Život fudbalera je život samca...

Nisu svi fudbaleri jednako dobri s loptom, ali nije svima Bog dao ni mogućnost da poimaju stvari oko sebe na isti način. Paulo Dibala je jedan od onih koji znaju odlično da rade i jedno i drugo.

Njegove izjave o fudbalu i životu su uvek interesantne, pa je tako i ovoga puta Argentinac govorio o nekim stvarima koje na prvi pogled ne biste rekli da su tačne...

Ali valjda on najbolje zna o čemu priča.
"Bog ti daje dar, ali ti onda moraš da radiš na njemu. Video sam mnogo momaka koji su bili fenomeni i koji kažu ´da sam imao glavu, mogao sam da budem kao Maradona ili Mesi´. Radio sam na tome da se to ne dogodi meni", rekao je Dibala za Vanity Fair.

Dibala, prsti desne noge i hemijska olovka...

Svima nama kada gledamo sa strane taj glamurozan život deluje baš tako - glamurozno i ružičasto. Ali, ako ćemo da verujemo Paulu, a ne vidimo zašto ne bismo, nije baš sve tako slatko i bajno.
"Kada imamo loptu u nogama, mi igrači smo srećni. A ono što se događa iza toga nije tako lepo. Oni koji dođu do ovog nivoa, u najvećem broju slučajeva, postaju usamljeni ljudi, samci", iskren je bio Dibala.

Tu je i smrt oca koja je imala veliki uticaj na Dibalu.
"Moj otac Adolfo je umor kada sam imao petnaest godina. To je bila velika bol, u tom momentu sam razmišljao da ostavim sve. Možda ću ga jednog dana pronaći, možda ne, ali uvek mislim na njega i posvećujem mu sve moje golove".

Imao je i ponudu da igra za reprezentaciju Italije.
"Bilo mi je ponuđeno da igram za nacionalni tim Italije, bio sam veoma polaskan, imao sam 19 godina, ali sam odgovorio sa "ne, hvala". Ja sam Argentinac. To bi bila obmana".

O Zlatnoj lopti.
"Govorio sam mojim drugarima da mi je to želja. Da je osvojim i da to bude važna poruka svoj deci, svima njima koji su rođeni u malim gradovima, daleko od velikih metropola. Želim da mogu da ispričaju priču sličnu mojoj".

(FOTO: Action images)