Tužna sudbina Slobode iz Užica: Igrači spavaju u hostelima, nemaju za hleb i kafu od 150 dinara

Do pre pet godina Sloboda iz Užica predstavljala je ozbiljnog takmaca Crvenoj zvezdi i Partizanu. Sanjalo se i o plasmanu u Evropu, izgrađen je za srpske uslove više nego pristojan stadion. A danas?

Jedan od najvećih klubova zapadne Srbije nalazi se u najvećoj organizacionoj krizi od osnivanja. O tome svedoči potresna ispovest dojučerašnjeg igrača ovog kluba Nemanje Obranovića.

Rođeni Beograđanin je istakao da su članovi užičke Slobode u poslednjih šest meseci izbacivani iz stanova, jer im klub nije plaćao stanarinu. O plati da ne govorimo.
„Ljudi bi trebalo da znaju kakvo je stanje u srpskom sportu i kako izgleda život jednog profesionalca. Noć pred jednu utakmicu sam izbačen iz stana, jer klub nije platio nijedan dinar stanodavcu. Sve s koferima, noć pred utakmicu, odlazim kući, jer nemam gde da spavam. Ostali momci, koji su takođe izbačeni, vraćaju se u čuvenu 'žutu kuću', jedno neugodno mesto, koje nije ni blizu uslovima dostojnim za život“, ispričao je Nemanja Obrenovića, a prenosi Kurir.

Igrači užičkog drugoligaša, koji je blizu ispadanja u Srspku ligu, bili su cele jeseni osuđeni na tešku besparicu.
„Posle utakmice protiv Bežanije sedmorica naših igrača čekala je taksi po pljusku, jer su bili izbačeni na ulicu i to iz čuvene 'žute kuće'. Kako taksija nije bilo, pojavio se vlasnik kuće, sažalio se na momke i ostavio ih jedno veče. Sutradan su definitivno bili izbačeni i noć pred utakmicu su bauljali gradom, jer niko nije odgovarao na njihove pozive. Štaviše, na gradskom trgu su sreli čoveka iz Uprave, koji je okrenuo glavu na drugu stranu i otišao praveći se lud. U poslednjem trenutku je stigao poziv spasa. Otišli su u jeftin gradski hostel, gde su spavali na paletama i sanducima iz Drugog svetskog rata. Tu čak našli i šlemove“.

Pojedini igrači nisu imali novca za osnovne namirnice.
„Moj saigrač Ovusu i njegov mlađi brat su ostali u Užicu, bez hrane, bez para, u stanu za vreme svih praznika, niko pozvao dečka da vidi da li je živ. Pare mu je poslala žena. Ona čuva dete koje nije mogao da vidi, jer nije imao para za kartu do kuće, a te pare je potrošio da kuva sebi 20 dana. Nije mogao da izađe ni na kafu do grada. Ni na kafu od 150 dinara“, dodao je Obrenović.