Argentinska noć za večnost i finale! Magični realizam i Mesi za sedam minuta smrvili Engleze

Od Adios muchachos, do bienvenidos a final! Taj put je u sedam minuta prešao šampion sveta koji odbija da umre i preda krunu. Jer Argentina ima karakter od čelika, ima Lea Mesija i njegovu magiju koja se širi na saigrače, na tribine, na Buenos Ajres i čitavu državu! Ta magija odleprša u kosmos, pokupi vanzemaljske čestice, te se iz njega vrati pretočena u magični realizam. Zbog njega je Argentina ponovo u finalu Svetskog prvenstva iako je do 85. minuta u Atlanti delovalo da tamo korača Engleska - 1:2.

Ako još niste načisto sa magičnim realizmom Gaučosa, prevešćemo - natprirodno uvek nađe put! Kao Dijegova Božja ruka, kao Emilijanova rampa Kolo Muniju sa težinom svetske titule, kao onaj čudesan preokret protiv Egipta od pre osam dana. I ponovo je Aregentina pokazala svetu natprirodne moći. Mesi nije morao da daje golove, on ih je nameštao! U 85. minutu otvorio Encu Fernandezu livadu za neodbranjiv projektil sa 20 metara, sedam minuta kasnije, u trepavicu pogodio novog heroja nacija Lautara Martineza!

I opet će Argentina ostati nedodirljiva u mundijalskim polufinalima... I opet, kao što nikada bilo nije, strani selektor neće postati šampion sveta. Jer Lionel Skaloni je večeras imao zlatne izmene, ratnike što su promenili poslednju četvrtinu utakmice, a Tomas Tuhel se preračunao, tim mu se što prinudno, što s namerom, povukao u sopstvenu trećinu terena i za sedam minuta pukao pod ogromnim pritiskom. Englesku je paralisao i pojeo strah, toliko da nije izdržala do produžetaka.

Da, Argentina je došla na prvenstvo sa četiri godine starijim timom u odnosu na šampionski iz Katara. Ali mnogi zaboraviše da je to četiri godine iskusniji tim... Premazan svim bojama... Ratničkim, kamuflažnim, paletom bezobrazluka, cinizma i mentalnog sklopa koji ne poznaje biranje sredstava za trijumf. Počeli su Argentinci makljažom u kojoj je lopta bila suvišan element, a završili trijumfalno protiv najomraženijeg mu rivala na kugli zemaljskoj (uz Brazil naravno).

Englezi od 55. minuta i vodećeg gola Entonija Gordona koji se zavukao iza leđa nesrećnom Nauelu Molini i unovčio centaršut Morgana Rodžerasa, nisu uradili apsolutno ništa da pokušaju da zatvore utakmicu. Za to vreme Skaloni je sa pomoćnicima, prekaljenim asovima Valterom Samjuelom i Pablom Ajmarom kovao plan. Prvo je na teren poslao Nika Gonzalesa čiji je ulazak razigrao Gaučose, a nešto kasnije, u 72. minutu napravio trostruku izmenu... Prilično grotesknu i na prvu loptu nelogičnu. Uveo je De Pola, Otamendija i Montijela (zadnji vezni, štoper i bek) u situaciji kada je gol bio neophodan kao hleb nasušni, ali od tog momenta Argentina je centaršutevima počela da pravi haos po šesnaestercu Engleske. De Pol je konstantno ostajao nebranjen, stvorio utisak da branilac titule ima igrača više na terenu, a Englezima su prednost čuvali Džordan Pikford i stativa. U svega nekoliko minuta glavom su pretili Niko, Makalister (pogodio okvir gola) i dva puta De Pol.

Do 60. minuta Tuhel je imao u rukama trenersku bitku. Njegove odluke da počne meč sa Morganom Rodžersom i Đedom Spensom ispostavila se kao detalj koji do isteka sat vremena igre pravio prevagu. Rodžers je namestio vodeći gol, Spens u 57. napravio start s težinom gola i sprečio Đulijana Simeonea da gađa iz zicer situacije. Ali 15. minuta kasnije u želji za moćnijim bedemom i čuvanjem rezultata, izveo je Gordona, ubacio štopera Ezrija Konsu, a promena formacije uništila je balans ekipe. I počelo je da duva sa svih strana.

Sušta suprotnost onome što smo gledali u uvodnih 45 minuta. Kroz prvu četvrtinu utakmice, pa i dobrih pola sata, lopta je bila gotovo nepotrebna... Stano telo sa kojim nije jedni, ni drugi nisu imali kreativne ideje. Izašli su Argentinci na teren s ciljem da prvi udare. Doslovce. Makljaža, niski udarci, provokacije, guranje i rvanje počeli su maltene kako se lopta zakotrljala, a kada je tako, onda najviše trpi fudbal i oni koji bi u njemu da u živaju. Taj užitak, Englezi i Argentinci nisu ponudili.

Kao da se na terenu vodila nova bitka za Malvine... Telima, nogama, rukama i grudima, a najmanje loptom. Otuda su Englezi i Gaučosi ušli u neslavno poglavlje mundijalske istorije, postavši prva dva tima na čijoj utakmici nije viđen udarac (bilo kakav) u uvodnih pola sata.