Kako li je biti navijač ovog kluba?

Teško da su navijači Mančester junajteda spavali. Ako jesu, imali su noćne more. Plašio ih je Kol Palmer, pošto je het-trikom oteo Crvenim đavolima već upisanu pobedu nad Stamford bridžu i podsetio ih koliko su njihovi miljenici (i ove) sezone očajni. Dobiju pokuju važnu utakmicu, ali broj onih u kojima su se sapleli i(li) sami sebe uništili izaziva košmar.

Dešavanja u Londonu, kad je Mančester sve do osmog minuta nadoknade imao prednost 3:2, a kad je odsviran kraj izgubio sa 3:4, neodoljivo podsećaju na neozbiljnost ekipe sa Old Traforda u pređašnjim susretima. U redu, na nekim je slavila, ali kroz šta je sve prošla možda bi pristalice mogle da dobiju beneficirani radni staž za izlaganje stresu.

Peti put u sezoni, računajući sva takmičenja, Junajted je završio utakmicu s rezultatom 4:3. Nije slučajno što je čak treći put poražen. Primio je dva gola u dva minuta od Čelsija, a ranije u razmaku od četiri istu porciju na gostovanju Bajernu u Minhenu, pa od Kopenhagena dva u završnici prvog poluvremena i još dva u periodu od samo četiri minuta susreta u Danskoj. Dodajte na to i premijerligaški duel sa Vulverhemptonom, u kome je prokockao prednost od 3:1 i dozvolio Vulfsima da se vrate do 3:3, pre nego što je, ipak, trijumfovao. Radovao se nedavno u FA kupu protiv Liverpula, mada se publika seća da je ekipa Jirgena Klopa dva gola dala za tri minuta!?

Ako kažu da se pametni ljudi uče na sopstvenim greškama, teško da je koeficijent inteligencije igrača Mančester junajteda ekvivalentan njihovim iznosima na bankovnim računima.

„Imali smo dobijen meč i sve smo prosuli. Frustriran sam. Teško mi je da prihvatim ovo što se desilo. Posle ovoga nemam šta da kažem saigračima u svlačionici, jer su svi svesni značaja nedeljnog derbija sa Liverpulom“, istakao je kapiten Bruno Fernandes.

Pogodak Portugalca u završnici prvog poluvremena omogućio je Mančesteru da izjednači, drugi gol Alehandra Garnaća na utakmici, tokom nastavka, da povede, ali sve ono što se godinama dešava Junajtedu reflektuje se na teren i sugeriše da odavno nešto ne valja među zidinama Old Traforda.

Pitanje je čak da li je samo do igrača i(li) trenera, mada ni Erik ten Hag ne deluje kao čovek koji drži situaciju pod kontrolom.

„Razočaran sam što smo loše počeli, individualnim greškama omogućili Čelsiju da povede, ali sam posle toga imao osećaj da dominiramo. Vratili smo se u igru briljantnim fudbalom. I onda smo stali. Ne znam šta je razlog. Samo znam da svako mora da radi svoj posao, igrači da donose odgovarajuće odluke na terenu, da „čitaju“ utakmicu, da znaju kad i kako da zadrže loptu“, između redova je Holanđanin sugerisao da nije zadovoljan izdanjem Dioga Dalota, krivca za skrivljen penal, da bi već u narednoj akciji Portugalac izgubio posed, čime je Plavcima otvorio kontru za 4:3.

No, teško da je samo Dalot odgovoran. Cela sezona Markusa Rašforda nije ni izbliza dobra kao prethodna, Brazilac Antoni deluje izgubljeno u prostoru i vremenu, a Ten Hagov je izum, o Megvajeru je suvišno pisati, sve se zna, Andre Onana nije faktor stabilnosti... Navijač Mančestera prevrće očima na pomen njihovog učinka.

„Novinari mogu da krive pojedince, ali ove se radi o timskom učinku. Kad je situacija na terenu haotična morate da nađete način da se nosite sa njom. A mi to nismo uradili, već smo donosili pogrešne odluke, verovatno usled nedostatka koncentracije. U razmaku od pet dana smo ostali bez pet bodova. To je neprihvatljivo. Trebalo bi da imamo visok standard u ovom delu sezone ako želimo da konkurišemo za Ligu šampiona. Kako se sezona bliži kraju, biće sve teže osvajati bodove. Najviše sam razočaran što donosimo pogrešne odluke. Poklonili smo pobedu protivniku i kao tim bismo morali da se pozabavimo zašto je tako“, dodao je Erik ten Hag.

Problema ima koliko hoće. Da li ima rešenja?