KONAČNE OCENE - SRBIJA: VMS dobitak, SMS enigma, Tadić kapitenski, Lukić i Veljković najveća razočaranja

<p>Ako postoji pozitivna stvar srpskog učešća na Mundijalu, onda je to VMS. Orlovi su dobili golmana za sadašnjost i budućnost. Primio je osam golova u tri meča a ni kod jednog nije mogao ništa. Spasao je Srbiju ozbiljnog debakla i sprečio da završimo kao najgori posle Katara i Kanade. Osim što je branio zicere, bio je siguran je u istrčavanjima, ulivao poverenje i nadasve pokazao fantastičnu igru nogom za koju naša reprezentacija i njen sistem igre još nisu spremni i ne umeju da iskoriste taj ozbiljan bonus. Jednostavno, impozantna je pojava na golu. A pozitivno zastrašujuće je što momčina iz Novog Sada ima još prostora da napreduje. Uostalom, dovoljno je videti koliko je samo napredovao za prethodnih godinu dana jer u ovo vreme prošle godine je tek zakucao na vrata reprezentacije. Ipak, slaba mu je uteha što je bio najsvetlija tačka... </p>

<p>Nije imao minutažu.</p>

<p>Nije imao minutažu. </p>

<p>Jedno od najvećih razočarenja u Srbiji. Ne zato što je reč o slabom igraču već zato što smo ga gledali u mnogo boljim izdanjima i znamo da može daleko iznad. Poredeći ovaj i prošli Mundijal, izgleda kao da je nazadovao umesto da je obrnuto. Lavovski se borio protiv Brazila kada je nezaštićena štoperska trojka ostala na vetrometini, imao tada nekoliko dobrih intervencija i držao nas u igri ali je padao kako je Mundijal odmicao. Dva momenta dekoncentrancije su mu nalepili etiketu tragičara protiv Kameruna kada je dva puta zakasnio sa ofsajd zamkom. Izgleda da su ti detalji psihološki uticali na dobrog momka sa Žarkova koji je protiv Švajcarske bio neprepoznatljiv. Iz početka nesiguran, pod pritiskom kada ima loptu, kasnije loš u postavljanju kada su Švajcarci napadali. Na kraju mu je pukao film pa je ušao u fizički konflikt sa Džakom. Nije prvi put u Piksijevom mandatu da odigra ispod nivoa svog kvaliteta. Ima nešto što njemu ne odgovara u ovoj postavci i zbog čega pati. Nije isti igrač iz Italije ili kao pre dve godine iz reprezentacije. </p>

<p>Među najslabijim karikama Srbije na Mundijalu. Osim prvih sat vremena protiv Brazila kada je bio jedan od boljih dok se Srbija držala zubima za vazduh i odlagala neminovno, sve ostalo kod Veljkovića je bilo za zaborav. Nedovoljno agilan kod onog gola Rišarlisona, a kasnije protiv Kameruna spor i bez daha kod poslednja dva gola. Zatražio je tada izmenu, u pitanju je bila povreda, bilo je pitanje da li će zaigrati protiv Švajcaraca i zaigrao je. Bolje bi bilo za njega da nije. Od početka je stalno bio u podređenom položaju u odnosu na Emboloa, slabo se postavio kod prva dva gola Švajcaraca i na kraju je zamenjen. Kao centralni u štoperskoj trojci nije se proslavio ni u iznošenju lopte, igrao je bez bilo kakvog rizika i bio previše bojažljiv da povuče i krene. </p>

<p>On je „lud“ i rizičan ali takav fudbal voli da igra, takav mu je stil i zato u njega veruje i laboratorija fudbala u Salcburgu. Zato je kod Piksija igrač sa najvećom minutažom. Po načinu igre, sušta suprotnost Veljkoviću. Strahinja je neko ko i te kako utiče na igru. Voli da krene, voli da ga lopta povuče napred i nekada napravi mnogo toga dobrog. Za tili čas pregazi teren od šesnaesterca do šesnaesterca. Ali isto tako ume da srlja kada pogreši i da proba da se brzinski iskupi pa mu je to donelo igranje sa žutim kartonom skoro celu utakmicu protiv Brazila. Protiv Kameruna je postigao i gol koji nas je vratio u utakmicu, opet je imao neke rizične ali i odlične poteze da bi nam se odbrana posle njegovog izlaska raspala baš po toj levoj strani. Protiv Švajcarske je imao takođe dobrih i loših momenata ali je za nijansu bio bolji deo poslednje linije. Nekada igra sa previše samopouzdanja i oslanjanja na intuiciju što ume da bude fatalno. Mundijal je za njega novo iskustvo, najvažniji događaj u dosadašnjoj karijeri i dobra škola pred buduće izazove u kojima bi godinama trebalo da bude jedan od nosilaca igre. Treba da zadrži svoj fudbalski identitet ali i da koriguje neke stvari u defanzivi poput postavke i čitanja igre. Možda preterano zvuči ali deluje nam da raste u ozbiljnu igračinu. </p>

<p>Preskočio je Brazil, ušao protiv Kameruna umesto Pavlovića i opet nije igrao protiv Švajcarske. Tih pola sata protiv afričke selekcije su mu bili debi na velikim takmičenjima, ali neslavan. Možda je bio i iznenađen ulaskom, možda mu nije prijala pozicija na levoj strani odbrane ali nije opravdao očekivanja. U obe situacije kod golova je bio baš daleko od Abubakara... </p>

<p>Malo na terenu za ocenu. Tih petnaestak minuta koje je igrao protiv Kameruna kada je zamenio Veljkovića su mu bili jedini u Kataru. I čak je odradio dobar posao za to kratko vreme, doneo neku stabilnost u tada raštimovanoj poslednjoj liniji i bio siguran na lopti. </p>

<p>Nije imao minutažu.</p>

<p>On nije bek i to je valjda svima jasno. On nije ni desni spoljni defanzivnih karakteristika kakav je potreban reprezentaciji na toj poziciji. Do Mundijala je to funkcionisalo, pogotovo kada je trebalo napasti, ali u Kataru su njegove defanzivne mane ogoljene i iskorišćene do kraja. Prvo protiv Brazila kada mu se Vinisijus šunjao iza leđa, bežao i kada smo imali sreće da se to i ranije ne iskoristi zahvaljujući Vanji. Na kraju i protiv Švajcarske kada nam je Rodrigez razvalio desnu stranu odbrane i kada je Milenković često ostajao sam i daleko od Vargasa i Rodrigeza. Živkovićev momenat sjaja je bio Kamerun kada smo imali više loptu i napadali. Dve asistencije od kojih jedna u „piksijevskom“ stilu su bile dokaz kakvim asrenalom u napadu raspolaže brzonogi Nišlija. Ali i tada je njegov loš povratni pas i nesporazum Veljkovića i Vanje kumovao prvom golu rivala. Da onaj šut protiv Švajcaraca nije završio na stativi možda bi sve bilo drugačije ali verovatnije da i ne bi. Može da donese mnogo toga napred, ali mora se naći način da mu se zaštite leđa i pomogne u defanzivnoj fazi jer sam ne može i ne ume to da igra. Izujedali su ga Švajcarci sinoć. </p>

<p>Dobio je samo oko pola sata protiv Brazila kada je ušao posle primljenog gola da pokuša da pojača levi bok ali tada smo već bili fazi raspada bez bilo kakvog plana. Iako je u Italiji mnogo popravio defanzivni i taktički segment igre, opet to nije dovoljno za ovaj sistem igre Srbije u kojem bokovi krvare protiv ozbiljnih ekipa. Nije bio ni dovoljno agresivan na Vinisijusu pre drugog gola Rišarlisona, a nije doneo ni nešto posebno u igri napred. Mali ali učinak za zaborav. Možda nam je falio protiv Kameruna na levom boku da bolje zatvori od već potrošenog Kostića. Možda je trebalo da dobije i minute protiv Švajcarske. </p>

<p>Može da dobije opravdanje u povredi koja ga je zadesila pred sam Mundijal i zbog koje je propustio prvi meč protiv Brazila. Stojković je hteo da ga sačuva za Kamerun i Švajcarsku ali je bilo očigledno da nije spreman i na kraju je i sam priznao da su jedva stajali na nogama. Protiv Kameruna je trebalo mnogo ranije da izađe jer je bio potpuno energetski potrošen i nije ni čudo što nam je sveži Abubakar spakovao dva gola baš po toj strani. Ali to je više greška stručnog štaba kojem je tako izduvan i umoran bio ispred nosa i klupe a nisu hteli ili nisu želeli to da vide i priznaju. Protiv Švajcaraca je bio nešto spremniji, bolje trčao, naterao Vidmera na žuti karton, pokušavao sa Tadićem da kombinuje, ubacivao se ali bez završnog poteza... Kod Kostića su spremnost i snaga mnogo bitni segmenti a u Kataru nažalost nije bio na 100 odsto i to onda nije Turbo Šumadinac na kojeg smo navikli. Šteta. </p>

<p>Igrao je sat i kusur vremena protiv Brazila, možda i neočekivano jer je u poslednji momenat uskočio u startnu postavu umesto povređenog Kostića. Napadao ga je uporni Rafinja i ušao mu u dve sjajne šanse. Kao i ostatak tima, bio je ofanzivno nemoćan. Probao nekoliko puta da se ubaci, jednom došao i na skok ali to je sve. Kada se Kostić vratio u tim, više nije bio opcija. Ali mogao bi da bude opcija za klasičnog levog beka ako se Piksi u budućnosti odluči da proba nešto novo i napravi neki plan B. </p>

<p>Očekivalo se da neće biti starter ali i da će biti jedno od najjačih oružja sa klupe. Kod Piksija je do sada bio džoker koji brzinom i driblingom menja dinamiku meča i ubrzava igru ali na Mundijalu je video koliko je to teško na višem nivou. Kada Srbija ne napada onda ni od Radonjićevih kvaliteta nema mnogo vajde. Ušao je u sva tri meča i nije doneo ama baš nikakav konkretan učinak ili boljitak. Štaviše, kod prvog gola Brazila je bio jedan od glavnih krivaca jer je potpuno zaspao pored Vinisijusa i omogućio mu šut iz kojeg je došao gol. </p>

<p>Prilično misteriozna uloga na Mundijalu. On je protiv Brazila počeo solidno kao zadnji vezni, natrčao se, pokušavao da odigra nešto unared i bio jedan od zaslužnijih što smo držali nulu na poluvremenu. Onda je na početku drugog dela igre poklonio zicer Brazilcima, pa klizećim i žutim sasekao Nejmara i zicer za Brazil što je bio dobar potez. I dalje smo imali 0:0. Ubrzo je zamenjen i posle toga smo primili prvi gol. Protiv Kameruna nije ulazio, a protiv Švajcarske je pozvan upomoć kao prva opcija sa klupe umesto nestabilnog Veljkovića da zakrpi rupe u centrali. Srbija sa njim na terenu nije primila nijedan gol. </p>

<p>Jedno od većih razočarenja iako je delovalo da je dobro ušao utakmicu sa Brazilom. Nije uspevao kasnije da iznese loptu, poveže linije, bio je daleko od centra zbivanja i zamenjen je. Posle Brazila jedno veliko ništa. Protiv Kameruna je poklonio rivalu veliku šansu, kasnio da zatvara, a protiv Švajcarske je bio baš loš. Postavlja se pitanje: Da li je Saša Lukić zadnji vezni? Da li je to taj štit ispred odbrane koji je neophodan ovako otvorenoj Srbiji? Previše prostora je morao da pokrije protiv nadmoćnog veznog reda Švajcarske sa Džakom, Souom i Frojlerom. U Torinu on ne igra tu poziciju i možda je jedna od najvećih žrtava ovakve taktike. Ali opet to nije smela da mu bude prepreka za onako diskretnu i limitiranu igru bez dodavanja unapred. </p>

<p>Dobio je mnogo veću ulogu u Kataru nego što se to očekivalo. Protiv Brazila je ušao kada je već sve bilo gotovo da ne primimo i treći. Protiv Kameruna je bio najveće iznenađenje kao starter ali nije doneo defanzivnu stabilnost i sigurnost u pasu koji su se očekivali. Poklonio je zicer rivalima, a kasnije oba puta izgubio trku sa Abubakarom kod primljenih golova iako je tu krpio tuđe rupe. Dobio je i je dvadesetak minuta protiv Švajcaraca umesto Sergeja ali opet bez učinka. </p>

<p>Najveća enigma. Ne samo Mundijala već kompletnog srpskog fudbala. Vidi se da mnogo zna, da mnogo može ali i da mu nešto ne odgovara u ovom sistemu Srbije. Probao ga je Stojković na dve pozicije i dobio crno i belo od njega. Protiv Brazila je odigrao skoro ceo meč sa povređenim skočnim zglobom posle duela sa Kazemirom u trećem minutu. Bio je izgubljen tada kao i veći deo tima, uludo pretrčao kilometre, nije pokazao ništa. Ali protiv Kameruna jeste. Iznudio je faul kod prvog gola, inteligentno postigao drugi kada je namirisao nesigurnog kamerunskog golmana i prostor koji mu je ostavljen, a onda imao bitnu ulogu u prelepoj akciji kod trećeg gola. Ne treba mu zamerati na potezima na 3:1. Sve je to bilo fudbalski i u stilu ove Piksijeve Srbije. Sergej je takav tip igrača koji voli da proba nešto atraktivno. Bocnuo je i u Norveškoj u onom baražu i tada se nismo bunili. Ali potpuno je podbacio protiv Švajcarske... Povučen je na nešto između „šestice“ i „osmice“, opterećen defanzivom i kasnio je da se priključi napadačkim akcijama. Slabo je odigrao tu ulogu, a Srbija ništa nije dobila tom prekomandom već samo izgubila... A opet, to je bilo jedino moguće rešenje za onu formaciju. Posle žutog kartona je zamenjen jer je koketirao sa drugim žutim. SMS je jedna od najozbiljnijih tema kojima će Piksi morati da se pozabavi u narednom periodu. I dalje ne umemo u reprezentaciji da iskoristimo njegov potencijal i inteligenicju ili on do kraja ne ume da se prilagodi. </p>

<p>Uoči Brazila je postojala opcija da čak bude i starter ako Gudelj krene na štoperu. Ali teško da bi nešto promenio i da je počeo. Kao što nije promenio ni kada je ušao. Prilično nezapažena rola za nešto više od sata vremena na terenu. Šteta je što nije dobio šansu u naredne dve utakmice kada su njegova taktička inteligencija i pas igra mogli više da dođu do izražaja i kada nam je bio potreban neko da spoji linije. Ogrešio se Stojković o njega u te dve utakmice. Ali valjda budućnost pripada baš njemu... </p>

<p>Igrao je samo petnaestak minuta protiv Kameruna kada je ušao da stabilizuje potpuni raspad na našoj polovini terena. I korektno je odradio tu ulogu. Sa kontrolom u pasu i skoku je zajedno sa Babićem sprečio potpuni potop i eventualni poraz koji bi praktično ubio sve nade pred poslednje kolo. Zagrevao se dugo i protiv Švajcarske ali nije dobio šansu iako je možda njegov profil mogao da bude od pomoći. </p>

<p>Nije imao minutažu.</p>

<p>Šteta što nije dobio veću priliku jer je igrač koji ima karakteristike da promeni tok meča, može potezom nešto da izmisli i da bude baš pravi džoker. Uvođenje u 92. minutu protiv Brazila nije imalo nikakvog smisla, protiv Kameruna nije bio potreban jer je gorelo pozadi ali protiv Švajcarske je mogao ranije da dobije priliku. I kada je ušao, zadesio ga je maler i dobio je žestok udarac u lice. Kako je izgledao posle utakmice, pitanje je da li se i seća tih poslednjih desetak minuta. Ostaje žal što ga nismo videli malo više... </p>

<p>Kapiten je zaslužio prelaznu ocenu i nešto malo više od toga. Kao i ostatak tima je protiv Brazila bio „pojeden“. Šta da se radi, donekle očekivano... Protiv Kameruna je grizao i vukao, spašavao mrtve lopte, asistirao lepo za prvi gol, a protiv Švajcarske je bio naš najbolji igrač. Najviše se nudio, najviše pokušavao, navlačio po dvojicu na sebe i uspevao ponekad da ih se oslobodi i proigra nekog od saigrača. Genijalno je centrirao Mitroviću za gol, namestio majstorski i pogodak Vlahovića iako se ono zvanično ne računa kao asistencija... Zaista je dao sve od sebe, bio kapiten za primer na terenu ali i van njega jer je pokušavao da spusti tenziju i euforiju. Iako je najstariji u ekipi, definitivno nam je potreban u narednom ciklusu jer može još mnogo da pruži. Treba nam takav kapiten pre svega. A onda i igrač. </p>

<p>Nikad neće izgubiti poverenje navijača i Srbije. Ni kada je nervozan, ni kada je nemoćan, ni kada je sebičan. A bilo je svega toga u Kataru. Jednog dana ćemo valjda saznati koliki je stepen povrede bio uoči putovanja na Mundijal, koju je žrtvu podneo i koliko je dao sebe. Ako je nekada i izgledalo da ne može više, da je stao, da se muči, verujte da je to i tada bilo 100 odsto sa njegove strane. Protiv Brazila je bilo evidentno da nije ni blizu maksimuma, protiv Kameruna nije imao ni sreće u nekim situacijama i kasnije je fizički pao. Kada Mitrogol nije fizički spreman onda to nije pravi Mitrogol i počinju frustracije koje su se ogledale u nekim situacijama kada je propustio da uposli saigrača ili kada je nemoćno širio ruke. Protiv Švajcarske je to već bio pravi Mitar, iznenadio ga je onaj odbitak od stative ali je zato u svom stilu postigao velemajstorski gol glavom. Muški se nosio sa švajcarskom odbranom, ostaje žal što je išao u onoj situaciji na penal a ne na gol. Kada je davao izjavu posle Švajcarske, iz aviona se videlo da se jede u sebi i koliko mu je teško. Njegove reči i govor tela su prosto zabolele kada ga slušate. Navikao je na uspone i padove, vratiće se sve ovo negde dobrom Mitru... </p>

<p>Osim gola Švajcarcima koji je bio u njegovom predatorskom stilu, nismo ga više videli na Mundijalu. Šta se dešavalo i zašto je malo igrao, teško je objasniti. Delovalo je protiv Bahreina da se oporavio i da je spreman. Čak i kada nije počeo protiv Brazila, mogao se razumeti taj potez selektora i opravdati taktičkim zamislima i željom da ga sačuva. Ali šta se desilo protiv Kameruna? Jedne informacije kažu da je rekao da nije spreman za 90 minuta što Piksiju nije bilo svejedno. Druge kažu da je bio nezadovoljan što se dugo zagreva i ne ulazi pa da je samoincijativno krenuo ka klupi u 70. minutu. Treće da ga je Piksi zvao da uđe ali da je kasnio i da onda selektor namerno nije hteo da ga uvede. Šta god da je bilo, nije skandal kakvim bi ga neko predstavio već mala varnica kakvih uvek ima. Da je sve vrlo brzo došlo na svoje mesto govori i to što je počeo protiv Švajcaraca. Nije se video do gola, dao ga je i opet nestao. Nije odavao utisak da je umoran i nespreman i možda je Stojković trebalo još da ga čeka i veruje u njega umesto da ga menja u 55. minutu. </p>

<p>Zaslužio je veću šansu. Pogotovo s obzirom na situacije i zdravstveno stanje Mitrovića i Vlahovića. Nije dobio šansu u prva dva meča, protiv Švajcaraca je zamenio Vlahovića kada smo jurili rezultat ali se samo uklopio u sivilo igre. Ako već nije mogao Vlahović, onda je on trebalo da zameni umornog Mitrovića u drugom poluvremenu protiv Kameruna, da oseti igru, možda zada završni udarac i rastrećeniji dočeka Švajcarsku. </p>

<p>Jedan bod i osam primljenih golova govore da njegovoj filozofiji treba „update“. Lepo je što želi da igramo napadački fudbal i što je on donosio rezultate u kvalifikacijama i Ligi nacija. Za to je nagrađen rezultatima i odama pohvala. Zasluženo. Ali ovo sada je bio viši nivo za koji se nije dobro spremio. Najveći trenerski ispit u karijeri nije položio. Samouverenost da treba gledati samo sebe, da nam nisu potrebne preterane analize rivala i možda pomalo potcenjivački stav prema protivnicima mu se obila o glavu. Tijago Silva mu nije slučajno odgovorio. Izgovori o povredama mu takođe nisu bili potrebni, a nervoza i preterana emotivnost na klupi nisu bili od pomoći ni igračima. Valjalo bi i da se pozabavi analizom ostatka stručnog štaba i da ga malo osveži ako želi da nastavi dalje. Srbija je izgledala kao defanzivno najneozbiljnija ekipa na prvenstvu posle nesrećnog domaćina Katara. Iz odbrane dolazi stabilnost za sve ekipe, a Srbija je imala haotično stanje pozadi. Dobro je što nije ništa puklo u svlačionici kako to obično biva sa našom reprezentacijom, što ga igrači i dalje respektuju i što ova grupa može da nastavi zajedno ako posle godinu i po dana spavanja na lovorikama, pronađe u sebi dozu iskrene samokritike. </p>