Simone Vanjoci – čovek koji je lansirao Sinera i našao „protivotrov“ za Đokovića

Da bi neko postao vrhunski trener, mora li prvo da bude vrhunski takmičar u istom sportu pre toga? Mnogo je slučajeva u kojima se pokazalo da to pravilo – ne važi.

Kada je legendarni Arigo Saki postao trener Milana, a praktično bez dana igračke karijere, na sličnu konstataciju je odgovorio:

„Nisam znao da moram prvo da budem konj da bih postao džokej“.

Iz Italije stiže slična priča, samo ovog puta oblast je – tenis. Cela zemlja je i dalje u euforiji nakon što je Janik Siner osvojio Australijan open, ali polako u taj magli oduševljenja probija se storija o čoveku iz drugog plana – Simoneu Vanjociju. Čoveku koji je stvorio „Šargarepu“ koja je osvojila Melburn. A, koji je prethodno bio više nego skroman teniser, koji je najdalje dobacio do 161. mesta na ATP listi. Ni na jednom grend slem turniru nije čak ni zaigrao u glavnom žrebu.

A, opet, Vanjoci je ujedno i čovek čiji lik sada već, verovatno, ozbiljno mori nerve Novaku Đokoviću. Jer, srpski as nije u Australiji prvi put pao od pulena italijanskog trenera. Niti je Siner jedini Simoneov učenik koji je pobedio Najvećeg svih vremena. I to još na grend slemu!

Pre nekoliko godine Simone Vanjoci bio je trener tada ne toliko poznatom Marku Čekinatu. Kada je preuzeo brigu o njemu, Sicilijanac je bio 180. teniser sveta. I uspeo je da ga dovede do 16. pozicije. I do polufinala Rolan Garosa, do kojeg je stigao pobedom nad – Novakom Đokovićem.

To je bio samo jedan pokazatelj Vanjociju da zna šta radi. A, onda mu je u ruke pao Janik Siner. I od njega je napravio malo remek delo. Mladi Italijan je prošle godine krenuo sa ubrzanim teniskim rastom, ali finiš sezone je doneo njegovu eksploziju. Tri puta je igrao sa Đokovićem u svega dve nedelje i dva puta je pobedio.

Ispostavilo se da je to bio samo uvod za veliko finale, koje je stiglo u polufinalu Australijan opena. Siner je ponovo nadigrao Novaka i prvi put u karijeri došao do šanse da se bori za grend slem trofej. I osvojio ga je. Zato danas ceo svet bruji o riđokosom kralju u najavi. Jer, ipak, niko više ne sme da se baš toliko zaleti da kaže da je Đoković završio svoje.

Možda je trijumf u Melburnu bio i lična satisfkacija za Simonea Vanjocija. Na kraju prethodne sezone proglašen je, u tandemu sa Darenom Kejhilom, za najboljeg trenera godine. A, to se Đokoviću nije dopalo, pa je imao malo zajedljiv komentar, smatrajući, s punim pravom nakon tri grend slem titule, da je to priznanje trebalo da dobije Goran Ivanišević.

Nešto, dakle, Vanjoci ume što mnogi drugi ne znaju – kako da nađe taktiku da se pobedi Đoković. I da ubedi pulena da je sprovede u delo. Uspeo je sa Čekinatom, još dalje došao sa Sinerom. Bez obzira što kao igrač nije mogao ni da mašta o takvom uspehu.