Plusevi i minusi Zvezdine sezone: Napravljen iskorak, slab domaći teren i superzvezda Petrušev

PLUS: ZVEZDA RAVNOPRAVNA SA SVIMA

Crvena zvezda je u ovoj sezoni podizala sopstvene limite i pomerala granice. Novi rekord po ukupnom broju pobeda (18) i recki na gostovanjima (9), kao i sam prolaz u plej-in treba da posluže kao dobra osnova za dalju nadogranju u narednim godinama. Ono što će verovatno ostati kao testament uzdizanja kluba i tima je jasan utisak da se Crvena zvezda ove sezone nosila ravnopravno sa svima. Real Madrid, Panatinaikos, Anadolu Efes, Olimpija Milano i Žalgiris jedini su pobedili crveno-bele u oba susreta, ali isto tako su dobijeni Olimpijakos, Monako, Baskonija, Virtus i Alba. Ostaće žal zbog nekih propuštenih šansi, ali tokom 35 evropskih utakmica može se reći da su Zvezdu zaista nadigrali Real u Madridu, Efes u Istanbulu, Armani u Milanu i Bajern u Minhenu prošlog meseca.

Igrači Janisa Sferopulosa odisali su aurom pravog tima, sposobnog da se nosi sa svakim i takav mentalitet treba da se usadi u klupski DNK za naredne godine i generacije. Da postane pravilo, ne izuzetak.

PLUS: NAPRAVLJEN ISKORAK

Mali iskorak za klub. Rezultatski bi tako mogao da se okarakteriše učinak Crvene zvezde u ovoj evropskoj sezoni. Zvezda je od povratka u Evroligu imala i veći uspeh (čitaj: Učešće u četvrtfinalu 2016. godine), a i ne treba zaboraviti da je takmičarsku 2022/23 završila takođe na desetom mestu, s tim da tada nije još bio uveden plej-in. Opet, to ne umanjuje činjenicu da je Crvena zvezda prvi put nakon devet godina zaigrala u narednoj fazi elitnog takmičenja, ujedno prvi put od prelaska takmičenja na novi format. Zvezda je iza sebe ostavila milansku Olimpiju, Partizan Mozzart Bet, Baskoniju, Žalgiris, Makabi i uradila neke upečatljive stvari poput trijumfa nad Barselonom, Fenerbahčeom, Monakom i Parizom na strani, čime ne mogu da se pohvale mnogi. Kao ni time da je bar jednom skinula skalp šest od devet učesnika naredne faze. Što je za poštovanje.

MINUS: CILJ NIJE OSTVAREN

Iako su u Crvenoj zvezdi ovu evropsku avanturu okarakterisali uspešnom, što prolazom među deset jeste jer je ispunjen jedan od ciljeva, onaj glavni nije – da Crvena zvezda ponovo zaigra četvrtfinale. To je početkom marta delovalo kao realna želja, ali se onda desio pad forme koji je doveo do sedam poraza u poslednjih devet utakmica, računajući i onu sinoć u Minhenu. Zvezda je tako izgubila ne samo poziciju među šest, nego je na dva kola pre kraja takmičenja bila u opasnosti da se ni ne nađe u deset. Da je Armani dobio Virtus u Bolonji, možda bi se tako i raspleo sam finiš prve faze. Crvena zvezda je, baš kao i Partizan Mozzart Bet koji je ponovo razočarao, imala nikad veća ulaganja i budžet, međutim rezultat nije drastično bolji u poređenju sa ranijim godinama. Isto važi i za večitog rivala. Pozitivno je to što se na Malom Kalemegdanu pre početka takmičenja nisu 'gađali' najavama o napadu na Fajnal for, već su se trudili da gađaju realnije domete.

MINUS: TERET FAVORITA

Analiza Zvezdinog učinka u Evroligi može da se posmatra iz dva ugla – kako se ponašala u utakmicama kada je bila favorit i kada je bila otpisana. Porazi od Žalgirisa, naročito u Beogradu, te Makabija u Pioniru, pa čak i Asvela u Vilerbanu ozbiljno su usporile Crvenu zvezdu i zatim joj izbili (daleko) bolji plasman. Igrači Janisa Sferopulosa su se dosta teško nosili sa etiketom favorita i to se čak osetilo u pobedama nad Albom u gostima i Asvelom kod kuće. Mučili su se, ali izrudarili dve pobede koje su tada naterale pristalice da sanjaju velike snove. Na kraju su se ti snovi umalo pretvorili u potpuni košmar, zbog toga i stoji tvrdnja koju je izneo Saša Obradović pred meč sa Bajernom, da moraš da dobijaš i utakmice protiv, objektivno, ravnopravnih ili na papiru slabijih protivnika. S druge strane, Crvena zvezda je najbolja izdanja pružala kada nisu svetla pozornice bila uperena u nju. Dokaz su poslednje četiri utakmice u kojima Crvena zvezda jeste poražena, ali je u svakoj od njih bila nadomak pobede. Sad, nedostajalo je malo sportske sreće, smirenosti i koncentracije u donošenju odluka. I to će biti važna lekcija u daljem procesu rasta i napredovanja. Što reče Janis Sferopulos, da se izgradi mentalitet pobednika.

PLUS: EVROPSKA SUPERZVEZDA PETRUŠEV

Filip Petrušev (©MN Press)

Putanja rasta igračkog kvaliteta i karijere Filipa Petruševa krenula je iz Mege, doživela je period stagnacije u Efesu, ali je dolaskom u Crvenu zvezdu i naročito sa Duškom Ivanovićem na klupi otključan evroligaški potencijal. Isti se dodatno iskristalizovao tokom Mundobasketa u Manili, da bi mu saradnja sa Nikolom Jokićem otvorila potpuno nova vrata i trasirala mu put ka njegovom uobličavanju u zvezdu evropske košarke. I najboljeg srpskog igrača u Evropi! Povratak je bio najbolji potez koji su Petrušev i Zvezda mogli da naprave, jer je osvajač svetskog srebra i olimpijske bronze postao ne samo prva figura ekipe, već i jedan od najopasnijih napadača na svojoj poziciji u kompletnoj Evroligi. I takođe vrlo poštovan. Prava je šteta samo što je Zvezda Filipa Petruševa, iz sadašnje vizure, razigravala za Olimpijakos jer je on ipak pozamljen igrač iz Pireja. Nije naodmet ponoviti da bi prvi zadatak Crvene zvezde tokom leta trebalo da bude da otkupi Petruševa! Mladog domaćeg igrača spremnog da odmah pakuje 14,1 poen, uz 4,9 skokova, i 1,8 gotovo u samo 21 minut po meču nemoguće je naći.

MINUS: SRUŠENA TEZA O JAKOM DOMAĆEM TERENU

Bez obzira na to što je sada odigrala jednu utakmicu više na strani, nego kod kuće, činjenica da je Crvena zvezda zabeležila isti broj pobeda kao domaćin i kao gost deluje gotovo nadrealno. Iako je pohvalno to što se ekipa više ne oslanja samo na prisustvo 20.000 svojih navijača, odnosno što je probijena barijera gostovanja koja su godinama bila trn u oku svim zvezdašima, istovremeno je srušen mit o jakom domaćem terenu. Slična je priča i sa Partizan Mozzart Betom... Koliko god da je atmosfera na utakmicama beogradskih večitih svetski prepoznata kao nešto izuzetno, od toga nisu imali gotovo nikakvu korist! Štaviše, neke od najboljih utakmica su jedni i drugi odigrali van svog parketa. Ako pogledamo samo ovu sezonu, tendencija je da za dobar rezultat moraš da budeš jak domaćin i opasan gost. Mada, ni to nije garancija uspeha. Recimo, Olimpijakos je sa skorom 13-4 prvi na tabeli, dok je Real Madrid završio sezonu posle petog neuspeha pred svojim navijačima, u plej-inu sa Parizom. Od svih učesnika elitnog takmičenja, Baskonija je najjači domaći tim koji nije završio ni među deset, uprkos skoru 12-5. Zato su Baski u gostima na užasnih 2-15!

U Zvezdinom slučaju, na odlične igre u gostima nisu se nadovezale dobre kod kuće što je, naposletku, umanjilo ton uspeha sezone. Uostalom, Budućnost, Dubai i Spartak su takođe dobri primeri slabljenja snage Zvezdinog domaćeg terena.