Stručnjak za eliminacije

Znao je Žoze Murinjo da „potkači“ Arsena Vengera i krsti legendarnog trenera „specijalistom za neuspeh“, a s pravom besni navijači Barselone na sličan način karakterišu učinak Ćavija Ernandesa posle još jednog kiksa. Drugog u samo dve sedmice, zbog kog su Katalonci prepolovili šanse da se domognu trofeja. Ionako je najlakši put do pehara kroz eliminaciona takmičenja, međutim, aktuelni prvak Španije je podbacio.

Najpre tako što je u finalu Superkupa ostao bez znammenja, pošto ga je raščlanio Real Madrid (1:4), a onda i bez prilike da se domogne završnice Kupa kralja, jer je u četvrtfinalu poklelao pred Atletik Bilbaom. Doduše, tek posle produžetaka, u utakmicu u kojoj je čak i vodio 2:1, ali se smrknutog lica vratio kući (2:4).

I tako produbio krizu na svim nivoima, jer Barselona grca u organizacionim, finansijskim i sad rezultatskim problemima. Kako je teren lice kluba, tako su i kritike jutro posle eliminacije usmerene najviše ka Ćaviju. Bez dileme, vrhunskom fudbaleru, ali isto tako bez dileme, ne baš vrhunskom trener. Bar ne još.

Sa njim na klupi, Barsa je ispala svaki put iz Kupa kralja pre završnih borbi. Pretprošle sezone u osmini finala upravo od Bilbaa, prošle u polufinalnom dvomeču sa Realom, iako je dobila prvi meč u Madridu, a ove posle gostovanja u Baksiji. Zapanjujuće deluje podatak da je u te tri sezone Ćavijev tim savladao samo jednog rivala iz Primere u masovnijem takmičenju (Sosijedad, baš na današnji dan prošle godine).

Na to valja dodati da je u dva uzastopna ciklusa Ćavi završavao misiju i u Ligi Evrope, pre finalnih borbi. U četvrtfinalu 2022. ga je zaustavio kasniji osvajač Ajntraht, a lane Mančester junajted u baražu vrednom plasmana u osminu finala. Nijednom nije bio blizu pehara. Ligu šampiona da ne pominjemo: pošto 2021. nije prošao ni grupu (doduše, posle rastanka sa Ronaldom Kumanom ostale su mu samo dve utakmice do kraja, pa i nije mogao previše da uradi), a 2022. vodio svih šest mečeva i bio tek treći.

U ovoj sezoni je i dalje živ, mada je brljavio u konkurenciji Porta, Šahtjora i Antverpa, naredni rival će mu biti Napoli, s tim što je pitanje u kakvom će ambijentu dočekati obračun sa prvakom Italije.

„Svi treneri velikih klubova zavise od broja titula“, priznao je Ćavi posle sloma u Baskiji, samo što je i njemu, verovatno, jasno da će ove sezone ostati kratak.

Razlog: u Ligi šampiona, čak i ako eliminiše Napoli, ima daleko kvalitetnijih sastava, dok je u Primeri, jedinom preostalom domaćem takmičenju tek na trećem mestu na tabeli. Za liderom Đironom zaostaje osam, a Real Madridom sedam koraka i tek bi trebalo da gostuje na stadionima „Montilivi“ i „Santjago Bernabeu“.

Misija – nemoguća.

Što otvara polemiku da li je sve do Ćavija. Ili ima malo i do okolnosti. Nesrećnih. Na primer, skoro celu sezonu gura bez levog beka Markosa Alonsa, izgubio je Gavija, ne može još da se osloni na Marka Andre ter Štegena i možda se iz ove perspektive vidi kakav je uticaj nemačkog golmana bio u pohodu na titulu. Jedini Ćavijev uspeh za dve godine i dva meseca na klupi Barselone je povratak krune čekane od 2019, ostvarene usled velikog broja pobeda po 1:0 i čak 28 puta na 38 utakmica netaknutoj mreži.

Sad, da li je u pitanju Ćavi ili ekipa koju ima na raspolaganju? „Siromašna“ Barselona, kako se često potencira u medijima, za vreme njegovog mandata je dovela Ferana Toresa, Pjera Emerik Obamejana, Rafinju, Žila Kundea, Roberta Levandovskog, Franka Kesija, Andreasa Kristensena, Markosa Alonsa, Ilkaja Gundogana, Žoao Kansela, Žoao Feliksa... Za neke je platila obeštećenje, neke angažovala besplatno i(li) na pozajmicu, ali nije šrktarila na platama, a u prethodnim sredinama su ti momci pokazivali više nego u Blaugrani. Jasno, i pritisak je u Kataloniji veći, ali je utisak da Ćavi nije iz njih izvukao najbolje. Bar ne od većine.

I onda, kako to obično treneri rade, gura u vatru mlade. Promovisao je Alehandra Baldea, Lamina Jamala, Fermina Lopesa, Injakija Penju... Samo što njih valja sačekati.

„Ekipa je „kratka“, ali i mlada. Iz naše akademije stalno izlaze talentovani fudbaleri. To je početak nečeg važnog, bez obzira da li smo u završnici takmičenja ili ne“, rekao je posle poraza od Bilbaa Ćavi Ernandes, koji baš ovog četvrtka, gle ironije, slavi 44 rođendan.

U ne baš slavljeničkom ambijentu, jer ima 25 poraza na klupi omiljenog kluba. Od svih španskih trenera koji su vodili Barselonu toliko je nanizao još samo Huan Hose Noges, pre 80 godina! Prvi naredni neuspeh će pozicionirati Ćavija kao najneuspešnijeg domaćeg stručnjaka u istorji Barse po broju poraza. Poređenja radi, Pep Gvardiola ih je imao 21, ali na maltene duplo više utakmica (247:121).