Barselonu je teško potopiti, ali mnoge sile kao da su se urotile da to učine

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida)

“Greši ko misli da je Barselona u krizi“, izjavio je na jučerašnjoj pres konferenciji Manuel Pelegrini, dodajući da i najmanje spoticanje u velikim klubovima uvek stvara gomilu nedoumica, i da se u njihov pad niko ne sme pouzdati. To može da potvrdi i Dijego Simeone, čiji je Atletiko nedavno osetio da Barsa nije za bacanje. Ipak, tim Ćavija Ernandesa - i klub Đoana Laporte - prolaze kroz teške dane.

Na pitanje ko je kriv: fudbaleri, trener, sportski direktor, novi (ili stari) predsednik, sve više se nameće odgovor: svi. Barselonu je teško potopiti, ali mnoge sile kao da su se urotile da to učine. Finansijska kriza od koje Laporta beži tako što preuzima nove dugove, sportsko planiranje bez preteranog reda, verbalno insistiranje na specifičnom stilu igre koji se na terenu ne vidi i igrači koji su nevoljni ili nesposobni da sprovedu u praksu ideje trenera. Pritisak je ogroman, nemir očigledan i rezultati loši.

Finalni meč Superkupa je verovatno bio najteži trenutak za Ćavijevu Barselonu i kulminacija problema koji se vuku već neko vreme. Prošlogodišnja liga je osvojena dobrom odbrambenom igrom i učinkom kvalitetnih fudbalera, bez jasnog identiteta - ali je osvojena. Ove godine, međutim, čak i ti aduti retko funkcionišu.

Od septembra, pa sve do polufinala protiv Osasune, svi susreti su rešeni minimalnom gol razlikom i najčešće nužnim preokretom nakon slabog početka. To se dogodilo i u Kupu kralja, gde je Ćavi, nakon jezivog prvog poluvremena protiv trećeligaša iz Salamanke, bio prinuđen da izvede na teren Levandovskog, Pedrija i Gundogana.

Čak i listovi izuzetno bliski Barseloni, kao što je Sport, više ne štede katalonski tim. „Prvi deo je bio užas“, navode o susretu u Salamanki, „Barselona je ponovo izašla na teren uspavana, ali je čak ni strah dugo nije probudio“, dodajući da je gledati ovu utakmicu bilo prava agonija. „Nisu dovoljni posed lopte i želja za pobedom“, ističe isti dnevnik u drugom članku, „Barsi nedostaje fudbal“.

Oni „madridski“, kao Marka i As, su čak i oštriji. Ističu taktičku neubedljivost i uporni visoki presing u stilu nekadašnjeg tima u koji niti ko veruje, niti ga ko sprovodi kako treba. U finalu Superkupa je delovalo kao da ih Real pušta i čeka da izgube loptu, pa potom koristi ogromni prostor za kontranapad koji se otvara iza leđa odbrane. Fudbalski principi i Krojfova filozofija kojih se Ćavi drži bez posustajanja, postaju neodbranjivi u sadašnjim okolnostima i sa postojećim sastavom. Tako centar terena gubi glavnu ulogu, previše se brzo prelazi na krila, a finiširanje napada postaje muka.

Teško je gledati kako jedan neprikosnoven igrač gubi prestiž kao trener početnik. Pobeda u Kupu Španije mu je dala prostora da udahne i da se oporavi, ali, već ih danas čeka Betis, a u sredu Atletik Bilbao na San Mamesu. Ćavi je uvek bio dobar govornik, i sada se nosi sa novinarima kako zna i ume: „Generalno smo igrali dobro“, naveo je nakon utakmice protiv Unionistas Salamanka, „čak i dok smo gubili 1:0, nismo delovali loše, a drugi deo je bio odličan“.

I premda izjave kao ova izazivaju nevericu i podrivaju kredibilitet trenera, krivica ni u kom slučaju nije samo njegova. Sam povratak Đoana Laporte 2021. bio je nostalgični pokušaj da se vrati stari sjaj Barselone. Ćavi, premda je inicijalno bio deo projekta drugog kandidata, Viktora Fonta, pridružio se Laportinoj kampanji kao obećanje povratka novog Gvardiole – pri čemu ni sam nije bio ubeđen u to. Ali, niti je Laporta ono što je bio, niti je Ćavi Gvardiola, da ne kažemo da nedostaje element po imenu Leo Mesi.

Laporta se sada povremeno fotografiše sa trenerom Barse B, Rafom Markesom. Ne često, jer ne želi da potvrdi nijednu glasinu, ali tu i tamo, da bi se ponešto moglo naslutiti. Deko je nakon Superkupa poručio da Ćavi i dalje uživa poverenje predsednika i uprave, ali čini se da se svi malo pomalo ograđuju, i puštaju da odgovornost padne samo na trenera.

Gvardiola je bio taj koji je pre nekoliko dana istupio u odbranu klupe Barselone i izjavio da je lako kriviti trenera. „Igrači su ti koji treba da se pokažu i tu nema nikakve tajne. Oni su ti koji igraju“.

Glasovi iz svlačionice govore da su fudbaleri zabrinuti i da se psihološki troše u raspletima u zadnji čas i neophodnošću inspiracije pojedinaca da bi se rešili susreti. Poneki ukazuju i na nedostatak figure lidera koji bi nametnuo autoritet drugima. Delovalo je da bi to mogao biti Levandovski, ali oštrina Poljaka se lagano rasplinula pod španskim suncem, i u poslednje vreme ga viđamo samo kako nekonstruktivno pridikuje mladim igračima. Ilkaj Gundogan se već odavno požalio na neozbiljnu atmosferu i neprilično dobro raspoloženje nakon izgubljenih utakmica. Mada ni on nije imun na špansko sunce.

Sport navodi da, sa jedne strane, igrači smatraju da je obaveza stručnog štaba da izvuče najbolje iz njih - a trenutno niko ne briljira. Sa druge, priznaju da su za određene greške koje su skupo koštale krivi pojedinci. Pritom, loša sreća je takođe odigrala svoje. Barsa danas izlazi pred Betis bez povređenih Gavija, Rafinje, Kristensena, Žoao Kansela, Injiga Martinesa, Markosa Alonsa i Ter Štegena. A treba dodati i Pedrija kojem su česte povrede oduzele mnogo magije.

Druga strana ploče je klub - počevši od sportske direkcije gde su se od dolaska Laporte smenili Ramon Planes, Mateu Alemani i Đordi Krojf, i Deko. Ističe se jedan flagrantan primer lošeg planiranja – Žoao Feliks. Mediji i poznavaoci situacije u Barseloni su dugo komentarisali da bi Portugalac rado išao u Kataloniju, ali da ga Ćavi ne želi. Žoao je bio višak u Atletiku, nijedan veliki klub nije došao po njega, ali ga je Žorže Mendeš preko Laporte ipak ubacio u „klub njegovih snova“.

Na kraju, tu je slučaj Negreira koji podriva reputaciju i Laportine „poluge“ koje podrivaju finansije kluba. Premda je slučaj moguće korupcije potpredsednika Tehničke sudijske komisije zastareo da bi se nametnule sportske sankcije i samo bi UEFA imala moć da ih uvede, postupak se vodi na redovnom sudu, i njegov ishod se još neko vreme neće znati. I dok se god ne zna, odlično je oružje u rukama zlonamernih.

Sa druge strane, predsednik je već odavno odlučio da će se prema dugovanju kluba odnositi bežanjem u budućnost, odnosno prodajom, preprodajom i pre-preprodajom njegovog kapitala. Barselona je kroz finansijske poluge navodno stekla 700.000.000 evra, ali i to se dovodi u sumnju. Trenutno, Laporta tuži kompaniju Libero, kojoj je prodat procenat Barça Vision, zbog neplaćanja, a slično se dogodilo i prošle godine kada su mu Socios.com i Orpheus Media takođe uskratili obećane iznose.

U ovom poslednjem slučaju, na primer, isplaćeno je samo 20.000.000 od ukupnih 200.000.000. Ali, je i prošle i ove godine uknjižen kompletan iznos koji je Laporti omogućio da registruje igrače u La Ligi i ispuni pravila finansijskog fer pleja. Pritom, svi ugovori poseduju klauzulu o mogućoj preprodaji u slučaju neispunjenja, pa Laporta sada, paralelno sa zimskim prelaznim rokom, pokušava da izvede još jednu, uglavnom obilazeći Srednji istok.

„Barselonom se upravlja kao amaterskim društvom, bez plana i strategije, i ostavljena je na milost i nemilost predsednika i njegovih zamisli“, kritikuje Sport. Retorika, plakati, izjave kao „sociološki madridizam“, služe samo da bi se pronašao „neprijatelj“ i da bi se pažnja odvukla sa stvarnog problema. Pitanje je da li ostavku treba da da trener, predsednik, ili obojica – zajedno sa još ponekim članom uprave. A jedini pravi gubitnik u ovom postepenom i čini se nepovratnom procesu je jedan od najvećih klubova u Evropi.

Piše: Ognjenka MARIĆ

PRIMERA – 21. KOLO

Petak

Alaves - Kadiz 1:0 (0:0)

/Rijoha 51pen/

Subota

Rajo Valjekano - Las Palmas 0:2 (0:1)

/Moleiro 36, Munjoz 83/

Viljareal - Majorka 1:1 (1:0)

/Serlot 45+1 - Ljabres 90+1/

Valensija - Atletik Bilbao 1:0 (0:0)

/Hugo Duro 61/

Selta - Real Sosijedad 0:1 (0:0)

/Mendez 11/

Nedelja

14.00: (2,25) Osasuna (3,20) Hetafe (3,70)

16.15: (1,15) Real Madrid (8,00) Almerija (16,0)

18.30: (4,50) Betis (3,60) Barselona (1,90)

21.00: (1,75) Đirona (3,60) Sevilja (4,90)

Ponedeljak

21.00: (5,10) Granada (3,60) Atletiko Mardrid (1,73)

***Kvote su podložne promenama