INTERVJU – Božidar Đurković: Smešne su priče da sam čovek Partizana; prvo uspeh, pa kucamo na vrata

Muškarci su preskočili SP, sada smo se plasirali među 24 najbolje selekcije na Starom kontinentu. Bilo je i tu turbulentno, kako ste videli kvalifikacije s dvojicom selektora?
“Kod muškaraca je situacija u evropskom rukometu takva da ljudi u Srbiji smatraju neke reprezentacije nebitne, a nisu. Stvari ne stoje uopšte tako. Imate Austriju koja ima nekog Hutečeka, Bilika, Mestla, to su sve rukometaši koji igraju u jakim klubovima i koji su rapidno napravili pomak pod vođstvom Aleša Pajevića. A imate neka Farska Ostrva koje stvarno igraju strašno dobar rukomet. I mnogi su pocenjivali Italiju. Svi su se fokusirali daj da pobedimo Španiju. To smo uspeli i to je stvarno velika stvar što smo dobili. Tebe je Španija pobedila tamo dva razlike, ti si je dobio pre toga dva kod kuće i to je bilo odlično. Imali samo lošu utakmicu sa Letonicma, ali smo osvojili dva boda. Što se kažu, pobedi se u zube ne gleda. Italiju su svi potcenjivali i mislili da će to da bude lako. A videlo se u Kraljevu da to baš nije tako, da je napredovala džinovskim koracima posle dve godine i da će po meni uskoro da bude jedna od reprezentacija koja će biti od petog od osmog mesta na velikim takmičenjima. Ne mogu da kažem da će igrati polufinale, nije realno, nema još uvek taj kvalitet. Italiju je preuzeo jedan Bob Haning. I mi smo imali drugo poluvreme jednog Cuparu koji je branio neverovatno. Ne, ono kao blok mi je tu, ja ću tamo, nego je branio čisto zicere, penale, kontre, sa pozicije pivotmena, s krila i koji nam je praktično doneo pobedu, rešio utakmicu i tako smo otišli na Evropsko prvenstvo. Evo, to su te dve stvari koje su ostvarene u jako kratkom roku. Sve selekcije su na velikim takmičenjima, što nam je isto velika stvar. Počeli smo da se krećemo ka gornjem domu, da ne zaostajemo. Recimo, juniorke pobede prvi put Norvešku i Francusku na turniru i sad nas svi zovu da idemo. Pre neki dan su nas Švajcarci zvali na Jelou kup. I to pokazuje da ljudi tamo, neki koji to vide, kažu: ‘Aha, čekaj,  Srbija je ponovo porasla, ide gore’. Tako da su rezultati ogledalo rada Saveza. Ako ih imaš, sve je super. I mene će da pamte kakav sam bio predsednik, po rezultatima koje sam imao u mandatu”.

“MNOGI SU ME KRITIKOVALI DA SAM PREVIŠE OPTIMISTIČAN, NEĆEMO NIKOM DA BUDEMO TOPOVSKA HRANA”

Dugoročni cilj su Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine. Najvažnije takmičenje je SP 2027, kvalifikacione za najveće takmičenje na svetu. Ali, treba nam rezultat, nada da možemo bar u Top 10 da se vratimo posle 14 godina. Da li je to moguće već u Herningu na kontinentalnom šampionatu?
“Mnogi su me kritikovali jer sam dao izjavu koju ste vi na Mozzart Sportu preneli: ‘Đurković optimističan, imamo igrače u najboljim svetskim klubovima’. Rekli su mi: ‘Da nije malo prejako’. ‘Čekaj, šta treba da kažem? Idemo tamo da budemo topovska hrana’! Ne možemo tako. Nemačka, Španija, Austrija, sve tri reprezentacije su jake. Mi ćemo da kažemo u Srbiji da su Španija i Nemačka sile, što jesu, a ja kažem da je Austrija ništa manje slabija od ove dve selekcije. To je pokazala i u Nemačkoj prošle godine na EP. Možemo sve tri da pobedimo, a možemo sve tri da izgubimo. Tako da, tu će puno faktora odlučivati i forma igrača, njihovo zdravstveno stanje, da li ima povređenih, navijači, sudije, puno stvari ima koje ti u jednom velikom mozaiku odlučuju. O našem prolazu dalje, iz grupe će odlučivati detalji. Siguran sam da Srbiju niko neće da razbije, a ja očekujem lično, jer mi imamo mnogo dobre igrače, koji igraju najbolje klubovima Evrope, u Vespremu, Segedu, u Berlinu, Dinamo Bukureštu... Mislim i na mlađe snage, na Zečevića, Jovanovića, Kosa koji ima onu nezgodu u Zagrebu, pa je sada malo potonuo. Optimista sam i mislim da ako sve bude kako treba, da možemo nešto da napravimo, da prođemo u drugi krug.

“ANDREA ZAVRŠILA KLUPSKU KARIJERU, ALI… ONA JE ZLATO SRPSKOG RUKOMETA”

Đurković je uručio šampionski pehar kapitenu Crvene zvezde Ani Kačarević (©Starsport)

Da se vratimo na dame. Andrea Lekić je završila karijeru, oprostila se od rukometa. Kako bez nje u Štutgartu na Svetskom prvenstvu?
“Jeste Nemačka najjača u našoj grupi, ali mi ako budemo igrali u ovom sastavu kao protiv Slovenije, ja sam tu isto optimista. Mi ćemo proći sigurno drugi krug i posle toga te očekuju dve dobre utakmice sa Španijom u Crnom Gorom i ako odigraš dobro, ti možeš da se nadaš prolasku dalje, u četvrtfinale. Možda je previše optimistično, ali verujem u to. Što se tiče Andree, ona je završila klupsku karijeru. Mi ćemo se s njom sad da se vidimo i zajednički da donesemo odluku. Ona je zlato srpskog rukometa, realno, po svim osnovama. Znači, ne samo što je bila proglašena za najbolju igračicu sveta 2013. godine, osvojila i Ligu šampiona, igrala za vrhunske klubove, nego je stvarno jedna persona, jedna pojava u svakom pogledu. I mlade igračice su nam rekle koliko je lakše bilo kada je ona tu, koliko je ona pozitivna, koliko unosi energije, samopouzdanja. Nama ona treba. Ja se nadam da može da nam pomogne. Pogotovo što izgleda dobro fizički. Pogledajte kako je odigrala prvi meč sa Slovenkom, šutnula 8/8, imala 15 asistencija, bez grča na licu, fokusirano. Doktorski! Klasa. Dva na dva sa Cvijom, tamo gurne loptu, napravi situaciju, rivalke izađu na nju, ona pusti loptu... Nadam da ćemo uspeti i da će to da bude sve okej, da ćemo u najjačem sastavu da igramo jer bi i sa ostalim iskusnijim igračicama - Janjušević, Krpež Šlezak, Cvijić, doprineli i ovom mlađim kao što su Jovović, Lazić, Kovačević, Majkić… Nama dolaze ove devojčice, juniorke koje su pete na svetu i šeste u Evropi gde je ova generacija koju predvodi Tatjana Činku koja je otišla u Mec, jedan od najbojih klubova Evrope. Uradićemo sve da igramo u Štutgartu u najjačem sastavu”.

Mala digresija, to opraštanje od reprezentacije, a igraš još pet godina u klubu, zašto? Zašto se naši rukometaši i rukometašice ne ugledaju na recimo Katrin Lunde i Kirila Lazarova koji su u petoj deceniji nosili svoje selekcije?
“Volim da stvari postavim otvoreno. Ako se neko oprašta, ja mislim da treba cela generacija da to uradi. Da se napravi jedna velika utakmica, tim sveta, Evrope protiv Srbije koja je 2012. osvojila medalju mušku i 2013. svetsku srebrnu medalju. Iz te generacije, osim Andree i Cvije, svi su već prestali da igraju. Ja ću biti taj koji će da zagovara da se napravi jedna velika fešta rukometa, jedan veliki pečat, veliki događaj i da svim tim rukometašima i rukometašicama koji su zadužili Srbiju odamo veliko poštovanja prema svemu onome šta su uradili. Tako da, opraštanje od reprezentacije, šta to znači? Meni je Lunde jedan od najpozitivnijih primera u svetu rukometa”.

“RAZGOVARAMO SA DALOM, NE ZNAM DA JE NEKO PRIČAO SA BOJANOM POPOVIĆ"

Da li je urgentan izbor selektora ženske reprezentacije Srbije? Zašto se toliko čeka, a Svetsko prvestvo je već u novembru. Zar nije bilo logično odmah posle plasmana na planetarni šampionat da se Bentu Dalu da dugoročan ugovor?
“Naravno da jeste, uskoro će se to rešiti. Dal je odradio svoj posao”.

Znači Bent Dal ostaje selektor?
“Nije još sigurno, ne mogu sad to da kažem, zato što to ima još nekih drugih stvari, finansijskih uslova, ima svašta nešto”.

Da li će novi selektor da dobije mandat do kraja Olimpijskih igara 2028?
“Moje neko razmišljanje je da to treba da bude na četiri godine, ali dve plus dve. Posle druge godine da sednemo, da vidimo šta smo uradili, i da postoji mogućnost raskida s obe strane, naravno ako bude bilo razloga za to”.

Čaršija pominje Bojanu Popović, šuška se da bi iskusnije igračice volela s njom da sarađuju?
“Nisam razgovarao s njom, ne znam da li je neko obavio razgovore, ali bih znao da jeste. To su samo čaršijske priče”.

“NIJE DOŠLO DO DOGOVORA SA ILIĆEM, RAUL SPADA U NAJBOLJE SVETSKE TRENERE”

Da se vratimo na Raula Gonzalesa i njegov izbor. Zašto Španac, a ne recimo Momir Ilić iako je, kažu dobro upućeni, sve bilo dogovoreno i da ste vi bili uključeni u pregovore prvo sa nekadašnjim trenerom Vesprema, sadašnjim Veclara, a kasnije i sa doskorašnjim strategom PSŽ-a koji uskoro dolazi u Beograd.
“Jednostavno, nije došlo do dogovora. Ja tad nisam bio u Savezu”.

Bili ste savetnik?
“Jesam bio savetnik, ali nije došlo do dogovora. Meni je, da budem iskren, na neki način i žao što nije došlo do saradnje sa Ilićem. Mislim da su neke druge stvari bile u pitanju, koje možda nisu čak i za javnost, a tiču se finansija. Mislim da je Raul jedan od najboljih trenera u Evropi. On je u rangu sa Talantom Dujšebajevim, Sigurdsonom, Đavijem Paskvalom... Mi od njega očekujemo puno, da složi igru, reprezentacija ima dobre igrače. Ima materijala, ‘mesa’.... Verujem u njega da će on to na najbolji mogući način da uradi”.

Da li Raul ima klauzulu u ugovoru da ne sme da vodi klub?
“Da, neće voditi klub”.

Ne postoji šansa da se to promeni?
“Takav je ugovor. To je neka zamisao da on više provede vremena ovde u Srbiji”.

Dobro upućeni kaže da će imati najveću platu u istoriji srpskog rukometa, da će imati tri puta veći iznos od prethodnika Borisa Rojevića.
“Biće mnogo vremena u Srbiji. Nagledaće rad juniorske reprezentacije, pomoći znanjem i iskustvom. Osvojio je titulu šampiona Evrope sa Vardarom, vodio PSŽ sedam godina, osvojio isto toliko titula u Francuskoj. To su sve klubovi koji su imali uspeha s njim na čelu. Nama on treba da radi i po toj dubini i očekujemo od njega to”.

A pomoćnici, da li je to rešeno? Pominju se u kuloarima neka imena.
“On nam je dao neke predloge, nije još za javnost. Sešćemo kad dođe, pa ćemo da vidimo da li je moguće. Ja sam pobornik toga da onaj ko dođe da izabere svoje saradnike, a ne sad da mi namećemo neka rešenja. Sigurno bi od njega mogli mnogo da nauče ovi naši mladi stručnjaci kao Rašić iz Metaloplastike ili Janevski iz Dinama, da tu budu s njim da gledaju treninge”.

Možemo li već u Herningu u Top 10? Tamo nas nema već 13 godina.
“To je prvi cilj, da prođemo odmah u drugi krug. Teška je grupa, ali nema kukanja ni plakanja. Naricanje nad sudbinom ničem ne vodi. Dobio si takve protivnike kakve si dobio, ali... I ti Nemci su ljudi od krvi i mesa. I ovi Španci. Pokazalo se da možemo da igramo ravnopravno s njima. Moramo za početak da se vratimo u tih Top 10. Krajnji cilj u ovom ciklusu su Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028”.

Da li mi možemo da budemo recimo 19. u Evropi kao u Minhenu prošle godine, gde smo imali izjednačenu grupu, i da se nadamo ekspresnom povratku u vrh? Svetsko prvenstvo 2027. je ključno za ovu generaciju, kvalifikaciono za Olimpijske igre. Treba nam iskorak veoma brzo…
“Sve tri utakmice u Minhenu smo nesrećno izgubili. Ne vidim šta je tu krivica prethodnog rukovodstva za to. Protiv Crne Gore, Cupara odbrani, lopta se odbije, primiš gol u poslednjoj sekundi i zbog toga posle dobijemo težeg rivala u baražu. Mi smo od Mađara isto izgubili tesno. Protiv Islanda, koji je bio najjači na papiru, imali 50 sekunde do kraja, dva razlike i loptu. To samo velemajstori mogu da izgube. Dobro, nismo izgubili, bilo je nerešeno. Da smo dobili, kao što je trebalo, prošli bismo u drugi krug, možda i preneli bodove. Bilo je to stvarno sticaj nesrećnih okolnosti”.

Mi nemamo problem sa kvalifkacijama, ali imamo sa turnirskim sistemom na svaka dva dana. Oscijalacije su bile neverovatne prethodnih godina.
“Nije to problem bio od juče. Ti sad, ako uzmeš ove najveće sile rukometne, Švedsku, Dansku, Francusku, ove ono obično počnu jako loše, ali kako takmičenje odmiče, oni igraju sve bolje i bolje. Mi počnemo sa velikom euforijom, takvi kakvi smo, pa kako odmiče takmičenje mi sve slabiji. Da li je to do neke fizičke pripreme, da li je do psihe, da li je do ovoga, do onoga, da li je i do trenera? Moramo da nađemo model, da imamo jednu konstantu, jednu ravnu liniju, da kako igramo prvog dana, tako igramo i trećeg. Mi smo opšte poznati po tome da kad izgubiš neke šanse za neki dobar rezultat i prolazak dalje, da tonemo. I to nije problem od danas, nego traje unazad 15-20 godina”.

Najbolje selekcije imaju psihologe u reprezentaciji. To je neki svetski trend. Da li se razmišlja u tom smeru?
“Ako Raul proceni da mu je potrebno, mi ćemo mu to omogućiti”.

“I ROJEVIĆ JE ODRAĐIVAO DOBAR POSAO, PROCENA SVIH U SAVEZU JE DA JE GONZALES BOLJE REŠENJE”

Zašto je selektor “smenjen” na aerodromu kao Rojević. Ako ste želeli Raula, što se prvo niste zahvalili prethodniku, a ne kada selekcija igra sa Italijom važan meč u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo da reprezentativci vide budućeg selektora. Da li je mogla ta smena elegantnije da bude izvedena, a ne ovako amaterski?
“Stvarno neću s time da se bavim ko je bio na aerodromu. Ja lično mislim da je i Rojević, kakav god da je, prozivaju ga za ovo ili za ono, da je on odrađivao dobar posao. I naravno da deo zahvalnosti što smo se plasirali na Evropsko prvenstvo ide i na njegovu adresu. Procena ljudi u Savezu bila je ta da je Raul bolje rešenje”.

Da li ste svesni da je rukomet godinama na lošem glasu? Evo i sada tokom finalne serije plej-ofa Super rukometne lige Srbije.
“Kako nisam? Tu situaciju u rukometu ne prave zidovi saveza ili stakla, pošto smo u staklu tamo na Tošinom bunaru, nego prave ljudi. Ljudi su ti koji diktiraju to. Od mene nećete da čujete ružnu reč ni o kome, ni o prethodnom rukovodstvu, Savezu… Ljudi koji rade u rukometu moraju da shvate da te stvari potiču od njih. Ja Vojvodinu svuda hvalim, organizaciono i u svakom pogledu. Sada se pojavio Partizan. Daj Bože da se pojavi još jača Metaloplastika, taj Dinamo koji pravi mlade igrače. Moraju ljudi u rukometu da promene sliku o sebi. Evo, ja se trudim da budem prvi koji neće da uputi nijednu ružnu reč, neku psovku, nikog da uvredi”.

“JA SAM POTEKAO U PARTIZANU, DA LI TREBA DA NOSIM ONU MAJICU O PROŠLOSTI”?

Jedni kažu da ste pomiritelj srpskog rukometa, najuticajnija figura, da ste kadri da izađete iz klubaštva i uskih interesa. Protivnici, pak, smatraju da ste samo još jedan čovek Partizana. Kako gledate na to?
“To nema veze. Ne mogu da zakopam u zemlji ono što je bilo iza mene. Ja sam potekao u Partizanu, igrao tamo dugo. U prvom mandatu na mestu predsednika, od 2016. do 2020. godine, Vojvodina je stalno bila šampion i osvajač Kupa, osim jedne godine i poraza od Železničara. I tada nije bilo drugog jakog kluba. Valjda to nešto govori. Čovek Partizana ili Vojvodine. Meni je smešno da pričam na tu temu. Pa šta sada treba da nosim onu majicu o prošlosti? Budalaština”.

Da li ste ljubomorni na košarku, kad vidite budžete Partizana i Zvezda, od po 25.000.000 evra, jedno 12-13 puta više od Vojvodine u rukometu (direktor Novosađana Darko Jevtić izneo podatak da je Voša na oko 2.000.000 godišnje)?
“Kako nisam”?

Da li je nedostatak više rukometnih ljudi i kada će da se pojavi neko uticajan, sposoban i da kaže: “Evo novca i za rukomet”?
“Pojavili su se već. Vojvodina ima ozbiljan budžet, Partizan takođe, ozbiljne su to ekipe. Igrače koje ima Vojvodina i Partizan su za svaki respekt. Tu mislim i na Jovanovića, Trnavca, Heidarirada, Crnoglavica, Zečevića, Stefana Dodića... To ih sve ne spominjem. Stvarno imaju respektabilne ekipe. A ta Vojvodina osvojila EHF kup i dva puta dolazi na prag Top 16 Lige Evrope. Zbog jednog gola nije prošla protiv Kadetena i ove sezone je imala meč sa Portom na svom terenu za plasman u nokaut fazu.  Mi smo bili svedoci svih onih trzavica u košarci, ne znam, da im spominjem sad sukobe Čović, Vujošević... Međutim, košarkaški ljudi kad imaju zajednički cilj, oni su svi kao jedan. Moramo da dođemo u tu situaciju, da sutra zakucamo tamo na prag i kažemo: ‘Čekaj, bre, mi ovde radimo dobar posao…”

Što se ne zakuca?
“Zakucaće se”.

“TREBA NAM JAKA ZVEZDA, ONA JE BREND, RAZGOVARAO SAM SA NENADOM PERUNIČIĆEM I DRAGANOM ŠKRBIĆEM”

Dragan Škrbić i Božidar Đurković (©MN Press)

Evo primer Zvezde. Ona je učaurena, tumara u mraku, godinama bez jasnog cilja i plana. Na čelu kluba sede takve dve svetske legende, Nenad Peruničić i Dragan Škrbić. Takve veličine nijedan klub nema na planeti.
“Imam odličan odnos i sa Nenadom i Draganom. Škrbić je bio potpredsednik RSS-a u mom prvom mandatu. Tako smo zajednički izabrali da selektor bude Đerona. Sa 10 ljudi sam razgovarao vezano za njega i od svih smo dobili samo pozitivne i pohvalne ocene o Toniju. Najviše sa Špancima i našim ljudima koji su radili s njim. Posetio sam Zvezdu prošle nedelje, razgovarao sam sa Nenadom i Draganom otvoreno i još ćemo. Nama treba jaka Zvezda, to je brend. Zakucaće se na ta vrata, ali da bi ti zakucao, moraš prvo nešto da napraviš. Evo, jedan prvi veliki stepen, prvi veliki korak smo napravili. To je neko već video, ispratio, doveden je jedan od najboljih trenera u Evropi za selektora. Moramo da se borimo za svoje mesto pod suncem kao sport”.

Čini se da je bolja situacija nego ranije, više ulaganja…
“Tu situaciju prave ljudi. Ako ti sam sebe blatiš, pljuješ, pa neko to čita. Da li je bolja situacija, u košarci, Zvezda, Partizan, KLS, ABA liga, povuku se igrači u svlačionicu, pehar se daje dva sata posle? Da je to rukomet u pitanju, sigurno ne bi prošlo neopaženo”.

Ali budžeti od po 25.000.000 evra, a i košaka je kao rukomet neprofitabilan sport, ne može da zaradi kao fudbal.
“Generalno je rukomet u celoj Evropi na slabijem nivou nego što je košarka. I budžeti su manji. Evo, kažem da je finalni turnir u rukometu po meni jači nego u košarci. To je institucija”.

Može li Savez da pomogne klubovima?
“Politiku klubova ne može da vodi Savez, eventualno da ima savetodavnu ulogu. Mi smo obišli Crvenku, Vrbas, prošle nedelje Zvezdu, planiramo Priboj"...

Znači ima nade za Zvezdu?
“Ja se nadam. Jer ako ti imaš uz Vojvodinu i Partizan jaču Metaloplastiku, Dinamo, Zvezdu, Dubočicu, Vranje, to je već ozbiljna liga. Dobro, nije na nivou Bundes ili Francuske, ali bi bilo jače nego sada”.

Partizan i Vojvodina su državni projekti, na neuporedivo nižem nivou nego košarkaški. Ovi ostali, Metaloplastika, Dinamo, Vranje, Dubočica, oni zavise od lokalnih samouprava. Gde su to privatni sponzori? Partizan i Zvezda nemaju ništa od lokalnih samouprava, od grada, opštine.
“Jeste, Partizan i Zvezda nemaju od lokalnih samouprava, ostali imaju i do 30-40 miliona dinara. U startu su uskraćeni. Gde su privatni sponzori? Nije lako naći danas novac”.

Da li je u budućnosti veći problem ženski nego muški rukomet?
“Da! Kod muškaraca imamo Jovanovića, Kosa, Stefana i Mateju Dodića, Draška, Stankova, Zorića, Zečevića, Kojadinovića, malog Cenića. Imamo grupu od 15 igrača, mladih, koji sutra već mogu da budu u najboljoj selekciji. Neki su već tamo… Ovaj mali Damjanović iz Šapca. Strašan. Ima materijala ako se bude radilo kako treba. Kod žena je malo složenija situacija. Ti imaš ovu generaciju što Barbulović vodi izvanredno, i ti od njih možda očekuješ, uz Lazićevu, Jovovićevu, da iskoristim ove tri-četiri iskusnije rukometašice, da dobijem još jedno veliko takmičenje s njima, i da onda u narednom periodu možda progutaš jednu godinu s problemima, ali da posle toga krene uspon”.

Zaječar je bio dobar primer ili ne? Reprezentacija u malom.
“Bio je dobar primer, ali je kratko trajao. To je problem. Instant priča je loša priča. Znači, kada pogledamo region, da se ne poredimo sa Danskom, Norveškom, Francuskom… Imamo tri vrhunska kluba u našem govornom području, Budućnost u Crnoj Gori, Podravka u Hrvatskoj i Krim u Sloveniji. Ti klubovi traju decenijama”.

“USKORO REFORMA LIGE ŠAMPIONA, OČEKUJEM DA SRBIJI OSTANE MESTO U LIGI EVROPE”

(©MN Press)

Da li rukomet stagnira? U Nemačkoj ubedljivo je najgledaniji i najpopularniji dvoranski sport, u Skandinaviji je sport broj 1, ali tržište nije veliko? Evo, recimo u odbojci su plate veće. U rukometu su najveći ugovori u rangu od 50.000 mesečno – Matijas Gidsel i Emil Nilsen. Srpska odbojkašica Tijana Bošković sada u turskom Vakifbanku ima milionski ugovor na godišnjem nivou.
“Mi ćemo sada u rukometu da se borimo da u narednih šest do 10 godina postane globalan sport. Rukomet je sport Evrope i dela Afrike, nije samo Egipat, imamo i Alžir, Tunis, Maroko… Naša sreća je što dve najjače ekonomske zemlje u Evropi igraju vrhunski rukomet, a to su Nemačka i Francuska, lige su kultne. Poređenja sa odbojkom, primanjima igrača ili igračica, ne znam to”.

Predsednik ste Takmičarske komisije EHF-a. Kada će konačno sistem takmičenja da se promeni, kada će reforme? Kad će Liga šampiona da se proširi? Zastareo je sistem sa dve grupe od po osam timova. Vapi se za promenama.
“Već od sezone 2026/2027. Imali smo dve velike konferencije u proteklih mesec dana. Saslušali smo mišljenja svih tih faktora koji utiču na to, najvećih klubova, menadžera, trenera. Govorilo se o sistemu takmičenja. Ima tu puno predloga. Četiri puta šest, šest puta četiri… Moje mišljenje je da bi trebalo više klubova uključiti u Ligu šampiona jer dobijaš neke možda malo manje zemlje koje nemaju takav rejting kao Nemačka ili Francuska, ali imaju mogućnost da igraju u najjačem klupskom takmičenju na kontinentu. Mislim da će do promena da dođe do kraja godine. Ide izborni Kongres, da vidimo ko, šta kako, novo rukovodstvo, pa će se donosite odluke u dogovoru sa svim tim najvažnijim činiocima”.

Kako stoji prvak Srbije u evropskim kupovima, može li uskoro i do Lige šampiona?
“Nama treba povećanje budžeta klubova, da se vrati recimo i taj Niš. Ide napred, ne može toliko brzo, ali pomaci postoje. Oko Evrope, Liga šampiona je nešto najveće, finalni turnir u Kelnu je nešto najbolje što rukomet ima. I Liga Evrope je bila pun pogodak, sve je jača. Kad se razmatra učešće nekog kluba u Ligi šampiona, a to se ne zasniva na osnovu procene, pijemo kafu i kažemo ovaj ćemo klub, daj da ubacimo Kadeten ili Dinamo iz Bukurešta. Ne, EHF to radi na jedan validan, pravi način. U kakvoj dvorani igraš, koji je kapacitet, koliko si imao gledalaca u prethodne tri godine u proseku, koliko ljudi imaš zaposlenih u klubu, koliki ti je budžet, kakav ti je marketing i ono šta najvažnije koliko ćeš novca da doneseš od TV prava. Dakle, ima bodovanje, niko ne donosi odluku ad-hok”.

Vojvodina je imala odlične rezultate u Evropi prethodne tri sezone, ali samo je jednom izašla u veliki SPENS, i to prošle godine protiv Kila, kada je bilo oko 6.000 gledalaca. Da li ste rekli ljudima u Novom Sadu ako streme ka Ligi šampiona ne mogu da igraju na Slanoj bari?
“Vojvodina ima tu privilegiju, jedina u Srbiji da ima svoju dvoranu, da može da trenira ujutru u šest, preko dana, uveče, kad hoće. Za nešto ozbiljnije mora da se igra u većoj dvorani”.

Beogradu baš fale dvorane?
“Beograd ima samo dve mogućnosti. To su Pionir i Arena. Arena je preglomazna da igraš Ligu šampiona u ovom trenutku, ali i Partizan i Zvezda u košarci su prvo bili u Pioniru, pa su ambiciozno krenuli u Arenu. Sada pune najveću dvoranu na Balkanu i jedni i drugi”.

Po koeficijentu EHF-a Srbija nema mesta ni u Ligi Evrope ove sezone. U kom takmičenju će igrati Partizan? Vojvodina je prethodne dve sezone dobijala specijalnu pozivnicu.
“Očekujem da Srbija ima sigurno jedno mesto u Ligi Evrope ove sezone u grupnoj fazi. Sada ide Keln, a posle toga će sve da se reši”.

Predsednik ste SEHA lige. Kakav je status, da li je to propalo definitvno?
“Jesam predsednik SEHA lige, koja u statusu mirovanja zbog toga što smo imali ruske i beloruske klubovi koji su suspendovani iz EHF takmičenja zbog rata”.

Da li bi EHF podržao neku regionalnu ligu sa prostora bivše Jugoslavije? Utopija ili…
“Kada izlaziš pred EHF moraš da daš kalendar, koji je sistem, da li igrate finalni turnir, da li imate sponzora. Očekujem da ratni sukob završi uskoro i da se SEHA vrati u nekom obliku”.

Kada će finalni turniri Lige šampiona i Lige Evrope da budu petak-nedelja, a ne kao sada dan za danom, pa drugi polufinalista igra za titulu manje od 24 sata od prethodnog meča? Košarka je to uradila, kao i vaterpolo.
“Razmatra se. Svesni smo toga, ali to značajno poskupljuje takmičenje. Mislim da to ne bi trebalo da bude problem i da će se promeniti zbog igrača, da imaju dan pauze”.

Čuveni je stav sadašnjeg potpredsednika RSS-a Milana Đukića, kada je bio predsednik Vojvodine: “Neću da igram Ligu šampiona, to mi je trošak”. Novosađani su od Lige Evrope prošle sezone zaradili 30.000 evra. To je realno smešan novac. Fali li EHF-u veliki sponzor, veći nagradni fond, da li postoji mogućnost da se poveća?
“Fali. Mislim da je rukometu potrebna jedna velika multinacionalna kompanija, da li se ona zove Koka-Kola, Mekdonalds, Adidas...Radi se na tome. Imali smo situaciju da je Gasprom bio sponzor Lige šampiona u rukometu pre početka rata. Nisu samo Rusi i Belorusi izgubili zbog neigranja u međunarodnim takmičenjima, izgubio je rukomet. Kad se poredimo sa košarkom, globalniji su sport od nas, a to je zbog NBA lige. Kada otvorim ujutru Mozzart Sport vidim da je Nikola Jokić pojeo tri jaja na oku, doručkovao ovo, ono”.

“REPREZENTACIJA SE VRAĆA U BEOGRAD I NIŠ”

Đurković u Kraljevu prošlog meseca u meču protiv Italije (©Starsport)

Što reprezentacije beži od Beograda kao đavo od krsta?
“Vraćamo se. Prve sledeće utakmice igraće se u Beogradu i Nišu. Mi smo igrali s Crnom Gorom kvalifikacije u Pioniru, 6.000 ljudi je bilo, pa sa Hrvatskom u Areni je bilo skoro 10.000. Vole ljudi rukomet, to je tako. Rukomet je narodni sport”.

Da li očekujete u četvorogodišnjem mandatu medalju?
“Očekujem! Kratkoročni ciljevi su ostvareni, dugoročni su Olimpijske igre. Između, da probamo da uzmemu neku medalju, da se totalno vratimo u život”.

Nismo iskoristili zamajac 2012. i 2013. godine, klupska scena je zamrla posle toga. Da li bi sada bilo drugačije ako bude rezultata, da će da se probude ljudi iz rukometa?
“Ima dosta krivice i do ljudi iz rukometa. Euforija je trajala mesec dana. Ona najluđa pet dana. I posle toga... Nismo dovoljno dobro iskoristili to što smo napravili”.

Medijski rukomet skoro da ne postoji, osim nekoliko zaluđenika koji prate ovaj sport.
“Ne bih se složio baš. Sad ja da tražim od vas da pišete bajke o Savezu, o rukometu, o meni, o Peri, Žiki, to neću. Na tom sastanku s novinarima sam video kako stoje stvari, meni je to jasno. Nisam nezadovoljan brojem predstavnika 'sedme sile' koji su bili”.

Srpski rukometni savet koji su osnovali srebrne rukometašice i rukometaši su pozdravili vaš izbor za čelnika RSS-a. Imate li saradnju s njima, kako gledate na njihov rad? Oni su u javnosti po osnivanju prepoznati kao “Vlada u senci” prethodnom rukovodstvu na čelu sa Milenom Delić.
“Mislim da treba da se uključe u rad Saveza. Imao sam sastanak s njima. Oni rade neke sjajne akcije. I ja to pozdravljam. Ako oni imaju podkast, ja to podržavam, to je pozitivno. Rekao sam im da pogledaju koliko se ljudi već uključilo u rad RSS-a iz njihovih redova, od Rastka Stojkovića, Dalibora Čuture, Bojana Beljanskog, Jelene Erić, Sanje Vujović, sada Katarine Tomašević, Rajka Prodanovića… Zalažem se da dobiju i člana Skupštine RSS-a. Ne vidim da treba da se stvori zla krv među nama. Pazite, ja od njih nisam tražio podršku, ali mi je drago da su me podržali kada sam izabran i da svi možemo da radim za dobrobit srpskog rukometa. Takođe, imam odličnu saradnju sa svim članovima Upravnog odbora, potpredsednicima. Svi smo na istom zadatku, da rukomet dignemo na viši nivo”, zaključio je Đurković za Mozzart Sport.