Još gore je počelo 1990, pa umalo polufinale

U redu, mundijalska euforija je dobila ćušku i malo se izduvala sinoć, kao kad helijumski balon naleti na trn. Rišarlison i ekipa su pokazali da Srbija još nije toliko narasla da može da se bije sa najjačima na najvećoj sceni, ali najgora stvar koja bi sad mogla da se dogodi, po tradicionalnom srpskom receptu je da se ode u drugu krajnost. Da posle prevelikog optimizma usledi totalni defetizam.

Bilo je bolno sinoć na Lusailu gledati nemoćne Orlove protiv petostrukog prvaka sveta (0:2), međutim, ništa na stadionu na kojem će se igrati finale Mundijala nije izgubljeno kada su šanse za prolaz u drugi krug u pitanju. I pre polaska za Katar znalo se da će se odlučujući bodovi tražiti protiv Kameruna i Švajcarske, samo što je remi ili trijumf nad Brazilom mogao da vine do neba samopouzdanje Srbiji, da malo prepadne ostale protivnike...

Ne moramo da idemo predaleko u prošlost da se uverimo da je Mundijal „zeznuto“ takmičenje i da startni poraz ne mora ništa da znači. Recimo, dok je Piksi Stojković branio boje Jugoslavije 1990. na prvenstvu u Italiji, na premijernom meču Zapadna Nemačka, sa Lotarom Mateusom na čelu, još gore je pregazila tadašnje Plave. Bivši trener Partizana je sa dva gola najavio da će to biti njegovo takmičenje, a Osimov tim je brojao četiri komada u mreži (4:1). Onda je na sto muka pobeđena u grupi Kolumbija (1:0), pa Emirati (4:0) i umalo se posle, preko leđa Španije, došlo do polufinala. Samo da su Brnović i Hadžibegić bili precizniji s penala protiv Argentine.

Ili, recimo, prvenstvo 2002. kada je Brazil na otvaranju pobedio Tursku, a onda se istim rivalima put ukrstio u – polufinalu. Teško da je neko posle startnog poraza verovao da crveno-beli mogu da dobace tako daleko. O legendarnim nastupima Italije, gde se jedva provuče iz grupe, pa dođe do finala, da ne pričamo.

Dok god ima prilike za popravni, veru ne treba gubiti. Ovo je prvi ozbiljniji udarac koji je Srbija sa Stojkovićem na klupi doživela, videćemo već za tri dana kakav će joj biti odgovor na to.

Tri boda protiv Kameruna su imperativ, da se njima cela slika preokrene i da se tim naoštri za Švajcarsku, da proba da naplati dug iz Rusije. Ništa posebno nisu ni Sajdžije igrale u prvoj utakmici, ali imaju tri boda na kontu i to valja poštovati.

PRVO NESLAGANJE SA PIKSIJEM

Detalj iz prvog poluvremena (©Reuters)

Poraz od Brazila doneo je i prvo neslaganje srpske fudbalske javnosti sa selektorom Stojkovićem. Nisu u pitanju ni izbor taktike ni igrača, već viđenje igre u prvom poluvremenu. Po njemu, Orlovi su bili egal sa Brazilom, a činjenica je da – nisu.

Vanja Milinković Savić je u dva-tri navrata sprečio da Srbija u prvom delu ode u minus, dok je na drugoj strani terena Alison bio gledalac na najboljem mestu na stadionu. Imao je Piksijev tim problem i da iznese i da sačuva loptu, skoro svaka druga, „ničija“ lopta bila je brazilska, a sve to je igra na koju ovaj sastav Orlova nije navikao. I teško u njemu pliva.

Nebrojeno puta su i iskusniji igrači iz napada i sam selektor mahali, gestikulirali da se lopta smiri, da se igra do noge, da se ne gubi posle samo tri-četiri sekunde, međutim, ovo veče nije bilo dan reprezentacije Srbije. Brazil je bio, najjednostavnije rečeno, dosta bolji od početka, a pogotovo u poslednjih pola sata. Drugo poluvreme je bilo teško za gledanje.

DRUGAČIJE PROTIV KAMERUNA

Dušan Tadić pre meča (©Reuters)

Utakmica za tri dana bi trebalo da bude potpuno drugačija od premijerne. Kamerun nema takav kvalitet da može da sabije Srbiju na njenu polovinu i drži je u šahu kao Brazil, ali daleko od toga da ne može da bude opasan.

Očekuje se da Orlovi u meču biti il’ ne biti budu oni pravi: da uzmu loptu, dominiraju terenom, stvaraju šanse i da na kraju pošalju Kamerunce kući. Mirnije, staloženije, a odvažnije, hrabrije. Onako kako su igrali u Lisabonu, u Oslu, protiv Švedske u Beogradu. Da se oni pitaju za sve. To je fudbal u kojem se ovaj tim Srbije najbolje snalazi.

Najveća enigma pred nastavak turnira je zdravstveni bilten srpskih fudbalera. Kostić nije mogao na Brazil, Vlahović je bio na klupi do sredine drugog poluvremena, Mitrović je počeo, ali videlo se i na njemu da nije na optimumu, mada nije imao ni lopte koje ga hrane, koje ga pretvaraju u zver pred protivničkim golom. Sa njima trojicom u punoj snazi i Orlovi izgledaju drugačije na terenu.

I Piksi, kao i cela nacija, sa nestrpljenjem će čekati konačnu procenu lekara pred 28. novembar.