Pobeda u Lisabonu ili dva meča baraža: Koji je put do Mundijala teži?

Od utorka veče Srbija ima i zvanično dva puta do Svetskog prvenstva. Pobedom nad Azerbejdžanom na Marakani (3:1) jednim udarcem ubijene su dve muve: matematički je obezbeđen plasman u baraž za Svetsko prvenstvo, a istovremeno su sačuvane šanse da se 14. novembra u Lisabonu Orlovi obračunaju sa Portugalijom za direktan plasman u Katar.

Naš državni tim će novembar dočekati kao lider grupe, ali sa odigranom utakmicom više od Portugalije. Pre nego što ukrstimo koplja u Lisabonu, Navigatori će 11. novembra odigrati meč sa Republikom Irskom u Dablinu.

Selektor Dragan Stojković i pored obezbeđenog baraža nije odustao od priče koje se drži od dana kada je seo na klupu reprezentacije: njega zanima samo prvo mesto i direktan put u Katar.

“Kada su mi rekli da smo se plasirali u baraž, rekao sam da mene to ne zanima, već samo prvo mesto. Finale u Portugaliji, to će odrediti ko će ići direktno na Svetsko prvenstvo”, rekao je Piksi posle utakmice sa Azerbejdžanom.

Fantastično je što se Stojković ne gađa frazama, besmislenim rečenicama, praveći alibije. Ne, od prvog dana gađa direktno u glavu i traži pobede i samo pobede, uz lepu igru. To što će za mesec dana na drugoj strani terena biti doskorašnji prvak Evrope njega nimalo ne plaši.

Ipak, dobiti Portugaliju u Lisabonu je pakleno težak zadatak. Ali i to je samo jedan meč. Protivnici u baražu će biti gotovo sigurno slabiji nego što su Ronaldo i njegovi saigrači. Ali to su ipak dve utakmice. Pa koji je onda put do Mundijala teži?

PORTUGALIJA

Posle utakmica u utorak postalo je jasno da će Srbija gotovo sigurno morati da pobedi u Lisabonu, da joj bod neće biti dovoljan. U stvari, jedina opcija kada bi i remi “igrao” Orlovima je da Irska u Dablinu trijumfuje nad Portugalijom. Nemoguće nije, ali objektivno – teško. Čak i ako bude nerešeno, Navigatorima bi zbog bolje gol-razlike odgovarao u poslednjem kolu i remi sa Srbijom.

Zato, nema šta, Piksi i njegovi izabranici moraće da smisle taktiku kako da pokore Lisabon. A, to je opako težak zadatak. Jedan podatak to jasno pokazuje: u poslednjih sedam godina Portugalija je izgubila samo dve takmičarske utakmice na svom terenu. U novembru prošle godine ih je savladala Francuska u Ligi nacija (1:0), a pre toga još 2014. godine – Albanija! I tada smo bili u istoj grupi...

Srbija otkako je samostalna tri puta je igrala sa Portugalcima u gostima, svaki put takmičarske mečeve i bilans je dva remija po 1:1 i jedan poraz od 2:1. Jedina pobeda na tamošnjem tlu bila je Jugoslavijina 1984. u prijateljskom susretu (3:2), kada je Dragan Stojković postigao svoj prvi gol u dresu reprezentacije.

OCENE – SRBIJA: Pozovi Dušana i golovi stižu! Sergej kao Kolos, Rajković želeo da kopira Nojera

Piksi: Baraž me ne zanima, idemo u Portugaliju po direktan plasman na Svetsko prvenstvo

Prvi cilj ispunjen: Vlahović nalio gorivo, Srbija izborila baraž (VIDEO)

Na poslednjem susretu u Lisabonu, pre dve i po godine, kada je Mladen Krstajić bio selektor, Orlovi su poveli golom Tadića iz penala, izjednačio je Danilo pred kraj poluvremena i tako je i ostalo. Istina, domaćin je bio mnogo bolji u drugom delu, Srbija je uspela da se odbrani. Ali to vođstvo i zaista dobra igra iz prvih 45 minuta mogu da budu neki putokaz.

Nadu može da greje još više drugo poluvreme meča u Beogradu. Uradili su tada Piksijevi Orlovi nešto što dugo, dugo nisu. Sa 0:2 na poluvremenu došli su do 2:2 i imali inicijativu za potpuni preokret. Portugalija gotovo da se nije videla u drugom delu meča. Tako hrabro neka bude i na Žoze Alvalade stadionu, pa šta bude. Tu je u džepu i plan B…

BARAŽ

Malo reprezentacija jačih od Portugalije ili u rangu sa njom će se naći u baražu. Na današnji dan tu bi bili Španija i Hrvatska, ostali su objektivno slabiji, ali se taj konačni sastav neće znati sve dok se ne odigra i poslednje kolo kvalifikacija.

Ali, od oka gledano, realno je da tu budu Švajcarska, Poljska, Norveška, Škotska... Timovi protiv kojih Srbija, na papiru, ima veće šanse nego protiv Portugalaca. I pogotovo što je pobedom nad Azerbejdžanom naša reprezentacija obezbedila mesto nosioca u žrebu baraža, samim tim i domaćinstvo u polufinalu. A, kako se izvlačenjem određuje na čijem će se stadionu igrati finale, postoje solidne šanse da Orlovi obe utakmice doigravanja, ako ih izbori, odigra kod kuće.

I moglo bi, recimo, da bude kao u baražu za Evropsko prvenstvo: da se igra sa Norveškom u polufinalu, ovog puta u Beogradu, pa onda u finalu sa Škotskom. Sigurno da su oba tima slabija od Portugalije, iz tog ugla gledano deluje da je baraž lakši put.

Ali nedavna istorija nas je naučila da su dve utakmice, ipak - dve utakmice. Da ime rivala, pa čak i mesto odigravanja, ne moraju ništa da znače. Štaviše, da fudbalerima Srbije raste adrenalin i igraju bolje što je izazov veći, a kada je trebalo da potvrde put na EP kod kuće protiv Škotske, da opravdaju epitet favorita, odigrali su jednu od najslabijih utakmica u ovoj deceniji. Ili, recimo, da se finale igra sa Hrvatskom, bilo u Beogradu ili Zagrebu. Pritisak do neba. Kao one 1999. Samo za one sa jakim nervima. Da li bi to onda bilo lakše nego sa Portugalijom?

Veliki deo puta do Katara Srbija je prešla, ostaje onaj poslednji. Lake završnice nema, pitanje je samo koja je misija teža, pobediti “nepobedivu” Portugaliju ili dva puta ići na test baraža. Piksi zna koji je njegov odgovor i sprema ga za Lisabon.