

Velike planove i ambicije ima novo rukovodstvo novosadskog kluba, mada se po Novom Sadu da se mnogi sada guraju u Vošu samo zbog najavljene izgradnje novog stadiona. Kako bilo, zacrtani su visoki ciljevi, čak na duge staze, što je poslednjih godina bila neostvariva misija za uprave Vojvodine. Za predstojeću sezonu cilj je plasman u Evropu i otpor beogradskim večitim rivalima. Muzika za uši navijača sa Karađorđa...

Premijerni meč u novoj sezoni Lalatove Lale igraće van svog doma. Postavljanje nove travnate podloge nije na vreme završeno, pa će Vojvodina dočekati Mačvu na stadionu OFK Bačke.

MLADOST LUČANI
Neškova senka

Posle pet i po godina Neško Milovanović je napustio Lučane. Čaršija šapuće da će postati selektor mlade reprezentacije... Kako god da bude, odjeknula je vest da je trener sa najdužim stažom na klupi jednog superligaškog kluba digao sidro. Neško i Mladost su godinama bilo sinonimi, po onoj "nemoj mi to razdvajat".

Dve poslednje sezone bile su sjajne za Lučance. Zaigrali su prvi put u istoriji na evropskoj sceni, stigli su do finala Kupa Srbije, gde su izgubili od Partizana, dok im je prošle sezone novi plasman na treći, internacionalni front, izmakao u plej-ofu. Ni peto mesto nije za bacanje...

Tim iz Dragačeva je dosta promenio sastav u odnosu na minulu takmičarsku godinu i na prvu loptu deluje da je sada - slabiji. Otišao je Janko Tumbasević, koji je godinama bio radilica ekipe, napadač Milan Bojović, potom surovi penal egzekutor Aleksandar Pejović, koji je u prošloj sezoni postigao 13 golova, skoro sve sa bele tačke. Njegova nova adresa je Dinamo Minsk. I Petar Bojić i Jovan Markoski su razdužili opremu u Lučanima, a sve te odlaske neće biti lako nadoknaditi.

Na njihova mesta uskaču pridošlice sa letnje "pijace". Nekoliko "domaćih stranaca", koje predvode Eliomar i Zakarija Suraka, mada se on nije naigrao proletos, uz njih stiže i Ibrahim Tanko, a sve ih u Lučanima kao dobar domaćin dočekuje Obiora Odita.

Dres Mladosti nosiće i Ivan Obrovac, već veteran domaćih terena, Bogdan Milošević se vratio iz Francuske, dok se dosta očekuje od štopera Aleksandra Stanisavljevića, koji je učio u školi moskovskog CSKA, a preko Slavije iz Sofije je stigao u Lučane.

Dirigentsku palicu tima preuzeo je Goran Stanić, koji će imati zadatak da uskoči u trenerku Neška Milovanovića. Mada će Neškov duh i dalje lebdeti nad Lučanima, pošto je on ostao u klubu kao koordinator mlađih selekcija. I nemojte da sumnjate: Neškova će i dalje biti glavna. Samo što on neće voditi utakmice, a to će se osetiti.

NAPREDAK
Ima li života posle Kosana?

Nisu Čarapani preživeli tektonske poremećaje u igračkom kadru. Svakako najviše će se osetiti odlazak golmana Nikole Petrovića u Radnički iz Niša, pošto je on u poslednje tri sezone prilično usprešno branio mrežu Napretka. Umesto njega iz Zemuna je doveden Marko Milošević. Štoper Marko Marinković je završio u Spartaku iz Trnave, njega će odmeniti iskusni Tomislav Pajović.

Tu dakle ne leži potencijalni problem. Ali bi zato mnogo veći hendikep za kruševačkog superligaša mogla da predstavlja promena na klupi. Jer uprkos osporavanjima dela fudbalske javnosti Milorad Kosanović je za domaći fudbal – ozbiljan trenerski um. A on je posle dve godine u Kruševcu digao sidro i baš će Kosanovićev odlazak biti najveći hendikep pod Bagdalom.

Za vreme Kosanovićevog mandata Napredak je predstavljao ekipu koja ne na momente igrala evropski fudbal i da nije bilo sudijskih odluka na štetu Čarapana verovatno i u sezoni 201/2017 i izborila učešće u Evropi. Tokom te dve sezone Napredak se specijalizirao za najveće timove i redovno je osvajao bodove i duelima sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Radničkim i Vojvodinom. Ali, Kosanoviću se smučila borba sa vetrenjačama, pa je na upražnjenu fotelju seo 23 godine mlađi Predrag Rogan, koji je ima određenih rezultata pre svega u TSK-u i lane Spartaku, bije ga glas da mu ne manjka radnih navika, ali je na superligaškoj sceni ipak donekle nedokazan trener, pa je sada teško predvideti kako će sve to izgledati.

PROLETER NOVI SAD
Kamion novajlija

Teško je i pobrojati ko je sve napustio Slanu Baru. Ističe se svakako transfer Zarije Lambulića u Šahtjor iz Soligorskaza 400.000 evra., ali nije to samo on. Otišli su i Srđan Vujaklija, Nemanja Čović, Ognjen Krasić, Aleksandar Tanasin, golman Miloš Vesić... Zamene su, narodni rečeno, dovožene kamionima. Čak 16 novih igrača u Novom Sadu. I Pep Gvardiola bi se pomučio da to uklopi, a zadatak je poveren mladom – Miliću Ćurčiću.

Reč je o u Srbiji malo poznatom 38-godišnjem treneru, koji je do nedavno bio asistent Miodragu  Raduloviću u reprezentaciji Libana i koji je na kratko radio i u Brodarcu što će reći da mu je ovo prvi susret sa ozbiljnim, samostalnim angažmanom. 

Dobio je neka pristojna superligaška pojačanja, pa i četiri mlada igrača iz Brodarca, ali jednostavno – previše je toga novog i to bi moglo da spreči Proleter u nameri da ponovi podvig iz prošle sezone kada je igrao i plej-of.

RADNIK SURDULICA
Ko će da pronađe Zlatanovićevog naslednika?

U razgovoru sa ljudima iz Surdulice čućete da često potenciraju važnost kontinuiteta rada sa trenerima, ali kao da Radnik nema sreće sa njima, pa i u novu sezonu ulaze sa novim šefom – Slavišom Božičićem. Doduše, za razliku od mnogih kolega on bar neće morati da celu ekipu slaže od nule, pošto je Radnik zadržao kostur ekipe. Golman Nikola Vasiljević je otišao u Crvenu zvezdu za 300.000 evra, pa će ako ništa drugo u Surdulici bar plate biti redovne. Tomislav Pajović jedva da je igrao, pa možemo da kažemo da Radnik tu nije previše izgubio.

Međutim, tek bi mogao, pošto se očekuje da Radnik konačno proda svoj najveći biser – Igora Zlatanovića. Kako čujemo, u Španiju. S tim da bi tu već Surduličani mogli da upadnu u problem, jer nije tajna da se u krugovima sportskih direktora već uveliko priča o nedostatku kvalitetnih napadača na domaćem tržištu. Možda i zato je Radnik ovog leta prijatno iznenadio raspisavši konkurs za skaute na koji se, prema saznanjima MOZZART Sporta, javilo otprilike 170 zainteresovanih?

SPARTAK SUBOTICA
Ode Torbica…

Predrag Rogan je otišao u Novi Sad, Spartak je vratio Vladimira Gaćinovića, koji je prošlog leta napravio istorijski uspeh i izbacivši prašku Spartu u kvalifikacijama za Ligu Evrope, ali je platio danak malom fondu igrača, pošto je u Subotici postala praksa da se u svakom prelaznom roku prodaju najbolji igrači.

Ovog leta, doduše, nije bilo baš toliko odlazaka, barem ne za sada. Štoper Dejan Kerkez se za 250.000 evra preselio u Portugaliju i potpisao za Maritimo, klub je napustio i Dejan Đenić, dok je Vladimir Torbica otišao u igračku penziju, ali je on već bio u poznim igračkim godinama pa ni prošle sezone nije bio u prvom planu. Neka pojačanja su stigla, već po običaju dosta novih, mladih igrača, generalno u Subotici dobro rade sa njima, ali sve to ne menja utisak da bi Spartak, kao i prošle sezone, trebalo da se mota tu negde na granici plej-ofa. Daleko od Evrope, ali ne baš ni u opasnoj zoni.

VOŽDOVAC
Rasprodaja u Tržnom centru

Tradicionalno već na krovu Tržnog centra. Kupuj, prodaj, pa u krug. S tim da se mnogo više prodaje, nego što se kupuje. Filip Stuparević je sada i definitivno napustio Voždovac, a sa zaradom od 2.250.000 evra Zmajevi nisu morali da se previše nude po tržištu, a ipak je klub napustilo i previše igrača. Otišao je i sportski direktor Goran Grkinić, koji je do sada nekako uspevao da posle svake letnje rasprodaje popuni “magacin sa robom”.

Sad da vidimo kako će Voždovac da se snađe bez njega. I bez Marka Jovanovića i bez Nikole Trujića i bez odličnog Nikole Ćirkovića, koji je prešao u Čukarički. Da pomenemo i Dragoljuba Srnića, Andriju Lukovića, Borka Duronjića… Pa i bez Dragana Aničića, koga je na mestu šefa struke zamenio Radomir Koković, sa 35 godina najmlađi trener Superlige. Deluje da je ovog leta Voždovac ipak napravio korak unazad. Možda i dva. Mada nam ne potpada baš pod timove koji su prvi kandidati za ispadanja iz elitnog ranga.

MAČVA ŠABAC
Bez petorice nosilaca

Krug timova kojima predviđamo grčevitu borbu za opstanak otvaramo sa Mačvom. Iako su Šapčani među retkima koji su zadržali trenera (Darka Tešovića). Međutim, iako spisak igrača koji su napustii klub Ivice Kralja nije posebno dugačak moramo da kažemo da je Mačva ostala bez nosioca igre. Miodrag Gemović, Ivan Obrovac, Petar Gigić, pa Nenad Gavrić i Lazar Ivić… Jeste tu stiglo nekoliko novajlija, ali sve skupa Mačva nam izgleda dosta slabije nego prošle sezone, a to bi moglo da je gurne na ivicu ambisa.

RAD
Ima li neko mašinu za putovanje kroz vreme?

I prošle sezone su Građevinari koketirali sa ispadanjem u niži rang, jedan bod delio ih je od baraža za opstanak, a deluje da se ovog leta nisu previše potrudili da situaciju promene na bolje. Pride, otišli su neki provereni igrači poput Filipa Bainovića, Aleksandra Lutovca – bez obzira na to što je on skrajnut i krajem prošle godine zbog odbijanja da produži ugovor – ili Milorada Balabanovića… Nekih zvučnih dolazaka nije bilo. Uostalom, čini se da bi Rad mogao da proradi samo ako bi superligaški veteran poput Filipa Kasalice, Vladimira Volkova, Borka Veselinovića ili Miloša Trifunovića nekako uspeli da se podmlade i zaigraju kako su to radili pre jedno pet ili više godina.

TSK BAČKA TOPOLA
Topolski sportski klub

Prvi od tri nova superligaša i jedini koji nikako ne bi smeo da strepi za opstanak. Sređen klub, dobri superligaški igrači, plate na vreme, premije odlične za srpske uslove. Mada se malo preteruje kad se tvrdi da u Topolskom sportskom klubu ima toliko para da će već u debitantskoj sezoni da napadnu Evropu. Pomoć koju dobijaju iz Mađarske uglavnom ide za omladinsku školu. Prvi cilj seniorskog tima je opstanak, čini nam se da bi možda mogli i do plej-ofa, pošto su ionako solidnu ekipu popravili sa potpisima Gorana Antonića, Janka Tumbasevića i Borka Duronjića pre svih. Za početak bi i to bila – puna kapa.

JAVOR
Ekspresan povratak opet?

Dobro poznato ime na superligaškim terenima, ekspresno su se vratili u elitno društvo i to prilično uverljivim igračama u Prvoj ligi Srbije. Mada, Superliga je sasvim drugi nivo, a Javor nije klub koji će uložiti preveliki novac na igrače, bar ne pre no što vidi ko je “izvisio” za ugovore u inostranstvu što je uostalom slučaj sa otprilike polovinom srpskih klubova. Iskusni levi bek Ivan Josović je otišao u Inđiju, Zlatibor je valjda nešto platio za štopera Nemanju Anđelkovića… Sve skupa, tu negde pri dnu tabele. Možda se Javor vrati u Prvu ligu Srbije, jednako brzo kao što je izašao iz nje?

INĐIJA
Šef najveća snaga

Nove prvoligaše po navici moramo da svrstamo u krug kandidata za ispadanje, osim ako ne odskaču od srpskih uslova kao što je slučaj sa TSK-om, pa ni Inđija nije izuzetak. Igrački kadar i nije za mnogo više, nije uostalom Inđiji ni bilo u planu da se već prošle sezone domognu Superlige, ali imali su zeleno-beli nešto što drugi nemaju: dobrog trenera. Srđan Blagojević nije posebno poznato ime široj javnosti, ali njegova Inđija imala je i glavu i rep. Čak i kada je u zimskom prelaznom roku ostala bez mnogo bitnih igrača. A kako je stručan kadar u Srbiji prava retkost – ma šta vam ljudi govorili – dobar trener u ovoj ligi može da napravi razliku.

SRBIJA 1 - 1. KOLO

Petak
20.00: (1,60) Voždovac (3,60) TSK Bačka Topola (5,50)

Subota
18.00: (2,15) Spartak (3,00) Rad (3,50)
20.00: (1,12) Crvena zvezda (7,50) Javor Matis (18,0)
20.00: (1,50) Čukarički (3,90) Napredak (6,25)
20.00: (1,85) Mladost Lučani (3,30) Radnik (4,20)
20.00: (1,35) Vojvodina (4,40) Mačva (9,00)

Nedelja
18.00: (11,0) Inđija (5,20) Partizan (1,25)
20.00: (1,30) Radnički Niš (4,80) Proleter NS (9,50)

*** kvote su podložne promenama

(FOTO: Star Sport, FK Partizan, FK Javor, FK Radnik, TSC, MN Press)