Buongiorno Italia: Ivan Ilić pred potpisom za Lacio

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Pregovori o razmeni pozajmica između Lacija i Torina, koja bi uključila Tidžanija Noslina i Ivana Ilića, ušli su u završnu fazu. Dvojica fudbalera primaju gotovo istu platu — Holanđanin 1.600.000, a Srbin 1.500.000. To je veoma važan detalj jer Lacio ne sme da poveća ukupna izdvajanja za plate igrača, pa je zato Ilić idealan: dopada se Mauriciju Sariju, koji u njemu vidi pravo rešenje za vezni red, a Lacio može da priušti takvu operaciju.

Rimljanima je preko potreban vezni igrač. Ruku na srce, trebao bi im odmah, ali moraju da se pomire sa sudbinom da će morati da sačekaju januar.

Podsetimo, Rovela je operisao kilu i vratiće se na teren tek 2026. godine, u međuvremenu se povredio Kataldi, a Dele Baširu će polovinom decembra otići na Kup Afrike. Kada tome dodamo da je Vesino u godinama kada ne može da garantuje kontinuitet, da Sari ne vidi Belajiana kao odgovarajuće rešenje, Laciju praktično ostaju samo dva veznjaka — Genduzi i Bašić.

Da sve bude još komplikovanije za Rimljane, Sanderlend je ozbiljno zagrizao za Genduzija i, imajući u vidu velike finansijske probleme Lacija, nije isključeno da Francuz bude prodat u zimskom prelaznom roku. Takav scenario podgrevaju glasine da Lacio mora da ostvari do 31. marta zaradu od 20 do 25 miliona evra kako bi ispunio uslove da može da kupuje fudbalere u letnjem prelaznom roku. Budući da predsednik Lotito ima rigidnu i prilično neefikasnu politiku kada su u pitanju ugovori sa sponzorima, kao i aktivnosti vezane za merčandajzing, jedini način da Lacio zaradi potrebni novac je — prodaja igrača.

Čolo Simeone je demonstrirao sinoć u Ligi šampiona šta znače iskustvo i prekaljenost u fudbalu. Trener Atletiko Madrida je zamenio pet fudbalera u drugom poluvremenu i svih pet izmena je odradilo bolji posao od onih na čije su pozicije ušli. Kristijan Kivu je takođe zamenio pet igrača i svih pet je odigralo lošije nego njihovi prethodnici.

To nam direktno govori o sposobnosti “čitanja” toka meča dvojice trenera i njihovom kapacitetu da upravljaju utakmicom. Priče o sreći i nesreći su omiljena mantra gubitnika, kako u fudbalu tako i u životu. Sreća nikada nije uzrok, već posledica onoga što si uradio i što znaš.

Peti poraz u 17 utakmica, četvrti poraz protiv pet direktnih konkurenata u Seriji A i Ligi šampiona, nisu i ne mogu da budu slučajnost. Protiv Juventusa, Napolija, Milana i Atletiko Madrida, Inter je igrao bolje, stvorio više šansi, umesto mreže pogađao prečke i stative – i sinoć su Nerazuri pogodili prečku (Barela) – a na kraju je ostao bez ijednog boda i u prvenstvu i u LŠ.
"Izgubili smo podignuta čela" nije spasonosna fraza za timove koji se smatraju velikim, to je izvinjenje za male i provincijalne klubove, srećne što imaju priliku da budu na velikoj pozornici. Promašene šanse nisu olakšavajuća, već otežavajuća okolnost za ekipe sa ambicijama da ostave trag u sezoni.

Tačno je da Inter još uvek ništa nije kompromitovao. U trci je za skudeto u Seriji A, i dalje može da stigne među prvih osam u grupnoj fazi Lige šampiona i da izbegne plej-of, ali pet poraza, i pogotovo način na koji su oni sazreli, morao bi da uključi znak za uzbunu u Apijano Đentileu.

Inter ima dva očigledna problema u odbrani: golman i centralni defanzivac. Nerazuri plaćaju preterano poverenje u veterane — Zomer i Ačerbi imaju zajedno više od 75 godina — ali nisu samo oni problem.

Bilo bi pogrešno poštedeti kritike tri od četiri stuba Intera u poslednjih par godina: Bastonija, Čalhanoglua i Lautara Martineza. U pomenutom društvu samo je Barela bio na traženom nivou.

Bastoni i Čalhanoglu su direktno odgovorni za poraze protiv Milana i Atletiko Madrida. Turčin nije samo promašio penal, već je direktno odgovoran za golove Pulišića i Alvareza budući da su plodotvorne akcije Milana i Atletika krenule od Hakanovih izgubljenih lopti na sredini terena. I Bastoni snosi odgovornost za gol Milana jer nije bio na svojoj poziciji da zatvori Salemekersa (Ačerbi je uzaludno pokušao da zatvori prazninu koju je ostavio njegov saigrač), a u Madridu je on trebalo da motri na Himeneza, strelca pobedonosnog gola.

Lautaro Martinez je posebna priča. Kapiten Intera ima prevelike pauze tokom sezone. Argentinac je neupitno najbolji igrač na raspolaganju Kristijanu Kivuu, ali morao bi češće da potvrđuje tu činjenicu, pogotovo u utakmicama protiv direktnih konkurenata za ostvarivanje ambicija Nerazura u Seriji A i Ligi šampiona.

Na kraju, Karlos Augusto ne može da igra na desnoj strani. Sportski direktor Pjero Auzilio je napravio mnogo dobrih poteza, ali kako stvari stoje, potvrđuje pravilo da je odličan u dovođenju fudbalera bez obeštećenja ili za par miliona evra, dok je mnogo manje efikasan kada treba potrošiti 20–30 miliona. Luis Enrike je samo još jedna potvrda. Spoljni vezni plaćen više od 20 miliona evra ne samo da ne može da bude alternativa Damfrisu, nego ne bi mogao da bude ni deo igračkog kadra Intera s ciljem da osvoji 21. skudeto.

URAGAN ATALANTA

Novi trener Atalante, Rafaele Paladino, ima jasne ideje i precizne hijerarhije, i sa tim pristupom koji uvodi red nakon haosa koji je ostavio iza sebe Ivan Jurić, već počinje da ostvaruje rezultate.

Vidljivi progresi u organizaciji igre Atalante su se videli u drugom poluvremenu protiv Napolija, a protiv Ajntrahta u Frankfurtu dali su i svoje prve plodove.

Paladino je složio logičnu Boginju — nažalost u toj postavci neće biti mnogo mesta za Lazara Samardžića — sa ubojitim trojcem Lukman–Skamaka–De Ketelare. Juče je izostao gol italijanskog centarfora, ali to je tek mali detalj i pitanje je trenutka kada će se Skamaka odblokirati. Veoma je ohrabrujući povratak u formu Ademole Lukmana. Najbolji fudbaler Afrike za 2024. godinu sa Paladinom je odmah ušao u sinhroniju i Ajntraht je samo prvi tim koji je platio cenu pronađenog Lukmana.
“Kako je lako igrati sa Skamakom i De Ketelarom”, izjavio je Lukman, signalizirajući eksplicitno koje partnere preferira u napadu.

Atalanta ima veoma moćan tim. Dovoljno je navesti imena igrača koji juče nisu ušli u igru, iako su iskorišćene sve izmene, da bi se shvatilo koliki potencijal poseduju: Pašalić, Samardžić, Brešanini, Ahanor, Maldini.

Paladino je jedan od najperspektivnijih trenera u Seriji A i ima na raspolaganju možda i najtalentovaniju ekipu južno od Alpa, kojoj je trebao samo adekvatan kormilar nakon odlaska admirala Đan Pjera Gasperinija u Rim.

ROMA SE NE ODRIČE LIGE EVROPE

Da li Roma, imajući u vidu start sezone, treba da napravi jasnu listu prioriteta, odnosno da svoje najjače karte igra u prvenstvu, a da u Ligi Evrope daje priliku rezervistima — pa dokle stigne? Đan Pjero Gasperini smatra da ne treba, i da ozbiljni timovi igraju sva takmičenja sa maksimalnom posvećenošću, pa šta Bog da.

U tom kontekstu, večeras ne bi trebalo da vidimo mnogo drugačiju Romu od one koju ćemo videti za tri dana u sudaru sa Napolijem. Đalorosi su izgubili oba meča na svom terenu u Ligi Evrope (Lil i Viktorija) i eventualni treći poraz od Midtjilanda bio bi previše za sistem varenja Gasperinija.

Roma ima veoma pozitivan skor u evropskim takmičenjima u poslednjih sedam godina. Od 2018. do 2025. godine Đalorosi su čak pet puta stigli do polufinala sva tri evropska takmičenja — od polufinala u Ligi šampiona sa Liverpulom do polufinala u Ligi Evrope sa Bajer Leverkuzenom Šabija Alonsa, koji je skinuo nemački skudeto Bajernu u toj sezoni.

Gasperini takođe ima veoma dobar učinak u evropskim takmičenjima, istina malo u senci poslednjeg ispadanja u LŠ od Briža, ali se ne može zaboraviti da je Gasp osvojio LE pre godinu i po dana.

Elem, poštedu bi večeras mogli da dobiju Ermozo, jedan od dvojice Kone ili Kristante i eventualno Pelegrini, a svi ostali će biti na terenu, od Svilara do Sulea i Fergusona.

Podsetimo, Đalorosi ne mogu da računaju na Baldancija (nije na listi za Ligu Evrope) i povređene Dovbika i Anhelinja, dok se vraćaju u pogon Dibala i Bejli. Argentinac i Jamajčanin biće na klupi, dok bi El Šaravi mogao da bude iznenađenje u poslednjem momentu umesto Pelegrinija u startnoj postavi.

ROMA 3-4-2-1: Svilar – Mančini, Endika, Zjolkovski (Ermozo) – Čelik, El Ajnaui, Kone (Kristante), Vesli – Sule, Pelegrini (El Šaravi) – Ferguson

MIDTJILAND 3-4-2-1: Olafson – Erlić, Beh, Dijao – Biskov, Biling, Kastiljo, Bak – Osorio, Čo – Frankulino

MILAN BEZ PULIŠIĆA PROTIV LACIJA?

Kristijan Pulišić je platio visoku cenu napora u derbiju. Podsetimo, Amerikanac se tek oporavio od prethodne povrede, a meč sa Interom bio je prvi u kome je bio starter posle višenedeljne pauze. Međutim, ubrzanje procesa oporavka uzelo je svoj danak i Pulišić ponovo ima mišićne probleme. Oni su takve prirode da savetuju Alegriju i njegovom stafu da je bolje poštedeti napadača u meču sa Lacijom kako se ne bi rizikovala teža povreda koja bi ga mogla duže odvojiti od terena.

Ne radi se o lakoj i jednostavnoj odluci, jer Pulišić u dobroj meri nosi napad Rosonera — ne samo gledajući gole brojeve, golove i asistencije, već i doprinos u kretnjama i zadacima koje mu nameće Alegri.

Nije baš najbolje ni sa Salemekersom. Pozicija Belgijanca je manje zabrinjavajuća od Pulišićeve i Salemekers bi trebalo da bude regularno na terenu na San Siru u subotu.

Santi Himenez i Atakame se neće oporaviti za sudar sa Lacijom, tako da jedina uteha za Alegrija ostaje da je Sari u još goroj poziciji kada se pogleda lista povređenih fudbalera Nebeskoplavih.