Švajcarska nema špica kao što je Mitar

U crtanom filmu kada Erik pojede bananu postaje Bananamen, ali kada je srpski fudbalski superheroj u pitanju, Mitrogol, razlike nema: obukao dres Orlova ili Fulama isto mu dođe, mreže rešeta iz nedelje u nedelju, iz kola u kolo, od protivnika do protivnika.

Ostvario je Aleksandar Mitrović ono što je samo Piksi Stojković uspeo pre njega u istoriji našeg fudbala, da postigne barem po gol na dva Mundijala. A večeras (20.00) protiv Švajcarske će imati priliku da da dođe do trećeg-četvrtog pogotka na prvenstvima sveta, možda da i po tom kriterijumu bude najbolji ikada.

Srpski navijač jedno zna: čak i povređen, Mitrogol će biti na terenu u dresu Srbije. Može i da hramlje, da deluje kao da ga sve boli, da jedva stoji na terenu, ali ostaviće i poslednji atom snage, ući će u još jedan duel, čak i one naizgled već izgubljene. Štedeti se neće. Jer, Srbija zove, a on je uvek tu da se odazove.

I nedovoljno spreman, sa dugom pauzom za sobom, Mitrović je imao četiri kolosalne šanse protiv Kameruna (3:3). Samo je jednu pretvorio u gol, ostale kao da je planski sačuvao za narednu utakmicu. Jer Švajcarci dobro poznaju srpskog rekordera. Na prethodnom šampionatu zatresao im je mrežu, kao pravi orao ih je nadleteo u šesnaestercu i matirao Zomera.

A, nedugo potom su morala dvojica, sa četiri ruke da ga obore na zemlju da se ne bi još jednom upisao u strelce. Imali su Švajcarci tada saveznika u liku glavnog sudije Feliksa Briha, ovog puta na takvu asistenciju neće moći da računaju. Ne što je Argentinac Rapalini nešto istorijski naklonjen Srbima, već što VAR više ne može da se ignoriše, ceo svet sad vidi sve, fudbalski Veliki brat je tu da čvrkne sudije po glavi ako se prave da ne vide ono što treba ili da vide ono čega nije bilo.

Švajcarska nema napadača kao što je Mitar. Takvog razarača u šesnaestercu, kojeg dvojica štopera moraju da vuku rukama, Sajdžije mogu samo da sanjaju, uz sav respekt Brilu Embolu, junaku pobede nad Kamerunom.

Svih pet napadača Švajcarske kada saberu golove za reprezentaciju imaju ih manje od Mitrovića. Leva, desna, glavom, iz šesnaesterca ili van njega, srpska gol mašina može sve u crvenom ili belom dresu Srbije.

I zato nije čudo što će cela nacija večeras gledati u njega. Uzdati se u Mitrovića, njegovo ime prizivati kada lopta krene ka šesnaestercu rivala. I što će navijači na 974 stadionu, kao na prethodna dva, najglasniji biti kada sa razglasa krene „Freed from desire“ sa pretvorenim refrenom u „Mitro’s on fire“. Nećemo preterivati da kažemo da će odbrana Švajcarske biti prestravljena, kao u pesmi, kada naspram nje stane Mitrogol, ali da će biti tako hladnokrvna kako je to juče probao da predstavi Manuel Akanđi – e, neće ni to.

Mitrović zna kako se trese mreža Švajcarske. Na asistenciju Dušana Tadića. Pravi je trenutak da ta srpska veza još jednom proradi i lansira Orlove tamo gde pod imenom Srbija nikada nisu bili – u osmini finala Svetskog prvenstva.