Sat vremena sa Minom Rajolom: Boli me uvo za Mančester junajted! Ne moram više nikog da mu prodam, nemaju me u šaci

Pica majstor s juga Italije. Debeli mešetar. Neotesan i raspojasan. Ko zna kakvim ga epitetima još časte, ali Mino Rajola ne daje ni pet para za izgled, još manje za utisak kakav ostavlja u javnosti. Na zlurade komentare uzvraća rečima da mu je važno samo šta misle njegovi klijenti. A činjenica da godinama zastupa Zlatana Ibrahimovića, Pola Pogbu, Henrika Mhitarijana, Đanluiđija Donarumu, Marka Veratija, Matijsa de Lihta ili Erlinga Halanda ilustruje koliko je cenjen u menadžerskom svetu.

Uz Žorža Mendeša svakako je najuticajniji planetarni agent. Sigurno najzanimljiviji. Zbog pojave, rečnika, stava... Nije ni čudo što su ga urednici portala Atletik izabrali za sagovornika u improvizovanom dijalogu sa Džonatanom Barnetom, s tim da Englez, iako vodi karijere Gereta Bejla, Džordana Pikforda ili Saula Njigeza nije ni izbliza interesantan ili britkog jezika kao Italijan.

Najbolji primer je napad na moćnike iz FIFA, odmah na početku jednočasovnog razgovora sa Atletik. Možda zbog sve strožih regulativa kojima ljudi iz Ciriha pokušavaju da smanje uticaj menadžera.

„FIFA ne razume da nismo deca. Ne vodimo mi neke male kompanije. Jednaki smo s FIFA, po svemu, i po obliku i po formi“, uverava Rajola.

Da se on pita, on bi svetsku kuću fudbala – ukinuo.

„FIFA ne bi trebalo da postoji. Nadam se da ću doživeti da vidim novi sistem fudbala, pošteniji. Sadašnja FIFA je zastarela. Nije slučajno što skandali isplivavaju na površinu svake godine. To je postao DNK FIFA, ušlo joj u krv, zato što je organizacija takva. Pitanje svih pitanja u 2021. glasi: ima li FIFA smisla? U pitanju je komercijalna instistuacija kojoj smo dali svu moć. Bez razloga! Ne razumem saveze koji žele da budu deo organizacije u prošlosti ophravne mnogobrojnom skandalima. Ne samo prošle, nego poslednjih 30 godina. Počelo je Žaoom Avelanžom, a završilo se Sepom Blaterom kome je prošle sedmice na dodatnih šest godina zabranjeno da radi u fudbalu. Zato nam FIFA nije potrebna. Nije nam potrebna organizacija koja ne zna šta se dešava u modernom fudbalu“.

Mino Rajola odgovara na prozivke da je ’parazit’: Bitno mi je šta moji igrači misle o meni

Nije poznato kako bi je reformisao, da može, ali jeste šta joj zamera.

„Ne mogu da prihvatim da organizacija čiji su članovi završili u zatvoru hoće da reguliše moj život i moj biznis. Neće moći. Ne prihvatam da su mi oni šefovi. Niti da oni određuju pravila igre na nelogičan, nepošten i način suprotan mojim principima. Boriću se za prava svojih igrača, zato što FIFA hoće da oduzme fudbalerima moć. Ne može. Nikad nije moglo, niti će ikad“.

Veliki deo ljubitelja fudbala spočitava Minu – i ne samo njemu, već agentima generalno – što se „ugrađuju“ u transfere igrača, navodno misleći samo na sebe. Pohlepa, šta li je?

„Nisam saglasan. U javnosti je stvorena iskrivljena slika o nama menadžerima, da smo loši ljudi. Na ulicama u italijanskim, holandskim ili francuskim gradovima prilazi mi narod i ukazuje poštovanje. Osećam da me više cene svuda van Engleske. Bavim se ovim poslom 27 godina i sve vreme sam predstavljao najbolje igrače. Mora da postoji razlog zašto ljudi i dalje kupuju rols-rojs, bentli, ferari ili porše. Valjda zato što su kvalitetni. Ako fudbaleri veruju mojoj agenciji, sigurni u to što za njih radim, mora biti da je dobro. Sigurno nisu sa mnom zbog izgleda... Poslednji put kad sam se pogledao u ogledalo, ne bih sam sebe uzeo za agenta na šta sam ličio. Kad sam bio klinac, otac mi je govorio da će me u životu 50 odsto ljudi voleti, isto toliko mrzeti. Znam da se ne mogu svima dopasti. Mene voli porodica i moji igrači. Za ostale me baš briga“.

Njegova života priča je kao scenario za film. Rođen je pre 53 godine u Salernu, siromašnom gradu na jugu Italije, u dečačkom dobu preselio se s roditeljima u holandski Harlem, zaposlio se kao konobar u očevom restoranu, usput studirao pravo i igrao fudbal na amaterskom nivou, da bi – kad je ojačao – spojio dve strasti. Sport i zakon (ili kako pronaći rupe, op. aut.), počeo je kao savetodavac, da bi kasnije razgranao biznis i počeo da zastupa sve krupnije zverke. Danas, iako na prvi pogled neotesan, govori italijanski, engleski, nemački, španski, francuski, portugalski i holandski.

„Znam odakle potičem, svestan sam u kakvom svetu živim i ne mogu da kažem da mi je teže nego, recimo, rudarima. Sreća moja je da sam deo industrije koja se pretvorila u višemilionsku. Pazite, možda ima neki menadžer u biciklizmu koji radi bolje od mene, ali šta da mu radim kad je njegov sport manje popularan. Naše zarade su odraz industrije kojoj pripadamo i važnosti naših klijenata. Jer nije isto zastupati najboljeg glumca na svetu ili ne znam koga drugog“.

Jedna od najvećih zamerka Rajoli je da ugovara ogromne poslove za svoje klijente (nekad iznad realne cene) kako bi sam sebi namakao veću zaradu na osnovu procenata. Prosto je: što vredniji transfer, to više novca za onog koji ga završi. A ljudi su zavidni...

„Ne verujem da mogu da nas kriminalizuju više nego što su radili dosad. Pripadamo industriji koja je daleko veća nego što je bila kad smo počinjali. Posao nije lak, ali je fantastičan. Da, kad si u visokom društvu onda dosta zarađuješ, ali zašto onda ne kritikujete trgovce akcijama na berzi. I njima prolazi kroz šake velika količina novca? Jednostavno, posao je takav. Ne verujem da me u ItalIji posmatraju kao kriminalca. U Engleskoj – da, zato što se pojedini bivši igrači (novinari Atletika pretpostavljaju da su u pitanju Pol Skols i Geri Nevi, op. aut.) unervoze svaki put kad pričam o Polu Pogbi i Mančester junajtedu. Mada oni duboko u sebi misle: „E, da nam je Rajola bio menadžer“.

Koliko ga igrači poštuju svedoči sledeća anegdota.

„Neću otkriti imena, mogu samo da kažem da jedan veliki klub nije isplaćivao bonuse fudbalerima. Posle tri meseca pregovora, otišli su kod čelnika, rekli kako ne mogu da podnesu situaciju, ali da oni nisu profesionalni pregovarači i bi želeli da ih neko zastupa. Iz Uprave su im poručili da je to dobra ideja, da dovedu bilo kog agenta osim Mina Rajole. Šta mislite, koga su igrači pozvali? Pa mene! To mi je najveći kompliment“.

Još jedan je dobio, indikrektno, od najvećeg trenera svih vremena.

„Ser Aleks Ferguson je naučio je da mu ljudi dolaze na noge, povlađuju rečima: 'Da, gospodine. Da, gospodine'. Samo ću vam reći da su mi gazde kluba (braća Glejzer, op. aut.) kad su kupovali Pola Pogbu rekli da sam bio u pravu. Nisam ja taj koji je želeo da Pol napusti Old Traford. Ferguson nije verovao u njega. Tako da kad Ferguson za mene kaže: „Ne sviđa mi se Rajola“ to je za mene najveći kompliment. Kao da je Sep Blater kazao: 'Ne sviđa mi se Rajola'. Fantastično! Ne zanima me šta Ferguson priča“.

Nije baš da je u ljubavi i sa Pepom Gvardiolom.

„Za mene je on zatvorena knjiga, odavno. Svi dobro znaju šta o njemu mislim lično, kao što se zna njegov stav o meni. Što se ostalih stvari tiče, odličan je trener. Jedino što ni pred kim neću ćutati. Imam svoje mišljenje i držim da sam u pravu. Ferguson nekad i Gvardiola sad su uvereni da bi mi, agenti, trebalo da im budemo potčinjeni, u suprotnom moj igrač neće preći u Mančester junajted (ili Siti, op. aut.). Ma boli me uvo za Mančester junajted! Ne moram više nijednog fudbalera da dovedem u Mančester. Nemaju me u šaci. Nezavistan sam. Imamo samo jednu partiju o kojoj brinemo. Nju čine igrači. Sve dok nas vole, klubovi ne moraju“.

Rajola i Adrijano Galijani (© AFP)

Setio se Mino Rajola još jedne epizode, bez citiranja imena, međutim, deluje da se tiče Pola Pogbe, odlaska u Mančester junajted i nesnalaženja pod trenerskom palicom Žozea Murinja.

„Završio sam rekordni transfer jednog kluba, da bi se posle samo dva meseca desilo da trener ne razgovara sa igračem. Čak ni predsednik nije znao razlog. Sr... se dešavaju, morate i s njima da se nosite“.

Logično je zapitati se da li čelnici klubova cene Rajolu ili su prinuđeni da s njim sarađuju. Jer, ako već hoće najbolje igrače – kod Mina su.

„Šta podrazumevate pod pojmom 'cenjen'. Ako mislite na profesionalce, dosta razgovaram sa sportskim direktorima, trenerima i članovima Uprava i svi me poštuju. Postoji samo jedna istina. Nevažno je šta ja ili bilo ko drugi misli. Važan je samo zakon tržišta. Onog dana kad, recimo, Pogba ne bude imao klub onda ga niko neće ceniti. A danas kad me neko pita: 'Možeš li da mu nađeš klub' taj posao bi mogao da završi i moj petogodišnji rođak. Kao i u mom slučaju, pola sveta voli Pogbu, pola ga mrzi. Možda ih nervira cena, možda čudna priča kako je otišao za džabe, a vratio se za veliki novac, ljudi na to nisu navikli. Sveukupno gledano mora se poštovati to što radi. Bar to čujem od ljudi iz kluba i od Olea Gunara Solskjera. Jedino se to računa“.

Mino Rajola o finansijskim ograničenjima u fudbalu: Stavite granicu na Benksija, Da Vinčija i Rembranta

Naredna zlatna koka biće Erling Haland. Norvežanin igra sezonu života, rešeta i u Ligi šampiona i Bundesligi, daje spektakularne golove. A tek mu je 20 godina.

„Svi su pogrešili po pitanju Halanda. Erling se razvija brže nego što je iko pretpostavljao. Premašio je planove. Možda sam bio previše oprezan kad sam rekao: 'Pređi u Dortmund umesto ne znam ni ja gde'. Ubeđen sam 100 odsto da taj momak može da ode bilo gde, već je na vrhunskom nivou. Možda je pre godinu dana bilo rukovodilaca koji su govorili: 'Može li to što je radio u Salcburgu da ponovi u većem klubu'. Ispostavilo se da se razvija brže nego što su mnogi predviđali“.

Haland je ugovorom vezan za Borusiju do juna 2024. Niko ne veruje da će dotle ostati na Vestfalenu. Prvo, zbog politike kluba iz Dortmunda da uvek popusti pred naletima bogatijih. Drugo, leta 2022. otkupna klauzula iznosti 75.000.000 evra. Kad se te činjenice imaju u vidu mnogi su skloni zaključku da je naredni prelazni rok prilika za udarac veći od 100.000.000 evra. Možda i rekord Mine Rajole, koji sad drži Pol Pogba (117.000.000 iz Juventusa u Mančester J.).

„Već 25 godina se bavim menadžerskim poslom. Promenio sam igru sa ekonomske tačke gledišta. Više puta. To me više ne uzbuđuje. Znam da čekam. Trenutak je takav da valja sagledati najbolji interes za igrača. Nekad je bolje da ostane baš kad svi pričaju da mora da ide. Kao što ima situacija kad je bolje otići iako ti svi govore da ostaneš. Ne želim fudbalerima samo da nosim torbe. Želim da ih napunim! Ne samo novcem, već i iskustvom. Životnim. Da ih usmerim na donošenje pravilnih odluka. Velika je odgovornost da nekom menjate život“.

Među onima koje je oblikovao izdvaja se Zlatan Ibrahimović, kao jedan od najboljih fudbalera sveta. I u 39. potvrđuje klasu.

„Zlatan je 20 godina moj klijent. Sve je vreme naš odnos je jačao. Ibra je sad snažnji nego što i sam zna. Mada, ja sam i dalje tu da ga zaštitim i kažem mu kad pravi budalu od sebe. To je moj zadatak, da brinem o njemu svakog dana, upozorim: 'Ovo uradi, ovo nemoj'. Još tri ili četiri godine igraće samo za sebe. Onda još osam tako da svi prihodi idu meni. Dakle, do 50. će se baviti fudbalom“, u duhovitom stilu je završio Mino Rajola za Atletik.