Dan kada staje Kragujevac: Najemotivniji čin decenijskog rivalstva

Juče smo dobili troje polufinalista ovogodišnjeg Kupa Srbije, a danas ćemo saznati ko će zatvoriti krug: da li će to biti kragujevački Radnički ili Novi Pazar? Za Šumadince je ovo jedinstvena prilika da po prvi put u svojoj istoriji izbore plasman među četiri najbolje ekipe u masovnijem domaćem takmičenju, a za Pazarce da makar delimično poprave bled utisak koji su ostavili u prolećnim bitkama na superligaškom frontu.

Rivalitet između ova dva kluba i njihovih navijača dobro je poznat i traje duže od tri decenije. Začet je negde sredinom osamdesetih, kada su se i Radnički i Novi Pazar nadmetali u tada prilično respektabilnoj Druge ligi velike Jugoslavije. Raspadom države došlo je do sužavanja fudbalskog prostora, čime su oba kluba dobila priliku za izlazak iz „andergraunda“. Kragujevčani su je prvi iskoristili i već krajem devedesetih izborili su ulazak u Prvu ligu SR Jugoslavije, dok je Novi Pazar postao standardni drugoligaš. Igranje u različitim rangovima takmičenja uticalo je na to da ovo rivalstvo na prelazu između dva veka na trenutak utihne.

„Prvi put sam na utakmici protiv Novog Pazara bio 1990. godine. Sećam se da je stadion bio prilično ispunjen, nekih sedam do osam hiljada gledalaca, što su za današnje standarde nerealne brojke. „Đavoli“ su tada bili smešteni na malom istoku i sećam se da smo u potpunosti ispunili tribinu. Osim te, pamtim još jednu utakmicu sa Pazarcima iz čini mi se 1996/97 godine odigranu po snegu. Nakon toga se nismo dugo sastajali, pa se i taj rivalitet nekako izgubio, a i ako smo igrali, nije bilo nekih većih tenzija, bar koliko ja pamtim“, priseća se Milan Arsenijević-Mane, nekadašnji vođa navijača Radničkog „Crvenih đavola“.

SEĆANJE CRVENIH ĐAVOLA NA PRETHODNE DUELE...

Rivalstvo je obnovljeno i dodatno intenzivirano sredinom 2000-ih, a kulminiralo je sada već kultnom utakmicom u Novom Pazaru u sezoni 2010/11, koja je direktno odlučivala o plasmanu u Super ligu. Mada je utakmica završena bez golova, Radnički je iz ove bitke izašao kao krajnji pobednik, s obzirom da mu je bod bio dovoljan da osigura učešće u eliti. Nisu, doduše, ni Pazarci dugo tugovali, pošto im se nakon odustajanja beogradskog BASK-a pružila prilika da po prvi put u svojoj istoriji osete čari igranja u superligaškoj konkurenciji.

„To je bila odlučujuća utakmica u sezoni, praktično biti ili ne biti za oba tima. Sećam se da je bio pun stadion, 10.000 Pazaraca i nas 170 Kragujevčana. Iako smo bili brojčano znatno inferiorniji, uspeli smo čak da u pojedinim momentima nadjačamo pazarsku publiku. Mislim da su nakon te utakmice tenzije manje-više splasnule, mada je taj neki rivalitet nastavio da tinja“, smatra Igor Jakovljević, još jedan od predstavnika starije garde „Đavola“, dok njegov kolega sa tribine Mane dodaje da su nešto veće tenzije krenule onog trenutka kada je policija na samom ulazu u Novi Pazar zaustavila pet autobusa sa navijačima Radničkog i nije im dopustila da uđu u grad:

„Navijači Novog Pazara su tada bez problema putovali svuda po Srbiji, niko im nije branio, a mi smo odjednom došli u situaciju da nas ne puštaju da uđemo u Pazar. Tu su negde i krenule te neke veće tenzije, mada su Crveni Đavol  nastavili da idu u Novi Pazar kada god im je to bilo omogućeno, dok su navijači Pazara uglavnom selektivno dolazili u Kragujevac.“

Iako su strasti među najvatrenijim pristalicama ova dva kluba poslednjih godina splasnule, to se ne može reći za fudbalski rivalitet, koji je i te kako izražen poslednjih sezona. Neretko su su Radnički i Novi Pazar vodili žestoke bitke, kako na superligaškom, tako i na prvoligaškom frontu, često i sa velikim takmičarskim ulozima. Fudbalska sreća je u zadnje vreme nešto naklonjenija Pazarcima, koji su slavili na četiri od poslednjih pet mečeva, dok su se Kragujevčani radovali samo jednom, i to u prošlosezonskom plej-ofu.

Samo u ovoj sezoni Pazarci su dva puta tukli Šumadince, jednom pred svojom publikom, na samom startu sezone (2:0), a potom i na „Čika Dači“, kada je bilo čak 4:0 za Plave. Upravo je ovaj poslednji poraz najteže pao Crvenima, posebno ako se ima u vidu da su ga doživeli pred svojom publikom.

„Sigurno da je taj poraz na nas ostavio jedan veliki ožiljak. Činjenica je da na toj utakmici nismo bili na pravom nivou i da nam splet nekih okolnosti nije išao na ruku, što je sve dovelo do tog brutalnog poraza. Svakako da nije nikada prijatno učiti na svojim greškama, ali smatram da smo izvukli pouke iz tog poraza, što ćemo nadam se pokazati u prestojećoj kup utakmici“, uveren je strateg kragujevačkog superligaša Feđa Dudić.

MOTIVACIJA FEĐE DUDIĆA...

Čini se da trenutak za željeni revanš ne može biti povoljniji za Šumadince. Dudićevi izabranici igraju sjajno od početka prolećnog dela prvenstva, na poslednjih deset utakmica upisali su čak osam pobeda, osigurali su učešće u plej-ofu tri kola pre kraja osnovnog dela Mozzart Bet Superlige i aktivno participiraju za jednu od dve preostale evropske vize. Sa druge strane, Pazarci su od kandidata za Evropu došli u situaciju da igraju plej-aut, što je posledica mršavog bodovnog salda u prolećnom delu šampionata. Nedavna promena trenera samo je pokušaj da se ekipa sa obala Jošanice i Raške vrati na jesenje staze, mada je, čini se, ovaj potez povučen možda i prekasno.

„Novi trener doneo je sa sobom određene novine koje su bile primetne na prethodnoj utakmici sa Partizanom. Malo je korigovao neke stvari unutar sistema i poradio malo više na prekidima. Vidi se kod njega želja za radom i napredovanjem u trenerskom poslu, što je za svaki respekt“, pohvalio je Dudić svog kolegu na klupi pazarskog tima.

I dok Pazarci današnju utakmicu u kupu vide kao poslednju prilika da spasu ovu na samom početku prilično obećavajuću sezonu, za Kragujevčane je to prilika da naprave istorijski iskorak u najmasovnijem takmičenju. Pomalo je blamantna činjenica da Radnički kao najveći šumadijski klub nikada nije dogurao dalje od četvrtfinala nacionalnog kupa, a da su neki drugi kragujevački klubovi sa daleko manjim renomeom, kao što su Zastava i Badnjevac, igrali polufinale.

„Ovo je stvarno sad ili nikad prilika. Sve je na našoj strani. U dobroj smo formi, igramo kod kuće i jednostavno to moramo da iskoristimo i uđemo u polufinale. Očekujem minimum 10 000 ljudi na tribinama i da igrači od prvog minuta „grizu“ za pobedu. Ulazak u polufinale u kupa bi predstavljao istorijski uspeh za klub i mislim da bi ljudi tada konačno shvatili da je ovo ta sezona koju smo sanjali i čekali“, kaže Igor i prognozira „skromnih“ 5:0 za Crvene.

I dok navijače Radničkog, ali i sve Kragujevčane poslednjih dana drma euforija, Feđa Dudić otkriva da se njegova ekipa u savršenom miru priprema za današnju utakmicu, bez bilo kakvog psihološkog opterećenja.

„Slažem se da je ovo istorijska utakmica za klub i za grad, ali mi je doživljavamo samo kao jednu u nizu. U tom maniru se i pripremamo za nju, bez ikakvog pritiska i opterećenja. Želimo da odigramo najbolje što možemo u ovom trenutku, da ostavimo, što se kaže, srce na terenu i pokažemo da možemo parirati jednoj odličnoj ekipi kao što je Novi Pazar“, poručuje Dudić.

Deluje da kragujevačka publika nije u dovoljnoj meri prepoznala odlične rezultate Radničkog u prolećnoj polusezoni, što govori i prilično skroman prosek od 2 000 gledalaca po utakmici, što je možda pojam za neke superligaše koji ne mogu da prebace ni trocifren broj gledalaca, ali ne i za klub sa „Čika Dače“, čije je utakmice u neka lepša i srećnija vremena pratilo i po 20-25 000 ljudi.

Da li je uzrok tome loša stadionska infrastruktura, budući da je „Čika Dača“ i dalje jedini stadion bez reflektora u Super ligi na kome se utakmice igraju maltene u matine terminu? Da li je, pak, po sredi nešto slabiji klupski marketing, koji je „živnuo“ tek u poslednjih nekoliko dana? Da li na to utiču možda televizijski prenosi koji su glavni krivci za nastanak fenomena „navijača iz fotelje“? Za Igora Jakovljevića koji ne propušta nijednu utakmicu Radničkog, bilo kod kuće, bilo na strani, to je pitanje od milion dolara.

„Meni je prosto neshvatljivo da ljudi uprkos ovim zaista sjajnim rezultatima ne dolaze na stadion. Tu naravno ne mislim na Đavoče, čija brojnost se ne dovodi u pitanje, već na one ljude koji popunjavaju istočnu i zapadnu tribinu. Zbog čega je to tako, to je za mene zaista enigma, ali se iskreno nadam da će se ovaj trend uskoro promeniti“.

I sam Feđa Dudić je nakon utakmice sa Spartakom na neki način „prozvao“ publiku i po ko zna koji put ove sezone izrazio svoju rezigniranost slabom posetom. Osim što je tom svojom izjavom podigao prašinu u javnosti, on je u isto vreme probudio navijačku svest kod većine Kragujevčana, ali i animirao sam klub, koji je dan pred kako se navodi „istorijsku utakmicu“ sa Pazarcima na Trgu Radomira Putnika organizovao zajedničko druženje igrača i navijača, što nije bila ustaljena praksa prethodnih godina.

„Vidim da se podigla malo atmosfera u javnosti posle one moje izjave nakon utakmice sa Spartakom. Ja sam to zaista rekao iz srca, nisam mislio ništa loše. Mislim da je voleti svoj klub i svoj grad, doći na stadion i pružiti podršku voljenom timu nešto sasvim normalno. Vidim da se i klub malo više angažovao oko marketinga i iskreno se nadam da će to dati efekta. Podrška navijača biće nam od izuzetne važnosti, posebno u tim nekim kriznim momentima utakmice kada je potrebno podstaći igrače da izvuku svoj maksimum u datom trenutku“, smatra Dudić.

Dve od tri jučerašnje polufinalne utakmice odlučene su boljim izvođenjem jedanaesteraca, pa se nameće pitanje da li su Kragujevčani spremni i za ovakav scenario ukoliko ne bude pobednika nakon regularnih 90 minuta. 

„Mi smo pred svaku prethodnu utakmicu u kupu uvežbavali izvođenje jedanaesteraca. To isto smo učinili i ovoga puta. Jednostavno, moraš biti spreman i za tako nešto. Iskreno, voleo bih da ne dođe do tih stvari, ali i ukoliko dođe, bićemo spremni“, uverava Dudić.

Bez obzira kakav bude epilog današnje utakmice na „Čika Dači“, jedno je sasvim izvesno, a to je da će ona zauzeti jedno od značajnijih poglavlja u višedecenijskoj istoriji međusobnog rivalstva ova dva kluba, verovatno „rame uz rame“ sa onom već pomenutom utakmicom iz 2011. godine. 

KUP SRBIJE, ČETVRTFINALE

Sreda

Partizan - Voždovac 1:1 (1:0), penalima 4:3

/Baždar 45 - Pirgić 90/

Čukarički - Vojvodina 1:1 (0:0), penalima 3:4

/Ivanović 67 - Savićević 50/

Crvena zvezda - OFK Vršac 3:0 (1:0)

/Katai 6, Endijaj 65, Bukari 79/

Četvrtak

16.00 (2,30) Radnčki 1923 (3,20) Novi Pazar (3,00)