Kad već moraš da napadneš Atletiko je poslednji protivnik koga želiš

Kako je meč tekao, Borusija je još mogla da bude i zadovoljna porazom sa golom razlike. U revanšu će imati prednost kultnog Žutog zida i polufinale Lige šampiona nije nezamislivo za Milionere čiji džep odavno ne plaši one najbogatije. Veliko bi to bilo iznenađenje. Ne zbog imena kluba naravno, već zato što je Dortmund trenutno tek na petom mestu Bundeslige. Mada je tim u formi, u prvenstvu je upisao pet pobeda u poslednjih šest kola, između ostalih, skinuo i Bajernov skalp.

Borusija dakle može i sa najvećima. Problem je samo što su i najveći nekad poželjniji protivnik od Atletika. I mada ovo nije onaj tim koji je osvajao Primeru i igrao finala Lige šampiona, banda Dijega Simeonea i dalje je poslednji tim koga želiš da izvučeš na žrebu.

Istina, nije to više tim fudbalskih bitanga kakav je bio za mandata Dijega Koste, Dijega Godina i ostalih. Ali i dalje je to skupina mangupa koja se ne plaši da uđe u kost, koja ume da udari, ma šta da udari, ume i da ugrize ako treba.

Ume i da igra. Vrhunski. Antoan Grizman, iako opšteprihvaćen kao veliki majstor fudbala, možda je i najpotcenjjeniji igrač današnjice, jer ga svi nekako zaobilaze kada pričaju o najboljima, a on svakako spada u taj uzak krug. Jan Oblak je zver na golu, napadači često beže od njega umesto da jurišaju ka njemu. Aksel Vitsel i Hosema Himenez, kad su zdravi, čine štoperski tandem koji podseća na Godina i Mirandu iz najboljih dana. Koke trči kao da ima četiri, a ne dva plućna krila.

Neće doduše Čolo večeras moći da račun na suspendovanog Samjuela Lina i povređenog Memfisa Depaja, alI Atletiko ima taj gol prednosti. Što znači da će Borusija morati da napadne. A kad baš moraš da napadneš verovatno bi radije birali da napadnu čopor gladnih vukova naoružanih bejzbol palicama.

Atletiko prosto obožava ovakve utakmice. I pride zna da na dve utakmice ni bolji iz okršaja Barselone i Pari Sen Žermena ne bi predstavljao nemoguću misiju. Žreb je udesio da su na drugom kraju kostura i Mančester Siti i Real i Bajern i Arsenal. Idealna prilika da se u finale ušunja i neko koga tamo niko nije video.

Na sličan način je Borusija stigla do evropske titule 1997. U grupnoj fazi je bila drugoplasirana. Ispred je bio baš Atletiko. Izgubio je u Madridu sa 0:1, onda u Dortmundu slavio sa 2:1. Strelac je bio i Milinko Pantić.

“Uvek je bilo teško protiv Atletika, oni su uvek akcenat stavljali na kompaktnos. Imaj tu crtu u karakteru, igraju fizički, drugačije od Reala na primer. Ne mora to nužno da bude u vezi sa Dijegom Simeoneom. Svaki njihov igrač ima snagu u duelu. Osećali smo to i tada... Ni sada Borusija ne sme da se zaleće, neće ovo okrenuti u pet minuta. Sada ne sme da bude grešaka. Protiv Atletika ti ne treba mnogo šansi. Treba samo da ne praviš greške, da svaku akciju odigraš maksimalno precizno i koncetrisano“, savetuje Andreas Miler, član te šampionske generacije.

Lakše reći nego učiniti. Posebno kad ti neko sve vreme gura lakat međ zube. A rekosmo već, Jorgandžije se neće libiti da udare. I sa leđa. Napred je svakako Antoan Grizman. On će već nešto da smisli.

BORUSIJA DORMTUND – ATLETIKO MADRID

/TV Arena Premium 2, 21.00/

Stadion: Signal Iduna Park

Sudija: Slavko Vinčić

Borusija (4-2-3-1): Kobel – Rajerson, Humels, Šloterbek, Matsen – Džan, Zabicer – Brant, Malen, Adejemi – Filkrug.

Atletiko (4-4-2): Oblak – Molina, Vitsel, Ermoso, Aspilikueta – Ljorente, Himenez, Koke, De Paul – De Grizman, Morata.

LIGA ŠAMPIONA, četvrtfinale

Utorak

21.00: (2,30) Barselona (3,70) Pari Sen Žermen (3,15)

21.00: (2,35) Bousija Dortmund (3,60) Atletiko Madrid (3,10)

Sreda

21.00: (2,40) Bajern (3,60) Arsenal (3,05)

21.00: (1,67) Mančester Siti (3,80) Real Madrid (5,30)