Čuda su moguća, stanuju na Ostrvu: Magija tinejdžera i Bristolovih 7:0 za promociju u Ligu 1

Fudbal jeste postao industrija - i to izuzetno moćna grana - odavno nije samo igra. Modernizacija mu otima dušu, ali čari i romantiku ne može skroz da iskoreni. Makar ne u nižim rangovima. Tamo se pišu najlepše priče, to je neki paralelni univerzum u kom se ne vrti sve oko novca i bogatih vlasnika. Pogotovo na Ostrvu, gde u nižim ligama stanuju emocije... A ni čuda nisu rasterana. 

Svašta je moguće u ostrvskom fudbalu, pa i da se plasman u viši rang izbori postizanjem sedam golova u poslednjem kolu. Tačno toliko je bilo potrebno Bristol Roversima protiv Skantorpa, toliko su ih i postigli. Na semaforu 7:0, na tribinama delirijum, a nakon poslednjeg sudijskog zvižduka - fešta na terenu. 

Ostao je upamćen Džoi Barton kao luda glava engleskog fudbala, često drzak, poznat po prljavim startovima. E, od sada će biti poznat i kao čovek čiji tim je ispisao istoriju i sedam puta zatresao mrežu Skantorpa. Od toga pet puta u drugom poluvremenu. Za čudo nije bila dovoljna “samo” sedmica Bristola, već i da Nortempton protiv Beroua ostane na 3:1. Nije mrdnuo sa tog rezultata, a Roversi su nizali golove kao na pokretnoj traci.  

Pamtiće navijači Bristol Roversa golove Evansa i Kolinsa, večno će biti zahvalni Lobliju za autogol, kojim je načet Skantorp, a u srcima će naročito urezan biti trenutak kada škotski tinejdžer Eliot Anderson vara Ovena Fostera. Trenutak za istoriju, za ulazak Bristola u Ligu 1. 

Kada je crta podvučena, poredak je sledeći: Bristol i Nortempton po 80 bodova. Gol-razlika identična - “plus 22”. A, ono što je odvelo Roverse u viši rang je broj postignutih golova. U konačnom zbiru 11 viška u odnosu na Nortempton.  

Biće i ovakvi i onakvih priča, ali te trenutke radosti i loptu koja iznova i iznova ulazi u gol Skantorpa navijačima Bristol Roversa niko ne može oduzeti...