Poketinova velika oda Mesiju: Drugi neka trče i doture mu loptu! Ni Pele ni Maradona nisu pravili presing

Kada je Maurisio Poketino bio trener Pari Sen Žermena, a Lionel Mesi stigao u pariške Svece, vrlo brzo su krenule glasine kako su izbile varnice među njima, kako se ne podnose, kako će argentinski stručnjak morati da ode, a jedan od razloga je i sukob sa najvećim zvezdama tima.

Možda se malo previdela činjenica da je Poketino ne samo Argentinac, nego da njega i Mesija veže jedan koren – Njuels Old Bojs. Klub u kojem su obojica počela karijere. A, to je bratstvo koje se ne razbija tako lako, pogotovo ne negde u „tuđoj“ zemlji, među „strancima“.

Poketino se nikada nije preterano trudio da demantuje te glasine. Ali će posle kolumne koju je napisao za engleski Atletik svi drugačijim očima gledati i trenera iz Argentine, ali i „desetku“ plavo-belih, koji igra nestvaran fudbal u 35. godini na svom poslednjem Mundijalu u karijeri.

Prenosimo kolumnu koju je Poketino napisao:

„Zauvek ću pamtiti gde sam bio kada je Argentina poslednji put osvojila Svetsko prvenstvo. Bio je jun 1986. i igrala je sa Zapadnom Nemačkom u finalu na stadionu Acteka u Meksiko sitiju.

Imao sam 14 godina i tek sam počinjao karijeru. Bio sam šest meseci igrač Njuels Old Bojsa, ali sam bio kod kuće u Marfiju kada se igralo finale. U mom prvom klubu, Sentro Rekreativo Union i Kultura, postavili su video bim da bismo gledali utakmicu. Mislim da je bilo bar 500 ljudi, računajući mene, porodicu i prijatelje.

Bilo je prelepo gledati utakmicu u tom društvu, dok sam gledao mog heroja Dijega Maradonu i sve ostale igrače kako se bore za nas i pobeđuju 3:2. Zauvek ću se sećati te scene kada Maradona podiže trofej. To je bilo moje prvo sećanje na Svetsko prvenstvo sa kojeg pamtim svaki detalj, jer je došlo u godinama kada sam počeo fudbal da gledam na drugačiji način.

(©Reuters)

Na kraju smo svi otišli u grad da zajedno slavimo. Bilo je prelepo: reka automobila se sjurila u centar i na glavnom trgu, jedinom u Marfiju, slavili smo, vikali, delili radost zajedno. Kao što ste videli scene iz Argentine u utorak veče nakon polufinala.

Osećali smo se kao da je to naša pobeda. Naš Mundijal. I sada kada pogledate scene iz Argentine, mislim da ljudi osećaju na isti način da ćemo u nedelju osvojiti titulu treći put. Ima mnogo sličnosti između ovog prvenstva i onog iz 1986.

Pričao sam sa Mariom Kempesom (koji je igrao 1978.) i sa Horheom Valdanom (igrao 1986.) baš na tu temu. Svima ta sličnost upada u oči. Te 1986. ekipa je shvatila da ako naprave tim oko najboljeg igrača na svetu – Maradone onda, a Mesija sada – onda je sve moguće.

Za mene je to najvažnija stvar oko ovog argentinskog tima, koja objašnjava zašto će u nedelju igrati u finalu. Zato što su igrači u potpunosti shvatili svoje zadatke: kada imaš Mesija u timu, moraš da trčiš za njega. A kada imaš loptu, moraš da mu je doturiš što pre, jer će on nešto s njom stvoriti. Dakle, igrači moraju da znaju u svakom trenutku šta da rade, da učine sve što je potrebno da bi Mesi bio odlučujući faktor, kao što je bio u utorak veče protiv Hrvatske.

Naravno, Argentini je potreban Mesi, ali su i Mesiju potrebna desetorica ostalih da se bore za njega u svakom momentu. Jedna od ključnih stvari ovog tima je kako svi veruju da igrajući za Mesija, mogu da osvoje Svetsko prvenstvo. I vidite igrače koji daju „120 odsto“ mogućnosti. Različiti tipovi igrača: Rodrigo de Pol, Aleksis Mekalister, Enco Fernandes, Hulijan Alvarez, daju sve od sebe pa i više od toga i sve to čine za Mesija. Daju sve od sebe, jer ovo je njihov san, tako su blizu i kada imaju Mesija pored sebe, znaju da je sve moguće.

A, tu je i - Mesi. Ja sam Argentinac, igrao sam za Argentinu i još kad sam bio dečak sanjao sam da osvojim Svetsko prvenstvo. Ni Leo nije drugačiji. Znam jako dobro da je i njegov san da podigne taj trofej. Svako u Argentini, baš svaki pojedinac koji voli fudbal želi da Mesi to i uradi u nedelju. Jer, Mesi je fudbal. I kao što je rekao, ovo će biti njegova poslednja utakmica na Mundijalima.

Gledajući Mesija na Svetskom prvenstvu, osetio sam da je došao potpuno spreman, fizički i psihički, da pomogne Argentini da osvoji trofej, čak i sa 35 godina. Možda zato što je znao da će ovo biti njegov poslednji Mundijal, ali i zato što je sad sazreo. Savršeno dobro zna kako da se ponaša, ne samo na terenu nego i van njega. I smatram da su te liderske osobine koje pokazuje razlog zašto ljudi konačno veruju da ovo može da bude Svetsko prvenstvo sa kojeg će se trofej vratiti u Argentinu.

(©Reuters)

Može da se vidi kako kontroliše utakmice, kako priča sa sudijama, sa Lionelom Skalonijem, čak i sa protivnicima. Posle četvrtfinala sa Holandijom, kada je Argentina pobedila na penale, čuo sam neke ljude kako porede Mesijevo liderstvo sa onim koje je Maradona pokazivao.

Mesi je sada vođa kakav je Argentini potreban i po meni, to je njegov veliki korak napred. Nisu u pitanju samo igre, koje smo i očekivali da će takve biti. Ljudi misle da je on ćutljiv, tih, ali nekada takva percepcija ume da prevari. On ima veoma jak karakter. Ne govori mnogo, ali priča kada je to potrebno. Možda ga sad vidimo da više govori, zato što su prisutnije kamere, tehnologija. Sada vidimo pravog Mesija. A, on je oduvek bio takav. Ljudi vole da prave mitove, a znamo da ih je mnogo u svetu fudbala. Mesi sada daje sve najbolje od sebe u svakom aspektu i kada imate takvog nekog na svojoj strani, samo dobre stvari mogu da se dogode.

Argentina zaslužuje posebne čestitke zbog toga što je na prvenstvo došla kao jedan od favorita, a počela je takmičenje porazom od Saudijske Arabije i odmah se javilo mnogo sumnji oko tima, ali ostali su skroz mirni, pokazali zrelost i dokazali da je ta utakmica bila čista slučajnost. Vratili su se protiv Meksika i Poljske, pokazali veliko jedinstvo i veru u svoje mogućnosti. I sada posle Australije, Holandije i Hrvatske ljudi veruju da Argentina može da osvoji. Čestitke zaslužuju i Skaloni i njegov stručni štab. Stvorili su zaista izbalansiran tim koji poštuje Mesija i dres koji nose.

A, poštovanje Mesija je veoma važno. On zna šta treba da radi jer je najbolji fudbaler na svetu i vrlo je zreo. Sve odluke koje donosi na terenu su za njega i za Argentinu.

Znam kako je to trenirati Mesija, bio je u mom timu u poslednjoj sezoni u Pari Sen Žermenu. Predstavljao je sve ono što je za mene bio Maradona. Divite mu se sa distance i smatrate da je najbolji fudbaler na svetu. On je tip igrača koji kada igra izaziva vam osmeh na licu i daje osećanje ponosa. Možete da ga nazivate posebnim, superčovekom ili superigračem. A, kada sretnete takvog igrača, kao što je bio i Maradona, možete samo da mu se divite.

Mesi je igrač koji sve zna. Ima sposobnost da tačno pročita šta se dešava na terenu i šta bi njegov tim trebalo da uradi. I ako ga imate, kao što je bilo sa Maradonom, morate u tome da uživate. Kada ga gledate na treningu 90 minuta ili dva sata, to je neverovatno. Meni je to bilo prelepo iskustvo, što samo mogao da delim teren sa njim.

Unutrašnja Mesijeva motivacija je neverovatna. Ne možete da pronađete takmičarski nastrojenijeg igrača od njega ili Maradone. Mrze da gube, više nego „obični“ fudbaleri. Imaju kapacitet da budu spremni za svaku moguću utakmicu, za svaki aspekt u životu. Mesi je nastrojen da prvi dođe na trening, da bi bio spreman za teren. Čak i na malim utakmicama na treninzima on ima poseban nivo motivacije.

(©Reuters)

Ljudi pričaju o defanzivnom radu i presingu, ali poenta sa Mesijem je da on ne mora da pravi pritisak. Kada imate Lea, potrebni su vam ostali igrači koji razumeju da im je zadatak da što pre osvoje loptu i daju je njemu, da bi on mogao da čuva energiju i da bi bio presudni faktor, kao što to Argentina radi sada. Iskreno, mislim da je debata o Mesijevoj defanzivi tako dosadna, pomalo i glupa. Ne možete da se pravite da su Maradona ili Pele, kao i Mesi - najveći fudbaleri u istoriji - bili fokusirani na to da što pre osvoje loptu. Oni ne mogu u tome da učestvuju. Njihovo je samo da sačuvaju svoju poziciju, a da drugi trče za njih.

Zato je teško porediti ovu Argentinu sa Pari Sen Žermenom. Tamo Kilijan Mbape i Nejmar takođe traže svoj prostor, žele da se osete kao bitne ličnosti u klubu. I nekada ostali igrači imaju poteškoće da to razumeju, da moraju da igraju za Mesija ili za Mbapea ili Nejmara. Mbapeu je potreban tim da igra za njega, ali isto tako i Mesiju i Nejmaru. Zato su sva trojica lideri u svojim reprezentacijama. Svi znaju da kada su njih trojica na terenu, neverovatne, prelepe stvari mogu da se dogode na terenu. Ali, naravno, nije lako pronaći pravi balans...

Jedina tužna stvar pred nedeljno finale je što moj heroj Maradona nije tu da gleda. Mislim da svima nedostaje da vide Dijega na tribinama kako se raduje golovima Argentine, bez obzira da li ih daje Mesi ili Hulijan ili neki treći igrač. To je baš tužno, jer je bio veličina u argentinskom fudbalu čak i kada se penzionisao. On je deo istorije fudbala, deo istorije Argentine.

Ne znam šta bi Maradona rekao Mesiju sada kada bi imao priliku, šta bi genije rekao geniju, oni su drugačiji od ostalih ljudi. Znam samo da bi Dijego želeo da Mesija jako zagrli i poljubi i da ga blagosilja. Lepo je zamisliti takve scene, ali je tužno što Dijego neće biti sa nama u nedelju da navija za Argentinu. Ali osećam da je uz nas sa one druge strane i prisutan je u našim mislima. On će nam pomoći, našoj reprezentaciji da odigra najbolje što može i da osvoji trofej“.