Žarko Lazetić: Moj trenerski uzor je Željko Obradović! Cenim ekipe kao što je Šturm

Ni Pep Gvardiola, kako bi mnogi pomislili na prvu loptu, ni Jirgen Klop sa kojim može da odmeri snage do kraja godine, ni Karlo Ančeloti, iako je najtrofejniji trener današnjice. Ma, niko iz fudbala. Trenerski uzor Žarka Lazetića nalazi se na košarkaškom parketu. I to u liku – Željka Obradovića.

Najmanje zbog svežeg krunisanja u šampiona ABA lige, više zbog stava kojim drži do sebe. Ljudskih vrednosti koji se prelamaju i na sportske. Zato šef stručnog štaba TSC-a na pijadestalj uzdiže osvajača devet titula prvaka Evrope i ističe da od njega (može da) uči.

„Imam jedan trenerski uzor i nije fudbalski. To je Željko Obradović. Interesantno je, naravno, ne samo zbog harizme, šta je sve postigao, kako se ponaša i kako je uvek uspevao i kada se vratio, da pored svega ostane fokusiran na sport i suštinu. Druga stvar, kod nas se uvek spominje u sportu odbrana, odbrana, odbrana, da odbrana pobeđuje i mi smo tako osvajali mnogo toga, gradili igru u raznim sportovima. Svi kažu „uh kakva odbrana“, ali sam pročitao da Željko ima više od 50 ofanzivnih akcija, nešto što crno-beli rade i završavaju. E, mislim da smo to mi. Iz onog vremena Ivica Osim, Predrag Mijatović, Dejan Savićević, Dragan Stojković, da je fudbal vic, ideja napred, a ne ovo što smo, možda, postali. Čak su Italijani evoluirali. Mančini je bio tipičan predstavnik defanzive, a napredovao je i imao sve principe fudbala, koji je za mene fudbal budućnosti. I osvojio je Evropsko prvenstvo“, pojasnio je Lazetić tokom intervjua za TV Arena sport.

Ono što sebe vidi da je na Obradovićevom tragu jeste pasija prema pozivu.

„Za sebe mogu da kažem da sam posvećen trener. To je karakterna crta. Trudim se da budem posvećen suprug, otac, prijatelj, trener. Bio sam takav kao igrač, a u ovom sad poslu je puta ne znam ni sam koliko… Imam to u sebi da možda i dosađujem igračima detaljima. To je strast. Imam otvoren odnos sa igračima i smatram, možda je pogrešno, da svakom fudbaleru imam prava da kažem sve što želim. I dobro i loše. Možda se u nekom trenutku njima čini da je to pogrešno, ali, to je nešto što izlazi iz mene. Princip rada je takav da oni u svakom trenutku, posle nekog vremena, kad me upoznaju, da vide i znaju da imaju podršku. Moju i mog stručnog štaba“.

A kad je reč o ekipama, odnosno načinima igre, interesantno deluje zapažanje da se jedan od cenjenijih stratega mlađe garde u Mozzart Bet Superligi nije opredelio ni za jedan klub iz najjačih prvenstava, već iz Austrije.

„Sve pratim i sve poštujem. Baš cenim ekipe koje, kao Šturm, igraju direktan fudbal, bez previše poseda. Zgusnuta sredina, stalno napred, ali smisleno, kroz pasove i jasne principe. Pratim, normalno, Gvardiolu. On je vasiona, De Zerbi, takođe. Poštujem Murinja, iako igra na potpuno drugačiji način u odnosu na ono što bih želeo, ali se kod njega u igri jasno vidi šta želi, šta ekipe rade. Ima i kod nas trenera kod kojih se jasno vidi da su kompaktni, defanzivno izuzetno organizovani, kvalitetnu tranziciju imaju. Volim različite stilove igre, da se prepliću“.

(© Star sport)

Sve to će publika u Srbiji i van njenih granica moći da vidi do kraja ove godine, bez obzira da li će TSC uspeti u kvalifikacijma za Ligu šampiona ili će u grupnu fazu Lige Evrope. Svakako ga čekaju po dve utakmice sedmično, što iziskuje veliku potrošnju. Emotivnu i fizičku.

„Bio sam u Partizanu i znam kako izgleda kada se avionom vratiš u petak u pet ujutru, u subotu ujutru imaš trening i putuješ za Surdulicu pet sati i igraš utakmicu u nedelju. Ne fizički, mentalno je neizdrživo ostati fokusiran. Naš način igre zahteva koncentraciju. Mi nismo ni Partizan, ni Zvezda, ni Čukarički, pa da imamo individualca koji će da predribla nekoliko igrača i reši utakmicu, postigne dva gola...“

Još se ne zna s kim će Topolčani odmeriti snage na početku kvalifikacija za Ligu šampiona.

„Želeo bih samo da smo direktno u Ligi šampiona. Četiri ekipe, protiv kojih možemo da igramo u kvalifikacijama, su ranga onih iz grupne faze Lige šampiona. Ko god bude protivnik biće izraziti favorit, prema svim standardima, ali fudbal je zbog toga najvažnija sporedna stvar na svetu i mi se držimo toga da pre godinu dana, kada su bile projekcije za ovu sezonu, niko nije očekivao da će TSC da završi drugoplasirani. Ko god bude došao sigurno mu neće biti lako, u to verujem. Ono što je sigurno, nećemo menjati našu ideju i pristup igre. To znači da ćemo igrati visoki presing, pokušaćemo da pobedimo. Sigurno neću zbog jedne utakmice da probam nešto sasvim drugo. Verujem u ideju koja je kompleksna i celokupna. Ta ideja jasno definiše i kako se, ako moramo, branimo u niskoj zoni, jer smo, posle Crvene zvezde, primili najmanje golova prethodne sezone u ligi“.

Planira TSC da se odupre sindromu koji često zahvati ambiciozne klubove, da jedne sezone blesnu, a naredne potonu.

„Apsolutno se ne pripremo za jednu utakmicu. Nama je prioritet sledeće sezone, kako god to nekome zvučalo, prvenstvo. Ne želimo da budemo klub koji jedne sezone igra Evropu, a sledeće se bori za opstanak. To bi bio nonsens. Pokušaćemo da se spremimo za sezonu. E sad, naravno da će svi, kada dođu kvalifikacije, reći „možemo mi to, hajde da pobedimo“. U to verujem i danas, potpuno svestan svih naših i kvaliteta i mana, ali treniramo tako da u igri budemo dominantni“, dodao je Žarko Lazetić za TV Arena sport.