PRELAZZI: Neka (opet) pobedi ludi kralj

Bilo bi dobro da Bajern Minhen večeras pobedi u Leverkuzenu i tako krene ka novoj tituli, sedamdesetpetoj ili trinaestoj po redu, svejedno, zar je bitno, ko to više može da izbroji.

Da opet sahrani snove onih koji su se drznuli da maštaju; da opet ućutka svakog ko donosi nešto novo i drugačije; da opet počnemo da zevamo kada čujemo da je Hari Kejn, ili bilo koji drugi Hari Kejn, postigao svoj tristapetnaesti gol u sezoni.

Bilo bi dobro, em što bi bilo prirodno.

Polako, polako, pre nego što u besu bacite telefon i ovaj sajt na njemu – a taman ste se lepo spremili da večeras u 18.30 gledate kako će Ćabi Alonso da oduči od fudbala mizantropa Tuhela, "kec kao kuća" već uplaćen – poslušajte (polu)argumentaciju.

Pre svega, Bundesliga ionako neće biti ništa bolja ni, da upotrebimo tu ružnu reč, "kompetitivnija" nego što je bila čak i ako Bask i njegova vesela banda serviraju bavarske kobaje na onoj salatari u maju; naprotiv, Bajern će se vratiti samo još jači, mračniji i opasniji.

Bajern, to vam je ludi kralj na dvoru, počeo je kao pitomi klinac koji se pravio da između "njega" i "nas" nema previše razlike; danas je to kapriciozni sredovečni tip koji noktom na malom prstu izriče presude i šalje na giljotinu, sve dok se samo za njegov gušt pred njega dovode najveći zabavljači i artisti ove zemlje.

Samo da sad ne bude kasno...

I čim čuje da se u nekom selu rodio klinac koji bi mogao da ga ugrozi, ne žale se svila i kadifa, ne žale se ni pretnje, da on postane "njegov".

A onda mu takvi brzo dosade, pa ih pošalje dalje, baš ga briga gde.

Nekako se cela zemlja navikla da živi mimo tog ludog kralja. Nemci i dalje pune stadione, na njima bogme popiju i pokoje pivo, gledamo svake nedelje poneki sjajan potez, poneku rehabilitovanu karijeru, ponekog klinca koji iskoči nitokuda; no sve se to dešava uprkos Bajernu, a ne zahvaljujući njemu.

Ne računajući prošlu i ovu sezonu – mada je to lane ipak bilo samo bizarno, ništa "sistemski" – kao da ostali klubovi u Nemačkoj igraju za titulu "pravog" šampiona; sad, što se to nigde zvanično ne pamti i ne piše, druga je priča...

Manjina kojoj još nije dozlogrdio Bajern pričaće o tome da su svi "ostali" sami krivi za ovaj teror Bavaraca: svi su krenuli manje-više iz iste situacije, i da uprava Dortmunda nije skupina matoraca koja samo gleda da izvuče korist za sebe, i da onaj "veštački" tim nije okrenut samo proizvodnji (limenki ili mladih igrača, nije li svejedno), i da se ostali "velikani" nisu toliko preigrali da su sada u drugoj, bokte, ligi, cvajta, kapiraš li...

Sve to može da stoji, mada je daleko od istine da je za sve njih teren jednak.

Neki su tereni, posebno oni u Zebener štrase, malo jednakiji i malo širi od drugih...

A onda je ove godine došao izazivač. I to onaj poznati, onaj koji je dugo kao mačka u nekom ćošku lizao svoje rane, čekajući da dođe trenutak za osvetu.

Nije samo trenutak, to su meseci u kojima je Ćabi Alonso izgledao kao da će gracioznošću i ritmom srušiti svoj bivši klub; i nema, valjda, neutralne osobe koja ne želi da Bajer Leverkuzen ne slavi.

Ne večeras, pošto to nije nikakva garancija – Leverkuzen je to! – nego da na krilima dodatnog samopouzdanja i mnogo više relaksirani kada odu na +5 sliste sve rivale do kraja. Još kad se vrati Bonifejs...

Da sam imao pet posto Kejnove tehnike šuta, dao bih 30 golova na Mundijalima

Ali to možda uopšte ne bi bilo dobro.

Ne kažemo da ne bi bilo "lepo", naprotiv, navijamo za to koliko možemo, bilo bi sjajno, ludo i nezaboravno; nije da su u dolini severne Rajne nešto preterano vatreni pa da možemo da uporedimo feštu sa onom koju smo gledali u Napulju prošlog proleća, ali sigurno se ne bi štedelo na alkoholu i pesmi.

Trajalo bi slavlje nedeljama – ne bi bilo pomućeno ni ako bi njihov trener i dvojica-trojica najboljih igrača odmah posle mamurluka pošalju već svoje odavno spakovane kofere prvim samaljotom na Ostrvo – i svi bi pričali o tome da je Bajer Leverkuzen napokon skinuo svoju auru serijskog gubitnika.

Da nije više Neverkuzen.

Da li bi to izbrisalo gotovo četvrt veka tuge? Da li bi se na BayAreni odjednom pretvorili u šampione?

Ili bi, eto, izgubili svoj identitet, a cela planeta bi izgubila jednu sjajnu priču.

Da, saga o Leverkuzenu i njihovoj fenomenalnoj sezoni toliko je značajna pre svega zato što je to Leverkuzen.

I neka oprosti Đirona, koja će u isto vreme ove subote pokušati da napravi nešto na najvećem stadionu sveta, velika je razlika između razbojnika, ili ako hoćete Pepeljuga, kao što su Lester i Đirona (mada je ona iz baš loše familije, recimo to tako) i sopstvenika decenijskog bola kao što je Bajer Leverkuzen. Ili, nešto bliže nama, splitski Hajduk.

Bilo bi to iskupljenje, naravno, i kao što ljude kojima amputiraju ruke i dalje može fantomski da boli taj ud, tako bi se osetio zemljotres na malom stadionu Unterhašinga, tamo gde je sve počelo da ide po onoj stvari; tamo gde su Balak, Bajnlih, Kirsten i Ze Roberto prvi put nadobudno pomislili da mogu da nadigraju đavola.

Onda bi nešto puklo i na Hampdenu, gde se i dalje, neprestano, kada se svetla ugase, reprizira Zidanov gol; i pao bi kamen sa srca Ramelovu, Lusiju, Bašturku, Hans-Jergu Butu.

Te 2002. Leverkuzen je zanavek – da li zanavek? – postao Neverkuzen; mada će se malo ljuti setiti da je titula u Bundesligi te sezone zapravo otišla u Dortmund, ne u Minhen.

I mada će još manje ljudi želeti da pominje da su istog tog leta, nakon što je Leverkuzen izgubio finale Bundeslige, pa finale Kupa Nemačke, pa finale Lige šampiona, trojica njegovih igrača – Nojvil, Ramelov, Šnajder – izgubila i finale Svetskog prvenstva...

A ako nema svega toga, šta ostaje?

Šalimo se, naravno, teramo baksuz i ovim tekstovima, ali istina je da bi to bio jedan novi svet u kojem se ni navijači Leverkuzena ne bi snašli, u kojem bi taj klub ostao bez najvažnijeg štiha, onog zbog kojih ćemo mi obični biti uz njih i večeras, u susretu Davida i Golijata, pardon šarmantnog princa i ludog kralja.

BUNDESLIGA – 21. KOLO

Petak

Dortmund - Frajburg 3:0 (2:0)

/Malen 16, 45+7, Filkrug 87/

Subota

15.30: (4,30) Augzburg (4,00) RB Lajpcig (1,80)

15.30: (1,60) Borusija Menhengladbah (3,90) Darmštat (5,80)

15.30: (1,80) Ajntraht Frankfurt (3,60) Bohum (4,60)

15.30: (2,30) Union Berlin (3,40) Volfzburg (3,35)

15.30: (1,82) Verder (3,60) Hajdenhajm (4,40)

18.30: (2,80) Bajer Leverkuzen (3,60) Bajern Minhen (2,60)

Nedelja

15.30: (1,45) Štutgart (4,40) Majnc (7,25)

17.30: (1,90) Hofenhajm (3,70) Keln (4,40)

***Kvote su podložne promenama