Panić: Period u Meškovu najbolji u karijeri, Monpelje je mašinerija

(od dopisnika Mozzart Sporta iz Sarajeva)

U rukometu je vrlo važno imati dobre bekove koji u svakom trenutku golovima mogu da reše utakmicu. Odvažne, hrabre i snažne da nadskoče protivničku odbranu i preciznim šutem savladaju golmana. U evropskom rukometu jako je mnogo igrača koji su na ceni zbog dobre igre jednom rukom, ali nema puno onih koji podjednako dobro umeju šutiraju s obe ruke.

Upravo je to jedna od glavnih odlika, beka Monpeljea, Marka Panića. Ta raznovrsnost, ali i fenomen pojava šutiranja i levom i desnom rukom, reprezentativcu Bosne i Hercegovine pružila je priliku da nastupa u rukometnoj Ligi šampiona, te da bude cenjen u rukometnom svetu. Momak iz Jajca iza sebe ima odličnu karijeru. Trenutno brani boje najtrofejnijeg kluba iz Francuske Monpeljea, a sve je krenulo iz matičnog grada odakle je rukometni put počeo krčiti preko Borca iz Banjaluke.

O najznačajnijim trenucima karijere Marko Panić je govorio u emisiji Sport Intervju na BH radiju 1.

„Sa 16 godina sam došao u seniorsku ekipu Borca. Tada su tu bili ozbiljni igrači, a trener je bio čuveni Abaz Arslanagić. Trenirao sam s njima, i povremeno sam ulazio na desno krilo. Tako je bilo nekih godinu i po dana, a onda je za trenera došao Draško Budiša. To je čovek kojeg izuzetno cenim i koji mi je u teškim trenucima karijere, kad sam bio povređen, dao vremena i nosi velike zasluge za sve ono što sam ostvario. Igrao sam Premijer ligu i SEHA, a onda je došao Dragan Marković za trenera. Tada sam možda i najviše počeo sve da shvatam u rukometu, ali i u životu. U tom periodu sam počeo igrački sa sazrevam“, kaže Panić o rukometnim počecima.

20.45: (1,35) Monpelje (8,50) Porto (4,00)

Sa 19 godina stigao je poziv viceprvaka Francuske Šamberija, a Panić se otisnuo u prvo internacionalno iskustvo.

„Prvu polusezonu sam dobro odigrao, iako mislim da nisam bio ni svestan gde sam došao. Ogromna je stepenica otići iz Borca i iz BiH u viceprvaka Francuske. Šamberi je i dan-danas po svemu jedan od najboljih evropskih klubova. Ta prva godina prošla je u upoznavanju i privikavanju na tamošnji život. Onda je usledio blagi pad od godinu dana, gde jednostavno nisam bio na svom nivou. Ugovor sam bio potpisao na tri godine, a ta treća je zaista bila odlična. Vratio sam se u formu, i potpisao ugovor na još dve godine. Došao je Ivica Obrvan i ja sam posle te dve godine otišao”.

Naredne dve sezone proveo je u Poljskoj, u Azoti Pulaviju.

„Mislim da sam se predugo zadržao u Šamberiju i da je to bio prevelik zalogaj za mene u tom trenutku. Napravio sam, takoreći, korak unazad. Malo slabiju ligu, ali jako dobar klub, gde sam se dodatno izgradio. Naučio sam kako da koristim desnu ruku, postao sam pametniji i igrački sam sazreo. To me je poslalo na veliku scenu“, priča Panić o nastavku karijere.

„Kada potpisuješ ugovor gledaš tri stvari: rukomet, novac i mesto gde ćeš živeti. Dobijem ponudu od Meškov Bresta. On je tad bio stalan učesnik Lige šampiona, a ja sam hteo da se oprobam na najjačoj sceni. Te dve godine u Meškovu su najbolje u mojoj karijeri. Iskreno, sportska želja mi je da u karijeri imam još jednu godinu, kao što sam imao te u Meškovu. Takva ekipa, atmosfera i rukomet kakav smo igrali. Svi smo bili približno istih godina, deca su nam se družila. Eto igrali smo i četvrtfinale Lige šampiona, gde smo poraženi od Barselone, ali mi je istinska želja da mi se potrefi još jedna takva sezona do kraja karijere”.

Dobre igre u dresu Meškova, na adresu Marka Panića donele su mnogobrojne ponude za nastavak karijere. Ipak, usledio je povratak u Francusku.

„Imao sam ponudu Meškova za produžetak ugovora, a imao sam i još šest ili sedam drugih ponuda. Međutim, dok sam igrao u Šamberiju, svi su pričali o Monpeljeu. Oni su bili top nivo. Kad sam dobio njihov poziv, sve sam ostale zanemario. Znao sam da neće biti lako. Nezgodan je klub, dosta zahtevan. To mi je bio veliki izazov“, priča Panić i nastavlja:

„Mentalitet tamošnjeg naroda je dosta drugačiji od nas. Nemate prostora nimalo da se opustite. To je jedna mašinerija. Kao da si robot. Radiš svoje obaveze jedan – dva – tri i ideš kući. I tako u krug. Francuska je velika zemlja, duga su putovanja, igra se na dva fronta. Skoro nikada te nema kući. Mi sigurno radimo mnogo više nego većina evropskih klubova. Naš trener Patris Kanaje je poznat po tome da je ljudska mašina. Klub je fantastičan, jedan od najorganizovanijih u Evropi. Kada idemo na utakmicu imamo po nekoliko odela. Iako nisam u potpunosti zadovoljan svojim statusom tamo, moram reći da mi je čast da nastupam za takav klub“, ispričao je Panić u emisiji Sport intervju za BH radio 1.

Naredne sezone Panića ćemo da gledamo u dresu poljskog vicešampiona Visle iz Plocka, prošle sezone četvrtfinaliste Lige šampiona.