Još samo jedna! Sredili ih za dva minuta, drhtali pola sata (VIDEO)

Rukama hladno, a srcu toplo. Oni koji igraju nogama postarali su se da zagreju oko 15.000 gledalaca na stadionu "Rajko Mitić" i naciji razočaranoj mundijalskim izdanjem podare izdanje koje vraća veru da možemo na Prvenstvo Evrope i da smo za bivše zemljake klasa, iako se mora priznati da smo svojstveno našem mentalitetu umalo uprskali i već dobijenu utakmicu uveli u problematičnu. Dosta toga viđenog u Podgorici prošlog meseca reprizirano je u beogradskom okršaju Srbije i Crne Gore, pošto je (p)ostalo jasno da fudbal igramo čak i bolje nego što pokazuje tabela, uz napomenu da čak i oslabljeni Sokolovi nisu toliko loši da bi se samo sklonili s puta.

Posle 2:1 u pretposlednjem kolu Grupe 4 C divizije Lige nacija otpisali smo selekciju Ljubiše Tumbakovića iz kombinacija za prelazak u viši rang, a sebi osigurali komotnu poziciju uoči završnog kola. Ostalo je još samo da u utorak u Humskoj padnu i totalni autsajderi u liku Litvanaca, pa da osnovni cilj Fudbalskog saveza, kad je odlučio da po povratku iz Rusije zadrži Mladena Krstajića na klupi, bude ispunjen. Pogotovo što se u novom UEFA takmičenju ništa nepredviđeno nije desilo. Sve je išlo kao po loju, sve rivale koje smo morali smo i savladali, što baš i nije bila odlika nekih prethodnih ciklusa. Iako smo prvi put ove jeseni drhati...

Za duplu pobedu nad Crnogorcima najzaslužniji je Aleksandar Mitrović. U prvom susretu je dvaput pogodio metu, a danas pogotkom koji ilustruje snalažljivosti u vremenu i prostoru prelomio meč u kome su gosti delovali otresito samo u prvih pola sata i jednom periodu drugog poluvremena posle prepolovljenog zaostaka, ali ni kad su stvorili šanse nedostajao im je špic kakav je prvotimac Fulama. Sposoban da "pola šanse" pretvori u gol. Taj detalj kad samo on na celom stadionu veruje da od centaršuta Aleksandra Kolarova može da bude nešto, svedoči da imamo špica za narednu deceniju i da ćemo u, ako sve bude po planu, i u diviziji više moći da se rvemo, na papiru, jačima od sebe.

Jedina zamerka Mitrovićevom učinku je loše izveden jedanaesterac posle faula Aleksandra Šćekića nad danas fenomenalnim Nemanjom Matićem. To što mu je Dušan Tadić prepustio da puca sa 11 metara ne mora da znači da mu je dozvoljeno zabavljanje, jer je šut mogao da se izvede i drugačije nego "panenkom". Pogodak najboljeg strelca našeg tima stigao je samo dva minuta posle akcije kojom smo najavili slom Crne Gore. Prve ozbiljne na utakmici. I to iz tranzicije, pošto je na prethodnoj strani zapretio Mugoša, Veljković njegov pokušaj preusmerio iz korner, da bi posle prekida lopta o čas posla zahvaljujući inspirisanom Matiću stigla do Dušana Tadića, ovaj proigrao Adema Ljajića, a vezista Bešiktaša do tog trenutka iritantnu partiju pretvorio u pogodak kao potvrdu da je igrač koji mora da se čeka. I onda to vraća. Samo dva minuta kasnije Mitrovićev bum.

Samo, ni ovaj put nije moglo bez problema. Čak i kad je Nemanja Matić pod anestezijom držao vezni red Crne Gore, nije bilo u našem napadu čoveka koji bi grogiranog rivala poslao na patos i "zaključao" utakmicu. Nisu to uspeli ni Mitrović (dvaput), ni Nemanja Maksimović, pa ni Aleksandar Kolarov iz slobodnjaka početkom drugog poluvremena. Kao da je osetio Ljubiša Tumbaković da je košava u vidu srpskih napada stala, uveo je u igru Aleksandra Boljevića, a njegovo prisustvo na terenu Marakane nateralo goste da podignu nivo igre, a navijače smeštene u "kavezu" na južnoj tribini da za dve oktave podignu glas.

I stvatno, imali su Sokolovi 15 do 20 minuta dopadljive igre u nastavku. Možda i zato što su shvatili da im ne preostaje ništa drugo do da rizikuju. Počeli su da vezu igralište, pritisali našu poslednju liniju, pucali sa svih pozicija (Ivanić, Janković, Moguša), a kad je Stefan Mugoša na pas Nebojša Kosovića pokazao da je i naša odbrana, uprkos sasvim dobrom izdanju Milenkovića i Veljkovića, ipak, ranjiva, postalo je jasno da pretnje iz prvog dela (Jovović na pas Ivanića nisu slučajne).

Kako to obično biva, panika se uvukla u srpski tim, "namirisao" je to pre svih Vladmir Jovović, naterao Predraga Rajkovića na paradu, a domaću publiku da cupka sve dok španski sudija Maljenko nije označio kraj. I bez obzira na sve češće poglede na časovnik omogući joj radost koja će, nadamo se, biti potpuna u utortak veče.