Dan kada se igralo šumadijsko kolo na crveno-beloj strani Topčiderskog brda

Biblijska priča o Davidu i Golijatu bezbroj puta je nalazila svoje realno uporište u svetu sporta. Naročito u fudbalu. Nebrojeno puta se dešavalo da potpuni autsajder iznenadi izrazitog favorita, a sećanje na jedan takav slučaj kod navijača kragujevačkog Radničkog izaziva posebne emocije.

Bio je 13. maj 2015. godine, kada su se u okviru 28. kola tadašnje Superlige na stadionu „Rajko Mitić“ sastali u to vreme pretendent za titulu Crvena zvezda i poslednjeplasirani Radnički, koji se još ranije pomirio sa gubitkom superligaškog statusa. Kladioničarskim žargonom, „kec ko vrata“, posebno ako se ima u vidu da su Kragujevčani crveno-belima suprostavili tim sačinjen uglavnom od talentovanih dečaka iz sopstvenog omladinskog pogona.

Niko u tom trenutku nije verovao da će ta golobrada dečurlija iz srca Šumadije, predvođena trenerom Neškom Milovanovićem, koji je imao dovoljno smelosti da preuzme kormilo ekipe koja je praktično bila osuđena na ispadanje iz lige, uspeti da izvuče barem bod, a kamoli da učini ono što nijednoj od prethodnih generacija Radničkog nije pošlo za rukom, a to je da dobije Crvenu zvezdu na stadionu „Rajko Mitić“ – 2:1. Ipak, čuda se u sportu dešavaju onda kada se to najmanje očekuje, a ono što su trener Milovanović i njegova „klinčadija“ uradili te majske večeri na crveno-beloj strani Topčiderskog brda predstavlja istinski podvig koji teško da će ikad izbledeti iz kolektivnog sećanja pristalica kragujevačkog kluba.

Današnji, 32. po redu prvenstveni duel pomenutih ekipa na stadionu „Rajko Mitić“ (nedelja, 16.00) povod je da se kroz razgovor sa dvojicom glavnih junaka ove neverovatne fudbalske priče, Dušanom Stevićem i Željkom Goljovićem, prisetimo prvog i za sada jedinog trijumfa Kragujevčana u međusobnim okršajima sa crveno-belima.

Za razliku od današnjeg susreta u koji kragujevački superligaš ulazi na talasu sedam uzastopnih pobeda i sa reputacijom najuspešnijeg tima prolećnog dela Mozzart Bet Superlige, okolnosti u kojima je odigrana gorepomenuta utakmica bile su potpuno drugačije. Klub sa „Čika Dače“ je u tim momentima prolazio kroz jednu od najozbiljnijih kriza u novijoj istoriji, koja se nije ogledala samo u lošim rezultatima i nezavidnom položaju na tabeli, već pre svega u samoj situaciji unutar kluba, koji je bila maltene bezizlazna.

„Klub je u bio u potpunom rasulu. Veliki broj igrača, zajedno sa trenerom Bekvalcem, napustio je klub zbog besparice. Na kraju je sav teret pao na nas igrače iz podmlatka. Da smo mi tada odbili da igramo, a mogli smo, s obzirom da nam je klub u tom trenutku dugovao 17 plata, ko zna kakva bi bila dalja sudbina kluba. Ovako, odlučili smo da ostanemo i zajedno sa našim navijačima, koji su nas te sezone bodrili ja mislim nikad jače, stoički smo podneli čitavu situaciju“, priseća se Dušan Stević, jedan od momaka iz podmlatka koji su izneli teret ove mučne sezone i strelac drugog gola na „Marakani“.

O razmerama krize koja je u tim trenucima potresala klub iz šumadijske prestonice možda najbolje govori scena pred utakmicu sa Partizanom u Humskoj, kada su igrači Radničkog u znak protesta zbog neisplaćenih zarada demonstrativno posedali na teren.

„Bila je jako loša situacija u klubu. Plate su kasnile i po nekoliko meseci, pojedini igrači čak nisu imali ni gde da stanuju... Sve to je dovelo do osipanja igračkog kadra, tako da je na kraju sve spalo na nas klince iz omladinskog pogona. Mi smo, uz pomoć naših vernih navijača koji nas nisu napuštali ni u tim najtežim trenucima, nekako uspeli da izguramo tu mučnu sezonu do kraja“, nadovezuje se Stevićev tadašnji saigrač Željko Goljović, strelac prvog gola u istorijskoj pobedi nad Zvezdom.

U takvim okolnostima su fudbaleri Radničkog izašli na megdan Crvenoj zvezdi, koji je tada već polako gubila bitku za titulu sa svojim večitim rivalom Partizanom. Ekipa koju je te sezone sa klupe predvodio Nenad Lalatović, koji će, interesantno, samo nekoliko godina kasnije spasavati Kragujevčane od ispadanja iz najvišeg ranga, prethodno je razočarala svoje pristalice porazom na gostovanju Čukaričkom, pa se očekivalo da će svoj bes zbog tog neuspeha iskaliti na „fenjerašu“.

Malo je falilo pa da ova utakmica ne bude ni odigrana. Neposredno pre početak susreta iskrsao je problem sa dresovima u kojima su fudbaleri Radničkog trebali da igraju. Šumadincima je najpre dozvoljeno, a zatim zabranjeno da nastupe u svojoj prepoznatljivoj crvenoj opremi, a kako nisu poneli sa sobom rezervnu garnituru dresova, došli su u situaciju da utakmicu izgube za „zelenim stolom“. Tada su u pomoć priskočili domaćini, koji su Kragujevčanima ustupili svoju rezervnu garnituru dresova, pa se tako u javnosti stvorila iskrivljena slika o tome kako su Šumadinci u tolikoj krizi da nemaju čak ni za dresove, već su eto prinuđeni da od protivnika pozajmljuju opremu. 

„Čitava ta sitacija sa dresovima bila je medijski prenaduvana. Mi jesmo bili u teškoj situaciji tada, ali smo bar imali dresove. Evo šta se zapravo dogodilo: našem sekretaru je pre utakmice rečeno da mi možemo da nastupimo u našim crvenim dresovima. Međutim, pred sam početak meča glavni sudija je došao kod nas u svlačionicu i rekao nam da ipak ne možemo da igramo u crvenim dresovima, iako su ljudi iz kluba pokazivali prethodno dobijeno odobrenje. S obzirom da nismo poneli sa sobom rezervnu opremu, ljudi iz Zvezde su nam izašli u susret i ustupili njihovu rezervnu garnuturu dresova, gde smo mi, iz poštovanja prema našem klubu, preko Zvezdinog grba prelepili traku“, rasvetljava Stević ovu pomalu bizarnu situaciju koja je prethodila pomenutoj utakmici.

Početak utakmice bio je očekivan. Zvezda je imala inicijativu, napadala, stvarala šanse, a Radnički uspešno odolevao i strpljivo čekao na trenutak nepažnje domaćina. I dočekao ga je u samom finišu prvog poluvremena, tačnije u 41. minutu, kada je sedamnaestogodišnji Željko Goljović uspeo da jedan „otpadak“ nakon udarca Dejana Miljuša i intervencije tadašnjeg čuvara mreže crveno-belih Predraga Rajkovića pokupi i sprovede u mrežu domaćina.

„Iskreno, ja nisam očekivao da ću uopšte biti u startnoj postavi. Zbog toga sam se našao u čudu kada mi je trener Milovanović saopštio da počinjem utakmicu. Dobro se sećam te situacije koja je prethodila golu. Rajković je skinuo „zicer“, lopta je došla do mene i ja sam je samo sproveo u mrežu. Možete samo da zamislite kako se u tom trenutku osećao jedan klinac od 17 godina, koji u svojoj drugoj ili trećoj superligaškoj utakmici postiže gol protiv jedne Crvene zvezde na „Marakani“. Sećam se samo da sam u opštoj euforiji skinuo dres i da sam zbog toga zaradio žuti karton“, priseća se strelac vodećeg pogotka za kragujevački tim na pomenutoj utakmici.

Bio je to, ispostaviće se, prvi šok za crveno-bele na ovoj utakmici. Drugi je usledio sredinom drugog poluvremena, kada su Kragujevčani sa igračem manje na terenu posle isključenja Nikole Kovačevića postigli još jedan pogodak. Strelac je ovoga puta bio rezervista Dušan Stević, koji je desetak minuta ranije zamenio upravo potpisnika vodećeg pogotka Goljovića.

„Ja sam u igru ušao u 55, a gol sam postigao u 68. minutu. Mi smo nekoliko minuta ranije ostali sa igračem manje na terenu, nakon što je Nikola Kovačević zaradio drugi žuti karton, što ja u toj sveopštoj tenziji i gunguli na terenu nisam ni primetio. Sećam se samo da mi je u trenucima kada sam već kretao ka Zvezdinom golu tadašnji trener Milovanović sa klupe vikao da se vratim nazad i da ne napuštam svoju poziciju. Međutim, ja ga nisam poslušao i uspeo sam da na centaršut Gage Milovanovića zahvatim loptu glavom i pošaljem je u mrežu“, evocira Stević uspomene na trenutak kada je postigao drugi gol za Crvene na ovom susretu.

Zvezda je u finišu utakmice pojačala ritam i intenzivirala napade ka golu Radničkog, pa iako je uspela da ublaži zaostatak pogotkom Ristića sa „bele tačke“, do izjednačenja na kraju ipak nije došla. Mada im ovaj trijumf nije promenio već izvesnu sudbinu, on je učinio da Kragujevčani makar na jedno veče zaborave na sve nedaće koje su ih snašle u pomenutoj sezoni i da se možda po prvi put u karijeri osete kao istinski heroji.

„Naravno da je nakon te pobede nastala velika euforija. Svi smo bili ponosni na to što smo u trenutku kada su nas svi redom otpisali uspeli da pokažemo zube i pobedimo jednu Crvenu zvezdu i to na njenom stadonu, što niti jednoj od prethodnih generacija Radničkog nije pošlo za rukom“, naglašava Stević.

(©MN Press)

Njegov tadašnji saigrač Željko Goljović ističe da su igračima bile pomešane emocije nakon utakmice, ali da su osetili veliki ponos zbog toga što su se ovim trijumfom trajno upisali u istoriju kluba.  

„Ne mogu da kažem da je bila neka prevelika radost s obzirom na tadašnje okolnosti, ali nam je svakako bilo drago što smo se tom pobedom upisali u istoriju kluba. Ostaje samo žal što ta generacija talentovanih klinaca zbog situacije u klubu nije ostala na okupu i što je klub nakon te sezone nastavio da ponire“.

Nažalost, ni Stević, ni Goljović nisu ostvarali zapaženije fudbalske karijere po odlasku sa „Čika Dače“. Goljović je po završetku pomenute sezone imao praktično sve dogovoreno sa OFK Beogradom, ali kako Romantičari nisu bili u mogućnosti da isplate Radničkom iznos trening kompenzacije ovaj transfer je propao, a samim i prilika da talentovani napadač napravi neku značajniju karijeru. Danas je zvezda „malih terena“, a umesto fudbala glavni prioritet sada mu je porodica.

„I dalje igram fudbal, doduše u zonskom stepenu takmičenja. Do skora sam bio u Levču, a sada igram za Jasenovo. Prethodno sam imao jako uspešan period u ekipi Bana iz Raške, gde sam bio čak i najbolji strelac, a poneo sam i priznanje za najboljeg sportistu opštine Raška za 2019. godinu“, otkriva svoju fudbalsku sudbinu nekadašnja nada Radničkog.    

Za razliku od svog bivšeg klupskog kolege, Dušan Stević je uspeo da napravi kakvu-takvu karijeru. Nastupao je za brojne superligaške i prvoligaške klubove, a oprobao se i izvan granica Srbije. Trenutno je član kruševačkog Trajala, gde je, kako sam ističe, prezadovoljan uslovima.

„Ja sam posle te sezone u Radničkom imao praktično već dogovoren transfer u Spartak iz Trnave, ali se on nažalost izjalovio, pa sam se vratio u Kragujevac. Potom sam otišao u grčki Panserijakos gde sam proveo dve sezone, da bih potom prešao u Rabotnički, koji je tada igrao Ligu Evrope. Tu mi je saigrač bio Džofri Činedu. On se tada, moram priznati, nije previše isticao, uglavnom je bio na klupi, ali je eto dočekao svojih pet minuta u Radničkom i drago mi je što je ostvario unosan transfer u Kinu. Posle epizode u Rabotničkom vratio sam se u Srbiju, gde sam igrao najpre za Rad, a potom i za Napredak. Nakon toga sam otišao u Južnu Afriku, pa sam prešao u Metalac i evo me sada u Trajalu, gde sam zaista prezadovoljan uslovima i načinom na koji klub funkcioniše“, sažeo je Stević ukratko svoju fudbalsku biografiju po odlasku iz Radničkog.

Glavni protagonisti za sada jedinog trijumfa Kragujevčana nad crveno-belima kažu da redovno prate utakmice Radničkog i da su prezadovoljni igrom i rezultatima svog bivšeg kluba u tekućem prvenstvu.

„Radnički je klub prema kome gajim velike simpatije. Ja sam došao još kao osnovac, tu sam prošao sve mlađe kategorije, a imao sam priliku da zakačim i onaj najuspešniji period kada je Radnički prvenstvo okončao na šestom mestu. Zbog toga sam oduševljen igrom i rezultatima Radničkog u ovoj sezoni. Mislim da Radnički kao klub, njegovi navijači i grad Kragujevac zaslužuju tako nešto“, smatra Stević, dok Goljović ističe da mu se jako dopada način na koji Radnički igra pod Dudićevim vođstvom:

„Mnogo mi se sviđa taj napadački fudbal koji forsira trener Dudić. Sa druge strane, vidim da je Radnički u poslednje vreme prilično „zategao“ odbranu i da je spojio četiri utakmice bez primljenog gola, što je za svaku pohvalu. Podigla se malo i atmosfera u gradu, sve se više se priča o Radničkom i o eventualnom izlasku u Evropu, o čemu je moja generacija mogla samo da sanja“.

Logično pitanje: može li ova generacija fudbalera Radničkog, predvođena trenerom Dudićem, da ponovi podvig iz 2015. godine i odnese sva tri boda sa stadiona „Rajko Mitić“?

„S obzirom na trenutnu formu Radničkog, Zvezda bi trebala dobrano da se pomuči kako bi došla do sva tri boda, iako igra primetno bolje od dolaska trenera Milojevića. Lično, očekujem da Radnički uzme barem bod, a za nešto više potrebno je i malo sportske sreće, baš kao što smo je i mi imali te majske večeri“, konstatuje Stević.

Goljović ističe da Zvezda u današnju utakmicu ulazi kao favorit, ali ne isključuje potencijalno iznenađenje.

„Zvezda je u usponu forme. Odigrala je dobro večiti derbi, izbila na prvo mesto i sa dosta samopouzdanja ulazi u ovu utakmicu. Ipak, lopta je okrugla i iznenađenja su uvek moguća. Mislim da Radnički treba da odigra pametno, na rezultat i da bi u tom slučaju mogao da namuči Zvezdu“.  

Kažu da se istorija ponavlja. Pa ko zna, možda se danas fudbalerima Radničkog ponovi taj 13. maj 2015. godine.

MOZZART BET SUPERLIGA – 26. KOLO

Subota

Radnik - IMT 0:1 (0:0)

/Lutovac 72/

Voždovac - Čukarički 1:1 (0:1)

/Miletić - Adžić/

Spartak - TSC 2:4 (0:2)

/Mijić 58, Ubiparip 65 - Radin 17, Ćirković 29, 73, Jovanović 54/

Vojvodina - Novi Pazar 1:0 (0:0)

/Petrović 85/

Nedelja

13.30 (7.50) Mladost Lučani (4.40) Partizan (1.45)

16.00 (1.07) Crvena zvezda (12.0) Radnički 1923 (22.0)

18.00 (2.30) Železničar (3.40) Javor (3.10)

20.00 (2.10) Napredak (3.40) Radnički Niš (3.60)