Katalonska revolucija i blagi strah od posledica

Konačno je Barselona uspela da vrati toliko željenu titulu na Kamp Nou. Posle četiri duge godine, odlaska velikih zvezda, pre svih najvećeg Lionela Mesija - uspeli su. Verovatno i mnogo ranije nego što je bilo ko očekivao, pogotovo posle razočaravajuće prošle sezone i ispadanja u grupnoj fazi Lige šampiona u tekućoj. Ćavi je vratio pobednički mentalitet i pomogao klubu u kojem je nekada kao igrač plesao na sredini da osvoji 27. titulu prvaka Španije.

Kada je Leo Mesi pre dve godine napustio klub izgledalo je mračno za Barselonu. Brojni problemi van terena, malverzacije i dugovi samo su dodali so na ranu. Činilo se da klub tone sve dublje. Afera za aferom potresale su Blaugranu, bivši predsednici su optuživani za korupciju i utaju poreza. Nizali su se problemi koji ne prestaju ni danas. Slučaj Negreira, potplaćivanje sudija i problemi sa registracijom igrača prate ih čitave sezone.

Ćavi je ipak naterao sve da bar na trenutak to zaborave igrama na terenu. Implementirao je brojne promene, od kuće na vetrometini napravio je neprobojnu tvrđavu. Svi su očekivali da uradi najbolju moguću imitaciju Pepa Gvardiole i lepršavom igrom osvoji trofeje, ali su dobili nešto mnogo drugačije. I ne žale se.

Samo 13 primljenih golova u Primeri nešto znači. Većinu tih golova Barselona je primila od ekipa iz samog vrha španskog šampionata, od čega četiri od velikog rivala Reala i po jedan od nezgodnih Betisa i Real Sosijedada.

Pragmatični Ćavi nije promenio ceo ideal na kojem počiva klub. I dalje je tu prepoznatljiva tiki-taka, stara dobra 4-3-3 formacija i tri majstora na sredini terena. On je samo modifikovao odrađene stvari kako bi Barseloni uneo preko potrebnu novu krv. U oktobru se pisalo o njegovoj smeni, španski mediji su licitirali sa imenima kao što su Luis Enrike i Tomas Tuhel, ali je mladi stručnjak sve to uspeo da prebrodi.

USPEH VELIKI, POSLEDICE NA ČEKANJU

Slavilo se na ulicama Barselone kada je 2021. Đoan Laporta zamenio Đozepa Bartomeua na mestu prvog čoveka kluba. Što nije ni čudno ako se uzme u obzir da je Bartomeu jedan od ljudi koji je Barselonu zavio u crno svojim prljavim radnjama iza kulisa. Ni čovek koji je nasledio Laportu posle njegovog prvog mandata, Sandro Rosel, u najmanju ruku nije se proslavio. Oni su imali ogroman uticaj u padu imidža kroz koji klub prolazi. Navijači su očekivali velike promene, ali je usledio šok i odlazak Lea Mesija pet meseci nakon što je Laporta izabran. Novi predsednik je dobrim delom okrivljen za odlazak Argentinca i mnogi su počeli da sumnjaju u mogućnost uspeha koji su krasili Barselonu u njegovom prvom mandatu. Sada ipak svi veruju.

Mora se odati priznanje Laporti na uspesima Katalonaca ove sezone. Uspeo je ni iz čega da izvuče potreban novac za pojačanja koja su zaslužna za titulu u Primeri i Superkupu Španije. Sa ta dva trofeja Laporta ih ima ukupno 15.

Doduše, posledice ekonomske politike kluba tek ćemo videti.

Laporta se sa problemima nosi agresivno, na ratnoj je nozi sa pola Španije. Konstantno se prepucava sa prvim čovekom La lige Havijerom Tebasom. Ni sa Realom, naravno, nije u dobrim odnosima. Tenzije između velikih rivala podsećaju na vremena iz njegovog prvog mandata i očigledno da mu ova oprobana taktika uspeva, pa je Barselona u većem delu sezone imala osetnu prednost u odnosu na Madriđane, koju je materijalizovala sa dva bitna trofeja.

Međutim deluje da blagi strah ipak postoji - da li je ovo pravi put?

GRANITNA ODBRANA

Verovatno niko nije očekivao da će na prvi pomen Barse odbrana prva pasti na pamet većini navijača ove sezone. Pravu malu revoluciju napravio je Ćavi i time znatno promenio tok sezone. Čak 11 pobeda rezultatom 1:0 u dosadašnjem delu sezone, napadači su često igrali koliko im je potrebno, znajući da će mreža ostati netaknuta.

U drugi plan pali su bekovi koji su takođe imali veliku ulogu. Žil Kunde igrao je prinudno na poziciji desnog beka na kojoj se odlično snašao i uskakao kada god je bilo potrebno. Na levom beku poslednjih godina bio je neprikosnoven Đordi Alba, ove sezone je imao nešto drugačiju ulogu džokera sa klupe kada ekipa juri gol. Alehandro Balde praktično je naterao Ćavija na ovakvu odluku neverovatnim igrama sa samo 19 godina. Polaznik Barsine škole odigrao je čak 30 utakmica u ligi i definitivno izrastao u sjajnog igrača.

Ipak, najvažniji igrač i stub odbrane ove sezone, Mark-Andre Ter Štegen, po svim relevantnim španskim medijima najbolje je ocenjeni igrač Barselone. Čak 25 puta sačuvana mreža u La ligi. Oboren je rekord kluba iz 2015. koji je držao Klaudio Bravo. Ovi podaci samo potkrepljuju činjenicu da je Nemac temelj zida koji je sagradio Ćavi. Bilo bi pošteno da Ter Štegen ove sezone uzme nagradu najboljeg igrača sezone koja mu nesumnjivo pripada.

Nije samo odbranama plenio, njegova uloga je značajnija, pravi je lider iz senke u svlačionici. I navijačima je porastao u očima, svima je jasno da je nemački golman jedan od bitnijih faktora uspeha Katalonaca ove godine.

Pored njega, ime koje će sigurno jednog dana stajati uz imena Karlesa Pujola i Đerara Pikea u istoriji Barselone, jeste Ronald Arauho. Stameni štoper biće, ako ovako nastavi, kapiten Barselone u skorijoj budućnosti. Koncentrisan, jak i nekarakteristično brz, bio je najbolji štoper Blaugrane cele sezone. Kada nije išlo borio se, dizao saigrače, autoritativno se nametnuo kao vođa. Kada ga je Ćavi stavio na desnog beka protiv Reala, Urugvajac je ponovo uspeo da zaustavi Vinisijusa Žuniora. Ispostavilo se to kao pravi potez španskog stratega. Možda i jedini igrač koji je uspeo da bar na neki način uštopuje vihornog Brazilca. Bio je ta oštrica preko potrebna u derbiju. Arauho je simbol nove Barselone, čvrste, jake i moderne. Scena koja ga najbolje opisuje je trenutak kada usred utakmice ne želi da nagazi i preskače grb Barselone koji stoji pored terena Kamp Noua. Iz poštovanja, razume se.

ZLATNI TROUGAO NA SREDINI

Prepoznatljiva je Barselona uvek bila po jakoj sredini terena, to se kod Ćavija nije promenilo. Nisu uspeli da nađu zamenu za Serhija Busketsa pa je 34-godišnji Španac morao da ponese veliki teret ove sezone. Možda je upravo zato odigrao najbolju sezonu u poslednjih nekoliko godina, vešto izbegavajući povrede. Frenki de Jong je izrastao u pravog igrača za veliki klub, često igrajući pod pritiskom odlaska u Mančester Junajted. Nije mu se odlazilo, nametnuo se Ćaviju na pravi način i postao jedan od nosioca ove ekipe. Ostaće upamćen De Jongov performans u prvoj utakmici Kupa kralja protiv Reala kada je ponovo, kao u Ajaksu pre nekoliko godina, nadigrao Krosa i Modrića na Santjago Berabeuu u pobedi Katalonaca. Povredio se pred revanš, što je dosta uticalo na debakl koji su njegovi saigrači doživeli na stadionu Kamp Nou.

Ipak, prva dva imena i motori veznog reda Barselone su Pedri i Gavi. Mladi Španci znatno su sazreli. Pedri je imao zadatak da popravi učinak pred golom, što je i uradio. Postigao je sedam golova. Generalni utisak - „osmica“ Katalonaca napravila je veliki pomak.

Gavi je odigrao je čak 46 utakmica ove sezone u svim takmičenjima i u svakoj dao sve od sebe. Igrao je često na levom krilu. Na toj poziciji je odigrao i meč sezone u polufinalu Superkupa. El Klasiko koji će biti upamćen po golu i dve asistencije mladog Španca. Čini se da Barsa nije imala nikad ovakvog igrača u svojim redovima. Dobar sa loptom u nogama, ali i prgav u duelima i spreman da na svaki dozvoljen i nedozvoljen način pomogne ekipi da pobedi. Mrze ga rivali, međutim svakoj ekipi treba takav igrač.

PONOVO PRAVA DEVETKA NA NOU KAMPU

Nije toliko bio ubojit napad Katalonaca ove sezone. A opet respektabilna 64 gola u Primeri. Mahom delo Roberta Levandovskog. Mučila su se krila, skupoceni Rafinja je već na izlaznim vratima iako ima dabl-dabl učinak golova i asistencija u svim takmičenjima. Usman Dembele je odlično počeo sezonu, tri gola i pet asistencija u prvih 11 kola šampionata, ali su ga povrede kao po običaju ukočile.

Veći deo tereta pao je na Levandovskog koji je postigao 21 gol u ligi i bori se za Pićići sa Karimom Benzemom. Isporučio je svoje Poljak i na velika vrata vratio na Kamp Nou čuvenu devetku koju su pre njega nosili Patrik Klajvert, Samjuel Eto i Luis Suarez, kao neka od najvećih imena kluba.

Može mu se zameriti dosta toga. I loša forma posle Svetskog prvenstva. I slabije igre u velikim utakmicama. Pre svega u El Klasiku (postigao samo jedan gol u Superkupu), ali mora se reći da je sa svoje 34 godine Levandovski odigrao više nego dobro i često sam vukao napad.

Barselona je ponovo napravila dobar temelj. Iz sezone koja je bila osuđena na propast uspela da izvuče dva trofeja, ali i brojne pouke. Za Ligu šampiona im treba nešto više. Ove sezone su ispali u grupnoj fazi sa čak 12 primljenih golova, nakon čega su ispali od Mančester Junajteda u Ligi Evrope. Katalonci će morati da analiziraju šta je pošlo po zlu u evropskim takmičenjima i kako to da promene.

Ovde tek počinje težak rad za Ćavija i ekipu.

PIŠE: Nemanja Nikolić