Možda je ovo 2062. godina jer Orlovi stavljaju kandže na titulu prvaka Evrope

Murinjov Porto 2004. bio je takmičarska mašinerija bez premca i osvojio je Ligu šampiona. Godinu dana kasnije Hidinkov PSV je igrao sjajan fudbal i u polufinalu imao na konopcima moćni Milan koji se izvukao zahvaljujući džokeru Masimu Ambroziniju. Na novu senzaciju Lige šampiona se čekalo sve do 2019. i onog spektakularnog Ajaksa kojem je zajedno sa ostatkom fudbalske planete, Lukas Mora slomio srca u partiji karijere.

Retki su u ovom veku bili timovi van Liga petice koji su uspeli da dođu do polufinala elitnog takmičenja. Samo je taj Porto uspeo da istrči trku do kraja. Nepunih 20 godina kasnije njegov najveći rival Benfika liči na tim koji može da ponovi nešto slično.

Benfika u ovom trenutku igra tako moćan fudbal da će biti ravnopravan kandidat za titulu bez obzira da li joj u četvrtfinalu žreb dodeli Čelsi, Real Madrid, Bajern, PSŽ, Napoli ili ko god da prođe među osam najboljih. Nijedan tim u Evropi trenutno ne može da bude srećan ako prekoputa vidi lisabonske Orlove.

Sedam golova u dvomeču protiv kritičnog Briža nije baš svetsko čudo da bi se Benfikin plasman u polufinalu opevao uz gusle i deseterce. Ali fudbal koji cele sezone igra ekipa sa Luža i te kako zaslužuje najlepše pesničke stihove.

Malo timova u Evropi igra tako konstantno dobro od početka sezone kao Benfika. Praktično nije imala nijedan pad i sa punim rezervoarom energije dočekuje završne borbe u Ligi šampiona gde je pored nje trenutno siguran jedino Čelsi, a jednom nogom su tamo još Real i Napoli. Zastrašujuće je što u svakom trenutku deluje da Benfika može još bolje od ovoga. A ovo što je do sada igrala je bilo đavolski dobro.

Imala je Benfika i prethodnih sezona dobre timove, sjajne igrače, ozbiljne rezultate, ali nikada nije delovala ovako utegnuto, uigrano i ozbiljno.

Sve se promenilo letos…

U julu je dugogodišnji predsednik Luiz Felipe Vijeira posle skoro 20 sezona na čelu kluba odstupio i završio iza rešetaka. Na naplatu su došli svi marifetluci u kojima je kontrolisano ograničavao rast lisabonskog kluba na evropskoj sceni. Sve i svako kod Vijere su imali cenu. Taman kada bi se nagovestio dobar tim sposoban da ostane na okupu sezonu ili dve i da napravi iskorak u Ligi šampiona, Vijera bi dao zeleno svetlo za prodaju. Na papiru su to bile velike sume, ali je nadrealno veliki deo obeštećenja je odlazio na procente i provizije agentima. Vijera je samo poštovao unapred pripremljene dogovore sa agencijama, fondovima, menadžerima…

Benfika je rezultatski godinama bila zaglavljena u međuprostoru između grupne i nokaut faze Lige šampiona. Prejaka za rivale van Liga petice u grupi, preslaba da ih eliminiše u završnici. Četiri puta u Vijeirinom mandatu je dolazila do četvrtfinala Lige šampiona ali je to bila nepremostiva prepreka. Poslednji put prošle sezone kada je u grupi eliminisala Barselonu, ali je taj rezultat više pripisan kriznom periodu Katalonaca sa Ronaldom Kumanom na klupi. U osmini finala je izbacila Ajaks ali ju je Liverpul počistio u borbi za polufinale.

Kada je Vijeira morao da odstupi sa čela kluba i preseli se iz fotelje u ćeliju, kontrolnu palicu je preuzeo legendarni as Manuel Rui Kosta, do tada potpredsednik kluba. Sa prilično drugačijim pristupom i stavom od Vijeirinog. Stavio je rezultatski iskorak ispred transfer politike. Jer ipak se fudbal igra za navijače. A Benfikino su čudo i to dokazuju na pravi način. Benfika ima 262.000 aktivnih članova, a godišnja članarina iznosi između 100 i 160 evra. Samo u ovoj sezoni je dobila preko 30.000 novih članova. Zaslužili su više od onoga što im je Vijeira poturao uz opravdanja “mora da se prodaje da bi se držao korak sa konkurencijom”.

Ne mora. Benfika i bez prodaja u naredne dve-tri godine može komotno da živi i takmiči se u dugovima kao i ostatak fudbalske Evrope.

Iza Benfike je bio užasno odrađen prelazni rok za prošlu sezonu i bačenih oko 25.000.000 evra na mediokritetna pojačanja poput Jaremčuka, Žil Dijaša, Radonjića, Meitea… Da nisu bili nivo Benfike, vidi se i po nastavku njihovih karijera. Godinama je klub lutao i u potrazi za pravim trenerom. Podgrejana priča sa Žoržom Žezusom se završila brzo i neslavno, a jedna od prvih velikih odluka Rui Koste je bilo letošnje dovođenje nemačkog trenera Rodžera Šmita koji je godinu dana ranije sa PSV Ajndhovenom propisno namučio Benfiku u kvalifikacijama za Ligu šampiona i ostavio dobar utisak na legendarnu “desetku”. Šmit je napravio napadačku igru u Ajndhovenu i insistirao da je nametne kao dominantnu jačim timovima od svog. Ono što je Benfiki bilo potrebno.

Nemac u portugalskom fudbalu je retko viđen spoj. Pre njega je u Benfiki od zemljaka bio samo Jup Hajnkes. Šmitova karijera je do Ajndhovena bila u silaznoj putanji posle neuspeha u Leverkuzenu i dve godina rada u Kini. Oživeo je u Holandiji i dobio šansu kakvu je čekao jer PSV ipak ni u jednom segmentu danas ne može da parira Benfiki. Morao je odmah da se suoči sa prodajom prve zvezde Darvina Nunjeza u Liverpul za 100.000.000 evra (sa bonusima) što je bilo Vijeirino obećanje.

Ali Benfika je prošlog leta napravila ozbiljnu rekonstrukciju tima. Rui Kosta je u dogovoru sa Šmitom skratio glomazan igrački kadar i koncentrisao kvalitet. Otišli su igrači koji nisu pokazali da su nivo Benfike (Jaremčuk, Vinisijus, Seferović, Meite, Radonjić…) ili su im karijere bile u silaznim putanjama (Everton, Pici, Tarabt, Vajgl, Fertongen…). Rešen je veliki broj fudbalera koji su se seljakali po pozajmicama i u klub je ušlo preko 130.000.000 evra od prodaja igrača, a jedini suštinski gubitak je bio Darvinov odlazak u Liverpul.

U pojačanja je uloženo oko 60.000.000 evra. Uglavnom u mlade igrače poput Enca Fernandeza (River), Fredrika Aursnesa (Fajenord) ili Aleksandra Baha (Slavija) koji su eksplodirali pod Šmitom u debitantskoj sezoni.

A najveća pojačanja Benfike su bili igrači koji je imala pod nosom. Njena deca. Umesto Darvina nije doveden skup špic već se verovalo u rešenje iz kuće Gonsala Ramosa koji je danas prvi špic reprezentacije. Florentino Luis je Benfikin Makelele (ili Kazemiro za mlađe koji se ne sećaju sveprisutnog Kloda) i defanzivno najbolji vezista Lige šampiona ove sezone. Dve godine su ga slali na pozajmice u Monako i Hetafe i nisu verovali u njega sve do Šmitovog dolaska. A tinejdžerska senzacija Antonio Silva je posebna priča o kojoj ste naširoko već mogli da čitate i najverovatnije će biti prvi štoper u istoriji fudbala koji će koštati 100.000.000 evra.

Otkriće 2022. godine: Za šest meseci od rezerve u B timu do Mundijala i cene od 100.000.000 evra

Toliko Benfika traži za njega i Rui Kosta je u slučaju Enca Fernandeza pokazao da se ne šali kada kaže da igrač nije na prodaju i da će odrati kožu svakome ko ne pita za cenu. Benfika danas prodaje pod drugačijim uslovima nego kod Vijeire… Pogotovo kada su njena deca u pitanju. Trojica pomenutih koštaju makar 250.000.000 evra. I uopšte ih ne žulja da što pre odu iz kluba i potpišu pet ili 10 puta veći ugovor kao što je to bio slučaj sa Darvinom ili Encom. Ciljevi i ambicije su se promenili. U Benfiki je glad za uspehom veća nego ikad.

Poslednji evropski trofej velikana iz Lisabona je bila titula prvaka Evrope davne 1962. godine. Preko šest decenija traje čekanje Benfike u Evropi. Otkako ju je prokleo tadašnji trener Bela Gutman. Mađar koji nije dobio povišicu je posle evropske titule napustio klub i prokleo ga za narednih 100 godina.

“Od sada, pa za 100 narednih godina, nećete osvojiti nikakav evropski trofej”, prorekao je tada Gutman i otišao u urugvajski Penjarol.

Verovatno da tada niko u klubu nije mnogo mario za njegove reči ali kako je vreme prolazilo, a Benfika gubila finala, tako je sujeverje raslo. Svih devet finala u međunarodnim takmičenjima je Benfika od tada izgubila. Koliko je ova legenda ozbiljno shvaćena kasnije, najbolje govori i detalj iz proleća 1990. godine. Posle četiri vezana izgubljena finala, Benfika je igrala i peto: Protiv Milana u Beču. Par dana pred meč, legenda kluba Euzebio je otišao na Gutmanov grob gde je klekao i molio se da kletva bude skinuta. Nije pomoglo.

Ako je Gutmanova vradžbina toliko jaka, onda će Benfika morati da čeka do 2062. godine.

Međutim, ova generacija deluje dovoljno magično da skine kletvu sa slavnog kluba i da već ove sezone napadne evropsku krunu. 

Cilj Ruija Koste nije da napuni kasu već da napravi rezultat.

Primeri Silve, Ramosa i Florentina Luiša su oborili teoriju da se titula prvaka Evrope kupuje. Vratio se i Gonsalo Gedes, odbio veći novac u drugim klubovima i biće Šmitov džoker u nastavku sezone. Na njih treba dodati još neke talentovane klince čije vreme tek dolazi

“Pošto nismo imali prave mete, nismo hteli da dovodimo nekoga samo da bismo doveli zamenu. Imamo mi resurse i u B timu poput Žoao Neveša koji je tamo počeo sezonu, a sada je igrač prvog tima. Imamo dobrih mladih igrača...“, rekao je Rui Kosta posle nevoljne prodaje Enca Fernandeza u Čelsi.

Progovorio Rui Košta: Nisu nam potrebni igrači poput Enca Fernandeza!

Iako retko koji klub u četvrtfinalu Lige šampiona može da se pohvali trojicom ili četvoricom igrača iz svoje škole koji su nosioci igre, Benfikini ciljevi su i veći. Da ih bude makar sedmorica, da sa njima osvoje evropski trofej i da neko od njih osvoji Zlatnu loptu. To su ciljevi koje je letos pred ceo klub postavio Manuel Rui Kosta. A kada to kaže takav autoritet, onda to treba ozbiljno shavtiti. Resursi za to postoje.

Benfika ima pet regionalnih centara u Portugaliji u kojima stasavaju njeni talenti. Akademija je podeljena na dva dela: Lisabon gde uglavnom treniraju klinci ispod 14 godina i trening kamp u Seišalu koji je baza selekcija iznad 14 godina pa sve do B tima. Trenutno Benfikine mlađe selekcije u raznim kategorijama okupljaju preko 500 talentovanih dečaka, a u rad je uključeno 115 trenera. I tu ne spadaju nutriocionisti, lekari i psiholozi kojih ima još oko 90. Kamp u Seišalu ima 11 terena i pruža smeštaj za 90 najtalentovanijih. Pažljivo se vodi računa o svakom detalju, obraća se pažnja na hronološko i biološko godište igrača pa se talentovani klinci ne precrtavaju tako lako samo zato što se neko slabije fizički razvija. Striktna obaveza svih selekcija od U13 pa naviše je da igraju u 4-3-3 sistemu koji igra i prvi tim. Ceo trošak ove fabrike talenata na godišnjem nivou iznosi između 10.000.000 i 12.000.000 evra. A pre Silve, Ramosa ili Luisa je proizveo talente poput Benarda Silve, Žoao Kansela, Renata Sančesa, Rubena Dijaša ili Žoao Feliksa. Valja napomenuti i da Benfika ima konsantan priliv od procenata ili sredstava solidarnosti kada njeni bivši igrači širom sveta menaju klubove. 

Pored pomenutog Neveša, još neki sjajni talenti kucaju na vrata prvog tima. Dijego Moreira (18), sin Partizanove “desetke” Almamija je krilo koje je prošle sezone sa Silvom vodio Benfikine omladince do titule prvaka Evrope i predviđa mu se velika budućnost. Centralni vezista Šer Ndur je đak Atalantine škole kojeg su Benfikini skauti ugrabili kao 15-godišnjaka i po stilu igre podseća na Pola Pogbu sa početka karijere. Njih dvojica će krajem sezone dobiti šansu u prvom timu.

Iako Benfika igra ponajbolju sezonu u ovom veku, trenutno su sva četiri domaća troifeja u vlasništvu Porta. Titula bi trebalo da se vrati na Luž jer Benfika nemilosrdno gazi u prvenstvu i 20 pobeda u 23 kola. U kup takmičenjima je eliminisana i može maksimalno da se posveti dva najvažnija cilja: Ligi i Ligi šampiona. Širina u sastavu je dovoljna.

Pored domaće akademije i standardno dobro pokrivenog tržišta Južne Amerike, Benfikina skauting mreža je otkrila novu zlatnu žilu. Skandinavce. Letos je kupila norveškog vezistu Aursnesa iz Fajenorda koji je ekspresno postao standardan. Iz praške Slavije je došao Danac Aleksander Bah i na poziciji desnog beka brzo istisnuo iskusnog Brazilca Žilberta. U januaru je klub uložio 16.000.000 evra u kupovine na severu Evrope. Za 9.000.000 evra je od danskog Nordsjelanda kupljen 18-godišnji ofanzivac Andreas Shjelderup, a za 8.000.000 od norveškog Rozenborga 22-godišnji centrafor Kasper Tegsted.

Maldi igrači čine kičmu Šmitovog tima koji igra dinamičan, progresivan i napadački fudbal ali ima tu i malo iskustva. Samo jedan od bitnih igrača je ušao u četvrtu deceniju. Argentinac Nikolas Otamendi (35) uz kojeg u štoperskom paru stasava Anotnio Silva. Plejmejker Žoao Mario ima 30 godina i igra fudbal života. Na pragu četvrte decenije je i univerzalni ofanzivac Rafa Silva. Među iskusnije spadaju i grčki golman Odiseos Vlahodimos (28) i u ovom trenutku verovatno najbolji levi bek na svetu, Španac Aleks Grimaldo (27).

Osim Otamendijeivih godina i Grimaldovog ugovora (ističe na leto), ne postoje prepreke da ovaj tim ostane nekoliko godina na okupu što je san svakog navijača Benfike. Vrlo bitno je što su to igrači glasni uspeha i daleko od zenita karijera.

Za razliku od nekih prethodnih sezona, Benfiku igrači ne gledaju kao odskočnu dasku za lige petice već klub koji može da pobedi Real Madrid, Barselonu, Bajern, Mančester Siti… Osvajanjem prvog mesta u grupi sa Pari Sen Žermenom i Juventusom su to pokazali. Protiv Briža su demonstrirali silu da nisu više drugi ešalon evropske elite i da su odskočili od klubova poput njega, Ajaksa, Porta, Šahtjora… Ko god na žrebu za četvrtfinale izvuče ceduljicu sa imenom “Benfika”, imaće protv sebe ravnopravnog kandidata za titulu prvaka Evrope.

Kvota da Benfika osvaja Ligu šampiona - 25,00