NOVO BIRANJE TRENERA: Da li je Zvezda izlečila kratkovidost? (ANKETA)

Ima ona narodna poslovica o tome kako su dobar i lud rođena braća. Sada već bivši trener Crvene zvezde Slaviša Stojanović je nesumnjivo dobar čovek iskrenih namera, ali se pokazao kao ludo naivan stručnjak koji se upustio u beogradsku avanturu bez imalo predznanja. Njegov ovdašnji izumitelj, sada već čuveni beogradski taksista Miško, morao je nekako da mu objasni da Crvena zvezda godinama, a posebno sad, nije klub kakvim ga zamišlja nekadašnji selektor Slovenije. Da mu kaže kako to zapravo trenutno i nije ozbiljan, nego lud klub čiju šizofrenu atrmosferu mogu da svare i prevaziđu samo oni koji su do tančina upoznati sa stanjem u Ljutice Bogdana. Oni koji su iz neposredne blizine gledali sve uspone i poslednji strmoglav pad Crvene zvezde.

Ali biografija Slaviše Stojanovića, njegove titule u Sloveniji, bili su nekako neodoljivi mamac za odgovorne s Marakane da onako jeftino demonstiraju kako su oboleli od kokošijeg slepila. Ili, da budemo još brutalniji u dijagnozi – od fudbalske kratkovidosti. Elem, dok su se oni hvalili činjenicom da su na saradnju privoleli tako analitičnog stručnjaka poput Slaviše Stojanovića, potpuno neupućenog u ovdašnja zbivanja, na srpskom fudbalskom horizontu stasala je plejada novih stručnjaka koji su fudbalsku azbuku naučili u Zvezdi. I niko se od toliko stručnjaka u vrhuški kluba s Marakane, rastavljenih na dve, tri ili četiri struje nije setio da ih tokom kriznih letnjih meseci posle odlaska Sa Pinta pita za zdravlje...

Ali tu dolazimo do već pomenutog kokošijeg slepila, fudbalske kratkovidosti, koja je do izražaja došla posle sjaja Ifeanija Onjila i njegovog ekspresnog dolaska na Marakanu... Iako im je bio tu na dlanu snažni Nigerijac morao je da posrami Martinovića da bi sportski sektor Crvene zvezde spoznao da se u Ivanjici krije napadač dostojan crveno–belog dresa. Sličan scenario je trenutno na snazi kada je u pitanju trenerski sektor. Bivši kapiten Crvene zvezde Nenad Lalatović kao šef stručnog štaba Voždovca odučio je od života mnogo priznatijeg kolegu Slavišu Stojanovića. Zajapuren, crven u licu, posle trijumfa na Vračaru onako spontano je počeo da nabraja anomalije u igri Crvene zvezde.
"Ovi igrači što su sada u Zvezdi moraju da shvate da igraju za grb na dresu. Moraju da se probude. Pitanje je samo da li oni to mogu. Samo onaj ko je prošao Zvezdinu školu je dresiran da pobeđuje. To nedostaje ovom timu", poručio je Nenad Lalatović u neformalnom razgovoru.

A to dresiranje, na koje se pozvao nekada solidni štoper, nije sa sobom iz Slovenije mogao da donese Slaviša Stojanović. To je referenca s kojom čovek živi i radi. Za njega je možda prerano, ali Nenad Lalatović je jedan od trojice Zvezdinih đaka, sada trener, koji bi u aktulenom neveselom trenutku znao da se dovija pomoću  štapa i kanapa. Prvo i najvažnije imao je prirodan put. Preko drugoligaša Srema, Proletera i Voždovca, s kojim je administrativnim putem ušao u elitu, dobio je šansu da se nadmeće i pobeđuje najveće, ako se pod tu kategoriju može svrstati Crvena zvezda. Sada su se u njegov trenerski potencijal uverili i rukovodioci s Marakane, mada je već to zakasnela reakcija.
"Naravno da se nadam i sanjam kako ću jednog dana voditi Crvenu zvezdu. To sanjaju svi koji su ponikli u tom klubu", poručio je Lalatović.

Kao da je trener Voždovca ovim citatom rešio da poradi na marketingu kolegama po matičnom klubu – Vladanu Milojeviću i Milanu Lešnjaku. I jedan i drugi skoro pa strojevim korakom gaze terenima Superlige (istina, drugopomenuti je u nedelju smenjen s mesta trenera Napretka, čini se, nerezonski, jer su Kruševljani dobro otvorili povratničku sezonu u Superligi), terajući ljude sa strane da se pitaju zašto su čelnici Crvene zvezde uopšte morali da razmišljaju o tamo nekom Slovencu kao najboljoj opciji. Prvi,Vladan Milojević je jedan od kreatora čuda s Banovog brda. Prethodno je Čukarički uveo u Superligu, pre toga je s nešto manje uspeha predvodio ivanjički Javor, ali do sada nije ušao u sferu intersovanja trusta mozgova s Marakane. Tačnije, letos je njegovo ime pomenuto, ali u toj trci u kojoj je svaki član Upravnog odbora imao svog favorita bio je totalni autsajder. I što je još apsurdnije, Milojević je trenerski posao ispekao u omladinskoj školi Crvene zvezde kao predvodnik "klase 1993", ali videvši da ga klub ne smatra naručito perspektivnim, odlučio se da težim putem gradi karijeru.

Priča o Zvezdinoj deci na trenerskoj klupi možda na prvi pogled deluje kao kopiranje komšija. Partizan je prvo udahnuo trenerski život Aleksandru Stanojeviću, a sada to isto pokušava s Vukom Rašovićem. Sve i da je tako u Ljutice Bogdana moraju da pobede prenaglašenu sujetu i ako osete potrebu daju šansu Zvezdinom detetu. Tu su Lalatović, Milojević, ali i Milan Lešnjak koji je odlično predvodio kadetsku reprezentaciju Srbije, i imao je solidne rezultate u kruševačkom Napretku.

Jer neko od nabrojanih bi ako ništa drugo dresirao aktuelnu generaciju da ih dres koji nose obavezuje da pobeđuju u svakoj utakmici, te da je pritisak navijača nešto sasvim normalno, nešto s čime moraju da se nose kao prvotimci najtrofejnijeg srpskog kluba.

Da li će neko od pomenutih dobiti šansu u Zvezdi posle Slaviše Stojanovića? To ćemo verovatno saznati danas, kada se sastane Upravni odbor na Marakani. Kako se čuje, u igri za trenera su i Nenad Sakić, trenutno pomoćnik Siniše Mihajlovića, kao i predstavnici stare garde Milovan Rajevac i Vladimir Petrović Pižon.

Ko će odlučiti? To već niko ne zna, s obzirom na da to se među čelnicima Zvezde odavno ne zna ko "bije" na koju stranu. Možda će i neko od njih od večeras biti bivši... To bi svakako bio logičan ishod šizofrenije u Ljutice Bogdana.

(Foto: STAR SPORT)