Miloš Pantović (Star sport)

Miloš Pantović i simbolika broja 27: TSC me je hteo tri prelazna roka, ovo je međukorak ka nečemu što planiram

Najnovije vesti

Ostalo

Milosavljev: Uvek nam fali ta jedna lopta; Pušica: Zašto sreća nije bar jednom na našoj strani?

Ostalo

Embapeov poraz za rastanak: Od "običnih" navijača izviždan, među Ultrasima veličan

Fudbal

Pitaće se u Almeriji dok budu igrali Segundu: Da li bismo bili ovde da smo verovali u Romera

Vreme čitanja: 6min | ned. 28.04.24. | 12:14

„Blizu smo cilja, ali ništa nije gotovo“, kaže mladi napadač Topolčana pred gostovanje u Humskoj

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)

Proleće TSC-a je u znaku Aleksandra Ćirkovića koji se probio do drugog mesta na listi strelaca, pogodio je krilni napadač i u pobedi nad Vojvodinom (3:2), ali je epitet junaka te utakmice pripao dvostrukom strelcu, Milošu Pantoviću. Nekadašnji fudbaler Voždovca stigao je do brojke od deset pogodaka u Mozzart Bet Superligi, a kada se na to doda i sedam asistencija mlada uzdanica Topolčana je fudbaler sa najboljim učinkom u domaćem prvenstvu. Zadovoljno trljaju ruke svi u klubu iz Bačke Topole, jer se bivši član Zmajeva pokazao kao veliko pojačanje, i tek će da napuni 22 godine.

Izabrane vesti

Pomenuta pobeda u vojvođanskom derbiju omogućila je TSC-u da se odlepi na deset bodova prednosti u odnosu na prvog pratioca, Radnički iz Kragujevca. Upravo novosadska Stara dama preti da preotme Topolčanima privilegije koje nosi treće mesto na kraju sezone. U slučaju da ekipa Božidara Bandovića savlada Crvenu zvezdu u finalu kupa, plasiraće se u plej of Lige Evrope, te će u slučaju neuspeha igrati barem grupnu fazu Lige konferencije.

Nada se vicešampion Srbije da trofej kupa ostaje u vlasništvu beogradskih crveno–belih, te nastavlja pohod ka zacrtanoj poziciji broj tri. Naredna prepreka je Partizan, kojem je baš TSC održao čas fudbala (4:0) u momentu kada je Parni valjak nizao pobede. Miloš Pantović smatra da će gore navedeni rezultat biti motiv više za crno–bele, koji su vezali tri uzastopna poraza u svim takmičenjima, od čega dva u večitim derbijima.

„Blizu smo cilja, ali ništa nije gotovo. Nećemo se opuštati, idemo utakmicu po utakmicu, u svakoj ćemo dati maksimum. Uz Zvezdu nam je i Partizan najteži protivik do kraja, maksimalno se spremamo, znamo kakvi igrači igraju za crno-bele, analizirali smo ih. Ako budemo na nivou nadamo se pobedi. U takvim mečevima ne igra ulogu ko je kad igrao, da li je u ritmu sreda–nedelja. Domaći imaju motiv više, jer znamo svi kako se završila prošla utakmica na JNA, imaće dodatni motiv crno-beli“, kaže Pantović za Mozzart Sport.

Prve fudbalske korake napravio je junak pobede nad novosadskom Starom damom upravo u njenim redovima, odakle ga je put preko Crvene zvezde i Voždovca naneo u Bačku Topolu.

„Od desete do 15. godine sam bio u Vojvodini, posle toga preko noći se „generacija 2002“ raspala, krenuli su moji saigrači da odlaze u druge klubove, ja sam dobio ponudu Crvene zvezde. Igrao je tu sa mnom Aleksa Matić, u sva tri kluba (Vojvodina, Crvena zvezda, Voždovac), Ilija Babić, Mitar Ergelaš, Mitar Novevski...“, nabraja Miloš Pantović.

Osvrnuo se mladi napadač i na učinak, ističući da je zadovoljan ali i da smatra da i on i ekipa mogu više. Nije mu strana pozicija na kojoj igra u TSC-u, iako je mu je u prirodi da više dejstvuje levom stranom.

„I te kako sam zadovoljan. Uvek može bolje, ali za prvu sezonu je izuzetno. Ima do kraja još da se igra, nadam se da ću pomoći ekipi golovima i asistencijama. Igrao sam i ranije u Voždovcu „lažnu devetku“, pošto nisam klasičan špic. Nije mi strano, u mlađim kategorijama sam igrao polušpica, čak i u reprezentaciji. Nije mi to predstavljalo problem, niti mi je bio potreban period adaptacije. Moja pozicija je levo krilo, dobro se snalazim i ovde gde trenutno igram“.

Pantović protiv Antića iz Partizana (Star sport)

Sadašnji napadač TSC-a je letos bio velika želja Parnog valjka. Opredelio se za dolazak u Bačku Topolu i kako navodi, ne kaje se. Naprotiv, smatra Pantović da mu je sredina u koju je došao pomogla da napreduje. Vidi i dosta sličnosti u radu dva kluba, ovog sa severa Srbije i onoga prethodnog iz Zaplanjske ulice.

„Tražio me Partizan, nije tajna. Iz Voždovca sam želeo međukorak za nešto što kasnije planiram, mislio sam da je u tom trenutku najbolje da dođem u TSC. Ispostavilo se kao pogodak. Žarko Lazetić me lično želeo, predočio mi planove, gde me vidi u ekipi i nisam se dvoumio. Kasnije sam čuo da me je TSC tražio u minula dva ili tri prelazna roka. Voždovac je za mene posebna emocija, tu sam fudbalski stasao, dao mi je priliku u seniorskom fudbalu, tu sam proveo nekoliko godina i dosta im dugujem. Negde su možda slični TSC-u, u pogledu svega“.

Bila je napadačka trojka Topolčana kobna po više ekipa ovog proleća, dok se Aleksandar Ćirović nadavao golova, Pantović i Saša Jovanović su tu da ih i nameste. Sva trojica su slični, a opet i različiti tipovi fudbalera, ali nijedan nije klasičan centarfor.

„Od priprema stvarno sve dobro funkcioniše. Nas trojica se dopunjujemo. Nama više pomaže Jovanović nego što mi njemu, jer je iskusniji. Prošle godine je bio najbolji igrač lige, dosta nam znači. Ćirković i ja smo u prvom planu sada, ali to je i Jovanovićeva i zasluga cele ekipe. Njih dvojica više mogu u prostor, dok sam ja za u noge pa se tako i namešta. Uvek tražim slobodan prostor, da bih bio opasan po gol. Desi se i da asistiram pored toga što dajem golove. Pre svega, bitno mi je da ekipa pobeđuje“.

Sve se namestilo mladom napadaču u prvoj sezoni među Topolčana, imao je prilike da oseti ukus Evrope. Propustio je duele protiv Vest Hema u Londonu i Olimpijakosa u Pireju, ali je protiv grčkog velikana upisao prvenac u takmičenjima UEFA. Ne krije oduševljenje Pantović nastupima u Ligi Evrope, ali smatra da je ekipa možda mogla i do trećeg mesta u grupi.

„To je neprocenjivo iskustvo, kada si fudbaler maštaš o tim stadionima i ekipama. Nisam bio fasciniran, osećao sam se lepo, ali nisam imao strah, samo lepši utisak nego kad igramo neke domaće utakmice. Tamo su stadioni i navijanje na višem nivou. Za to se igra fudbal. Pogodak protiv Olimpijakosa mi je nadraži u karijeri koja ne traje dugo,. Dati gol takvom timu, koja ima od deset do 15 puta veći budžet od nas, uzeti istorijski bod je lepo. Protiv Olimpijakosa smo pokazali da možemo da igramo sa takvom ekipom i ostaje žal što nismo uspeli i da izvučemo treće mesto u grupi“.

TSC daje dva gola Partizanu, kvota 2,70

Postoji i drugi fudbaler istog imena i prezimena kao junak ovog teksta, rođen je u Minhenu, igrao je u mlađim kategorijama Bajerna, da bi preko Union Berlina i Bohuma stigao do belgijskog Eupena.

„Ne porede me sa njim fudbalski, ali me često pomešaju, ha-ha-ha. Kad se spomene Miloš Pantović uvek je prva pomisao na njega, pogotovo što je debitovao za Bajern kod Gvardiole, u ovom momentu je poznatiji od mene“.

Redovno nastupa napadač vicešampiona sa mladu selekciju Srbije, a stigao je da debituje i za Orlove. Jeste bila prijateljska utakmica na koju su pozvani pretežno fudbaleri iz domaćeg prvenstva, ali to Pantoviću nikako ne remeti zadovoljstvo koje mu je ukazano.

„To je posle uspeha sa klubom najveća želja svakog igrača da predstavlja svoju zemlju, imao sam tu čast koji mi je ukazao Piksi. Jeste reprezentacija bila sačinjena od igrača iz lige, ali to ne umanjuje značaj. Nadam se da ću opet nositi dres reprezentacije“.

Izgleda da je 27 ponovo srećan broj u TSC-u. Nekada ga je nosio Nenad Lukić, jedan od najboljih napadača Topolčana u novijoj istoriji.

„Taj broj sam nosio u Voždovcu, sticajem okolnosti sa devojkom sam se upoznao 27. jula i ima simboliku, samo sam preneo broj u drugi klub“, rekao je za kraj razgovora Miloš Pantović.