Partizan napravio najzvučniji, videćemo da li i najbolji srpski tim u ovom milenijumu

Nije ovaj tim pravljen da igra Ligu Evrope. Za one koji slabo prate rukomet, ništa im nije jasno odakle sad ovakvi igrači u srpskom rukometu, ali je bilo očigledno pre dva meseca da s Raulom na kormilu dolazi i mnogo veći budžet nego prethodnih godina. Koliko tačno? U Srbiji teško izlaze brojke... Iz Vojvodine su pre nekoliko godina priznali (direktor kluba Darko Jevtić) da se brojka vrti oko 2.000.000 evra. Ovaj tim je verovatno probio tu cifru, ali i dalje je godišnji budžet Partizana sa svim ovim zvučnim pojačanjima manji od Parkerove ili Miltonove plate u KK Partizan ili Arnautovićeve u FK Crvena zvezda (sva trojica su na 2.500.000). Jer, rukomet je ipak mnogo jeftiniji sport od fudbala i košarke.

Konačno bi se i u Beograd, posle 15 godina i onih sramotno praznih tribina Pionira protiv velikog Kila, vratila Liga šampiona, dok je Vojvodina poslednji klub u Srbiji koji je igrao elitno takmičenje, tada sa 32 tima, u sezoni 2015/2016. Meč sa Portom u SPENS-u u decembru 2015. godine bio je poslednji meč elitnog EHF takmičenja na tlu Srbije. Previše… Deca koja vole ovaj sport u Srbiji nisu mogli više od decenije da uživaju u majstorijama najboljih rukometaša sveta.

Raul Gonzales (©RK Partizan)

Jasno je da se Partizan tek sada pojavio na evropskoj mapi, ali dobar glas daleko se čuje. Sve veći broj rukometnih „transfer gurua“ spekuliše ko će u Partizan. Jasno je da je Raul Gonzales bio magnet za ovako zvučna pojačanja, a sigurno je i finansijska ponuda bila na mesečnom nivou sa pet brojeva za većinu od ovih šest rukometaša. Ono što je, ipak, zajedničko svim novajlijama, jeste da nijedan nije u zenitu karijere, ali takvi idu u Bundesligu ili u najbolje evropske klubove van Nemačke i Francuske (Vesprem, Kjelce, Visla i PIK Segedin). I većina je potpisala dvogodišnje ugovore, osim Ilije Abutovića koji je stigao na godinu i Austrijanca Tobijasa Vagnera koji je stavio paraf na 1+1 sezonu.

Vladislav Kuleš, poslednje predstavljen novajlija, sigurno je najzvučnije ime koje će igrati u Srbiji. Pre četiri godine je to bio njegov zemljak Boris Puhovski koji je stigao u Vojvodinu i bio jedan od najzaslužnijih za uspeh novosadskog tima sa Slane bare i osvajanje prvog međunarodnog trofeja, Kupa EHF-a.

Beloruski bombarder visok 206 centimetara, razornog šuta, zlatne godine u karijeri imao je u poljskom Kjelceu. Pre samo četiri godine igrao je finale Lige šampiona protiv Barselone u Lankses areni u Kelnu. Imao je tu nesreću da je na njegovoj poziciji bio Danijel Dujšebajev, sin harizmatičnog trenera Talanta, pa je ipak morao sreću da traži na drugom mestu. Tri godine je branio boje Hanovera u Bundesligi. Pre Kjelcea, momak iz Gomelja proveo je pet godina u čuvenom SKA Minsku. Ostao je u Nemačkoj, ali je dres Hanovera zamenio za Melsungenov, koji takođe ima prosečnu sezonu u najjačem šampionatu na svetu. Na njegovoj poziciji ove sezone kod Roberta Garsije Paronda u timu iz Hesena prednost ima Islanđanin Rejnir Stefanson, dok se od povrede oporavio I Danac Aron Mensing, a tu je i domaći igrač Maks Pregler. Ove sezone je postigao 22 gola u Ligi Evrope, dok je u Bundesligi na 22 utakmice pogodio mrežu 71 put. Najefikasniji igrač Melsungena u Bundesligi je letonski veteran Dainis Krištopans.

Kulešu je zenit karijere bio u Kjelceu, ali i dalje ima samo 30 godina i šansu da raskošni arsenal projektila sa 10+ metara pokaže i u crno-belom dresu, izvesno na velikoj sceni u Ligi šampiona. Na njegovoj poziciji igraće i Miloš Kos, član bronzane generacije srpskih juniora iz Portugalije 2022. godine. Bombarder iz Kozarske Dubice je sličnih karakteristika kao Belorus. Odlikuje ga razoran udarac. Posle buma sa Zagrebom u sezoni 2023/2024, kada je hrvatski šampion na krilima Srbina prošao nokaut fazu Lige šampiona, Kos je bio otkrovenje elitnog takmičenja.

Mnogi su tada videli Miloša u Kilu, Barseloni… Ipak, dve godine su „proletele“ nečujno. Posle sukoba sa saigračem hrvatskim reprezentativcem Matejom Mandićem, usledila je suspenzija i dugo odsustvo. Kasnije je „pobegao“ iz Zagreba u Erlangen, ali za godinu i po u ovom klubu Bundeslige, koji je iz donjeg dela tabele Bundeslige, nije se Miloš Kos naigrao. Mučile su ga i povrede. Zbog toga nije mogao da igra za Orlove na Evropskom prvenstvu u Herningu početkom 2026. Baš nam je falio igrač njegovih karakteristika. Vratio se prošlog meseca protiv Litvanije, a biće uzdanica sredinom maja u baražu za odlazak na Svetsko prvenstvo protiv Mađarske u Nišu i Vespremu.

Biće mu ovo prvi put da igra u Srbiji. Đak je Izviđača iz Ljubuškog s kojim je osvojio trofeje u Bosni i Hercegovini. To mu je bila ulaznica za Zagreb. Sada sa Raulom Gonzalesom ima šansu da se vrati na pravi put. Igranje Lige šampiona bilo bi mu povratak u evropsku elitu. I dalje ima samo 23 godine, karijera mu je u padu, ali ima vremena da se vrati u prepoznatljivu formu. Nije zanemarljivo ni navijačko opredeljenje – momak iz Kozarske Dubice je partizanovac, pa će sigurno imati velikog motiva da se pokaže pred Grobarima.

Ta pozicija levog beka mogla bi da bude najjača u Partizanu naredne sezone. Na tom mestu može da igra i Aljoša Damjanović, zimsko pojačanje iz Metaloplastike, dok ugovor sa crno-belima ima i Simo Šijan.

Ilija Abutović je stigao u Partizan da završi bogatu karijeru. Zlatne godine imao je u Vardaru kada je sa Raulom Gonzalesom osvojio premijerni trofej Lige šampiona 2017. godine (tada je u timu bio i Strahinja Milić, sadašnji direktor mlađih kategorija Partizana). Crvenčanin se posle 16 godina vratio u Humsku i sigurno će iskustvom biti desna ruka španskom stručnjaku, zadužen za odbranu, ali i da savetima pomogne mlađim saigračima. Njemu je sledeća sezona verovatno da bude poslednja u karijeri. Prošao je mnogo toga, ima iskustvo u Bundesligi u Rajn Nekar Levenu, francuskom Šartru, a poslednje dve sezone je proveo u komšiluku, u Makedoniji, u šampionu ove zemlje, Eurofarm Pelisteru iz Bitolja.

Robusnog pivota Tobijasa Vagnera smo dobro zapamtili početkom godine u danskom Herningu, kada nas je „ubio“ u ključnom meču Srbije za odlazak u narednu rundu Evropskog prvenstva. Austrijanac je bio nerešiva enigma za odbranu na crti, šutirao je iz igre 6/6. Radi se o odličnom ofanzivnom igraču koji zbog svoje korpulentnosti nije igrač za oba pravca. Sa Ivanom Mićićem će činiti sjajan tandem pivotmena. Iako je tek zvanično predstavljen, Tobijas Vagner je rekao da je došao u Partizan da igra Ligu šampiona.
“Radujem se ovoj avanturi i upoznavanju nove zemlje i velikog grada. Pošto sam već igrao u skoro svakoj ligi u kojoj rukometaš može da igra, sada mi je sledeći izazov Liga šampiona u Partizanu. To je moja velika želja koju se nadam da ću ispuniti ovim potezom”, objasnio je Vagner za handball-world.com razlog dolaska u crno-beli tabor.

Ima 31 godinu, iskustvo u dve najjače lige, nemačkoj i francuskoj, ali nije nosio dresove klubovima koji se bore za trofeje. U Bundesligi je branio boje Balingena, bio saigrač Miloša Kosa u Erlangenu, dve godine je proveo u Tuluzu, a do juna će se sa Limožom boriti za gornji deo tabele, da zadrži trenutno visoko četvto mesto.

Špansko levo krilo, nekarakteristične visine za tu poziciju od dva metra, Migel Sančez Migaljon, najtrofejniji je igrač koji će naredne sezone nositi crno-beli dres. Sa Furijom ima čak četiri medalje na velikim takmičenjima, dve olimpijske bronze u Tokiju i Parizu 2021. i 2024. godine, evropsko srebro 2022. u Budimpešti i svetsku bronzu u Stokholmu 2023. Više nije u planovima selektora Španija Đordija Ribere, jer prednost ima tandem Barselone Jan Barufet i Danijel Fernandez.

Bio je saigrač jednu sezonu sa Vladislavom Kulešom u Kjelceu, a poslednje tri godine proveo je u Benfiki. Lazar Kukić, s kojim je igrao u Logronju La Riohi, u superlativu je pričao o nekadašnjem saigraču.
“Čestitao sam mu, rekao mu da će mu biti lepo u klubu i Beogradu i da ćemo se uskoro videti. Veliko pojačanje za Partizan. Iskusan igrač, prošao je mnogo toga, igra u oba pravca. Mislim da je tip igrača koga Raul voli, krilo koje igra i ‘dvojku’ u odbrani, a može da bude i centralnom delu odbrane. Ume da te u odbrani ‘prevari’, veoma je inteligentan igrač, brzo razmišlja. Radujem se što ću ga gledati u crno-belom dresu”, istakao je za Mozzart Sport as PIK Segeda.

Joav Lumbroso je ubedljivo najbolji izraelski rukometaš. Radio je u selekciji sa Bliskog istoka sa srpskim stručnjakom, sada na kormilu Kine, Draganom Đukićem. Dolazi na mesto organizatora igre umesto Slovenca Mihe Kotara koji se seli u Bitolj, u Eurofarm Pelister. Iako ima samo 25 godina, iskusni je internacionalac. Posle Ajzenaha, Limoža i Benfike, poslednje dve sezone sa Dinamom iz Bukurešta igrao je Ligu šampiona. Nasledio je u rumunskom prvaku Lazara Kukića koji se preselio u Segedin.

Superbrzi Izraealac visok samo 172 centimetra je tip kakav je sada na ceni u Evropi – hitar, idealan za tranziciju, odličan u igri „jedan na jedan“, hrani pivote loptama…. Sa Aljošom Damjanovićem bi mogao da bude odličan tandem organizatora igre.

Nema sumnje da rukometni zaljubljenici u Srbiji, ali i navijači Partizana, jedva čekaju da vide svoj tim od septembra u međunarodnim kupovima. Videćemo da li u Ligi Evrope ili Ligi šampiona, a verovatno i u Regionalnoj ligi koja bi trebalo da počne sa klubovima iz Makedonije i Crne Gore. Nema sumnje da nas čeka zanimljivija jesen nego prethodnih godina. Pionir bi mogao da bude novi dom rukometaša iz Humske, a u njemu bi mogao da gostuje evropski krem pred, nadamo se, 8.000 gledalaca kao nekada davno (u prošlom milenijumu), kada je “košarkaši hram” bio tesan za mečeve rukometne reprezentacije tada Jugoslavije ili Partizana u čuvenom meču sa Zagrebom i Zvezde u Kupu kupova protiv Borbe iz Lucerna i Teke...