{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
„Pokušaj silovanja istorije“, uverava Vladimir Vuletić, potpredsednik crno-belih
Partizan u deset tačaka osporio Zvezdi titulu iz 1946.

Zvaničan zahtev Crvene zvezde da joj se prizna titula iz 1946. naišao je, još jednom, na sporenje iz Partizana.

Crno-beli smatraju da ne postoji pravni osnov kojim bi se njihovom večitom rivalu dopisao trofej iz početne godine postojanja, o čemu je javnost obavestio, u pisanoj formi, prof. dr Vladimir Vuletić, potpredsednik kluba iz Humske 1. U opširnom saopštenju, Vuletić taksativno, u deset tačaka, obrazlaže da pomenuti zahtev nema utemeljenje.

Njegovo saopštenje prenosimo u celosti, uz manju redakcijsku obradu teksta.
„Započeto pretprošle godine, specifično i agresivno silovanje višedecenijske prošlosti, kombinovano sa elementarnim nepoznavanjem pravne istorije Srbije i rđavim poznavanjem osnovnoškolskih matematičkih operacija, okončano je samovlasnim, bahatim, nelegalnim i nelegitimnim činom nekakvog tobož zahteva za priznavanjem tobož titule nazovi prvenstva Srbije iz 1946. godine. Usled okolnosti da su, kako to je to Ajnštajn primetio, samo svemir i ljudska glupost neograničeni, premda za ovo prvo to još nije dokazano, pravno-istorijskom analizom, kao prilog budućem radu i odlučivanju (Komisije za pravna pitanja FSS), mogu se istaći sledeće činjenice:

1. Crvena zvezda, osnovana 4. marta 1945, znatno pre nego što su završene ratne operacije u Drugom svetskom ratu, pre oslobađanja Jasenovca, u jeku borbi NOVJ na Sremskom frontu i sa prvom zvaničnom utakmicom u Enver Hodžinoj Albaniji, učestvuje u jednom projektu čiji su organizatori bili Fiskulturni savez Jugoslavije (FISAJ) i Fiskulturni sportski odbor Srbije (FISOS).

2. Prema odluci FISAJ, prvi šampionat FNRJ planiran je da započne 11. avgusta 1946, pa bi, do 15. juna 1946. svi okruzi morali dati svog prvaka u tu, prvi put organizovanu, fudbalsku ligu posleratne Jugoslavije. FISOS je, u tu svrhu, uredio okružna prvenstva kao kvalifikaciona za ovaj budući šampionat.

3. Crvena zvezda je u takmičenju za okrug tzv. uže Srbije trijumfovala ispred ekipe FK Željezničar iz Niša i FK Metalac (kasniji OFK Beograd) dok je u okrugu Vojvodine pobedila ekipa FK Spartaka iz Subotice ispred Vojvodine. Kurioziteta radi, FK Metalac je, godinu ranije, u okviru istog ranga, bio prvak ispred FK Crvena Zvezda.

4. Ustav FNRJ iz 1946. u čl. 2. navodi da Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, između ostalih, čini i Narodna Republika Srbija koja ima u svom sastavu i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu kosovsko-metohijsku oblast. Sledstveno ovome, jasno je da je NR Srbija nedeljiva teritorija sa dve autonomne pokrajine.

5. Oba kluba, Crvena zvezda i Spartak Subotica, kao pobednici dvaju okružnih kvalifikacionih takmičenja, kvalifikovali su se za prvo fudbalsko prvenstvo posleratne Jugoslavije. Nikad nije odigrana utakmica između ova dva kluba koja bi utvrdila „prvaka NR Srbije“, budući da se čitav kvalifikacioni ciklus u organizaciji FISAJ i FISOS odigravao po sportskim okruzima, a ne prema ustavom zajemčenim i zaokruženim republičkim teritorijama.

6. Onoliko koliko Crvena zvezda polaže pravo na ovu „titulu“ to pravo polaže podjednako i Spartak Subotica, izuzev ukoliko Crvena Zvezda odriče tadašnju (a i sadašnju) ustavnu nedeljivost Republike Srbije i ne smatra da je AP Vojvodina integralni deo naše države. Isto takvo pravo, u takvom slučaju, polaže i tadašnji FK Metalac (sadašnji OFK Beograd) i to za trijumf istog ranga takmičenja i to nad FK Crvena zvezda 1945. godine.

7. Ovim na određeni način padaju u zabludu i raskrinkvaju se odgovarajuće falsifikatorske namere revizionizma istorije od strane čelnika Crvene zvezde, po sledecim kriterijumima: Crvena zvezda osnovana je u martu 1945, to je činjenica. Drugi Svetski rat na teritoriji Evrope završen je 9. maja 1945. To je činjenica. Logor Jasenovac, oslobođen je u maju 1945, i to je činjenica. Blajburška operacija dogodila se s proleća 1945, i to je činjenica. Jugoslovenska Narodna armija, iz koje će nastati sekcija Partizana u tim mesecima oslobađala je Jasenovac, ratovala je na Sremskom frontu, na kojem je poginulo preko 20.000 Srba.

Crvena zvezda je osnovan u martu 1945. Poslednjih 600 zatočenika delova jasenovačkog logora, Ciglana i 117 zatočenika logora Kožara 22. aprila 1945. započeli su proboj logora. Preživelo ih je ukupno 117. Crvena zvezda je 26. aprila iste godine, dakle četiri dana kasnije, već odigrala revanš zvanične utakmice protiv fudbalske reprezentacije Enver-Hodžine Albanije. Pobedila je Zvezda 5:2.

Dakle, dok je naš narod u okviru JNA ratovao i dalje na teritoriji Jugoslavije, dotad je Crvena zvezda bila osnivana i igrala prijateljske utakmice.

8. Pokušaj da se nametne da je Crvena zvezda osnovana kao neka vrsta „reakcije beogradske manguparije na zagrebačko osnivanje Partizana“, ovim se potpuno razvejava. Niti je Partizan osnovan pre Crvene zvezde, da bi to bila reakcija Crvene zvezde, niti je rec o zagrebačkom osnivanju, niti ovde ima govora  o nekakvoj „beogradskoj mangupariji“. Partizan je osnovan tek posle svih ratnih dejstava u Drugom svetskom ratu, 4. oktobra 1945. u Beogradu, i, kao takav, nije učestvovao u ovom okružnom kvalifikacionom ciklusu za prvo posleratno prvenstvo Jugoslavije, ali je u njemu učestvovao i u njemu osvojio svoju prvu šampionsku titulu kao predstavnik Jugoslovenske narodne armije. Srbija je u prvom šampionatu Jugoslavije imala tri predstavnika: pobednika okruga centralne Srbije, pobednika okruga Vojvodine i predstavnika Jugoslovenske narodne armije.

9. U svom nelegalnom i nelegitimnom činu, Crvena zvezda je, izgleda, pronašla uzor u odluci hrvatskog nacionalnog fudbalskog saveza koji je Hajduku iz Splita priznao titulu osvojenu u hrvatskim kvalifikacijama iz 1946. kao državnu. U tom pogledu, kvalifikacioni turnir u Srbiji, u kojem je učestvovalo svega šest ekipa i odigrano pet utakmica u jednokružnom sistemu, nije mogao predstavljati pravni osnov po bilo kom rešenju, koje bi omogućilo da se titula dodeli Zvezdi, na osnovu činjenice da je u tom momentu Srbija bila sukcesor, bilo koje druge i bilo koje slične fudbalske federacije u bilo kom periodu.

Tom logikom, kojom nas ubeđuju da je moguće napraviti ovakvo poređenje i izjednačavanje, mene čudi zašto nije stigao zahtev da se Crvenoj zvezdi kao sukcesoru FK Jugoslavija, kluba iz predratnog perioda, koji je osvojio tri titule i to u tadašnjem zajedničkom prvenstvu, dodeli kao pravnom nasledniku čiji je stadion bio gde danas igra Crvena zvezda?

10. Takvim nasilnim metodom, revizionizmom istorije, pokušajima da se istorija siluje i da se na osnovu nje pokušava nasilnim putem preuzeti nekakva šampionska titula, čini mi se, samo služi na čast onima koji danas predvode jedan veliki klub, kojem u istoriji nije padalo na pamet, niti ranijim funckcionerima, da se bave ovako nečasnim nepočinstvima u pokušaju da se dođe do titule. Njegoševim rečima: „Ne trebuje carstvo neljudima, nako da se pred svijetom ruže. Divlju pamet, a ćud otrovanu divlji vepar ima a ne čovjek. Kome zakon lezi u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“.

FOTO: MN Press, Star sport, FK Partizan

 

 

 

 

×