Stanojevićev Partizan bi ove sezone bio prvak

Prošle godine mrtva trka do poslednjeg kola, ove sve rešeno još pre plej-ofa. Svaka čast TSC-u i Čukaričkom na istorijskim dostignućima, ali sam je Partizan kriv što se strmoglavio na četvrtu poziciju na tabeli Mozzart Bert Superlige, samo 12 meseci pošto je završio kao viceprvak, do završnog kola pritiskajući Crvenu zvezdu.

Taj pad ima istorijske obrike, prvu put u 21. veku crno-beli su okončali prvenstvo ovako nisko, što ilustruje kakvo je stanje u klubu i koliki je uticaj trenera. Primera radi, Aleksandar Stanojević je u minulom ciklusu osvojio 98 bodova, što je učinak koji bi Parnom valjku doneo titulu u tek okončanoj sezoni, jer je večiti rival stao na „koti 97“.

Sve ovo spada u kategoriju „šta bi bilo da je bilo“, međutim, činjenica da je Stanojević skroman tim doveo do borbe za trofeje (poražen i u finalu Kupa Srbije), a da se pod vođstvom naslednika doslovce raspao precizira ulogu struke. Jeste bilo pomalo promena u igračkom kadru, ali manje-više svi momci koji su bili protagonosti minule sezone učestvovali su i u ovoj. Samo što su rezultati dijametralno suprotni.

Posle Stanojevića je angažovan Ilija Stolica, da bi se kratko zadržao; zamenio ga je Gordan Petrić; posao kraju priveo Igor Duljaj, a njih trojica su skupa osvojili samo 71 bod. Čak 27 manje nego trener u sezoni 2021/22. To je suštinski razlika od devet pobeda.

Naravno da je nezahvalno porediti epohe, ali isto tako valja znati da je broj bodova koje je Partizan osvojio sa sadašnjim trenerom Konje veći čak i iz ciklusa 2020/21, kad se igralo kolo više (38) i predstavlja najveći zbir otkako se fudbal u Srbiji igra bez Crnogoraca (2006). Zato se tek sad vidi ono što su mnogi nagoveštavali kad je odlazio, da će vreme kao najbolji sudija oceniti svačiji rad. I Stanojevićev i oni koji su mu bili nadređeni.