PRELAZZI: Impresario

Pesma je govorila o dugačkom putu, sa mnogim nepredvidivim krivinama. Put je vodio ko zna dokle, ali putnik se bodrio da je dovoljno snažan. I za sebe, i za svog brata.

Pesma se prvi put u njegovu čast začula sa tribina Enfilda, prvi put a da nije mogao da je čuje. Sem ukoliko ne verujete da je nebo tog dana imalo posebnu nijansu plave baš zbog njega; onda je bio tu.

Pesma je imala biblijske teme, pesma je govorila o bratu i ljubavi koju osećaš za njega, čak i kada niste isti. A podrazumevalo se, uvek, da niste isti.

Pesma je bila hit u sezoni 1969. na 1970, i ni to nije slučajno.

I zato što je čovek kojem je bila posvećena bio brat, i zato što je njegov klub tada harao; i zato što je, baš kao i taj evergrin, bio pomalo u tuđem veku kada je nastupilo 21. stoleće.

Iako ga to ne čini ništa manje važnim...

(©Reuters)

Tog proleća, Everton će osvojiti sedmu titulu ubedljivo kao retko kada; imali su na kraju celih 9 bodova prednosti nad drugoplasiranim Lidsom. Džo Rojl postići će 23 gola u verovatno najsjajnijoj posleratnoj generaciji Karamela; dogodine će dogurati do četvrtfinala Kupa šampiona i tamo na gol u gostima ispasti od Panatinaikosa. Grci će u narednoj rundi igrati za Crvenom zvezdom, no to je jedna druga priča...

Kada su Hollies pevali “He Ain't Heavy, He's My Brother”, sve sa Eltonom Džonom na klaviru – ti će se stihovi čuti na Enfildu prošlog vikenda, kada će klub i navijači odati počast ljutom rivalu, ali nikada neprijatelju – Bil Kenrajt bio je samo mladi glumac sa tribina Gudison Parka, i postoje te fotografije kako svira gitaru u čuvenoj sapunici “Coronation Street”. Prepoznali biste ga samo po osmehu, dobro, i obliku glave.

U narednih nekoliko decenija postaće mnogo više od toga. Bio je producent na Vest Endu, potpisnik najvećih predstava koje je Ostrvo ikada videlo, tip koji je od toga napravio umetnost.

Englezi imaju reč “impresario”, da označi čoveka koji vuče konce iza scene, koji u pozorišne trupe dovodi najtalentovanije glumce, koji se stara o stanju na blagajni i, ukratko, vodi računa o tome da teatar ne bude pregažen.

Bil Kenrajt, na kraju doživotni predsednik Evertona, celog se života zanimao tim daskama, ali njemu je život više značila trava.

Nesreća nikada ne dolazi sama: Spremna oštra kazna, Everton ulazi u bodovni minus

Zbog prvog je dobio odlikovanje kraljice, neke od najlepših žena Engleske, poštovanje svog “esnafa” – kada čujete tu reč, slobodno bežite – zbog drugog i zvižduke i poštovanje, u podjednakim dozama.

Bil Kenrajt ušao je u upravu Evertona krajem osamdesetih godina, a prvim će čovekom postati 2004.

Za nekoga ko je ceo život pravio dramu i od nje živeo, to je bio idealan tajming, ali za fudbal, posebno ovaj moderni... težak promašaj.

Naravno, jedno nije moglo bez drugog, i šta je posrtanje Evertona nego tragedija, ili farsa; a svoje glumačko umeće pokazaće pred najvećim od svih, u anegdoti koja će se prepričavati dok bude sveta i plavih šalova u prozorima lučkog grada.

Godine 2004. ser Aleks Ferguson želeo je, morao je, da dovede Vejna Runija, pa je došao na pregovore sa gazdom Evertona. Rekao mu je cenu koju je Junajted spreman da izdvoji, a Kenrajt je – počeo da plače. Onda je, uplakan, okrenuo jedan broj i jecajući rekao: “Mama, kradu ga, kradu našeg dečaka”, pa tutnuo mobilni u ruke ser Aleksu, da bi stara majka legendarnom Škotu pripretila: “Nemojte ni da vam padne na pamet da tog momka uzmete za manje od 50 miliona...”

(©Reuters)

Impresario, rekosmo, čak i ako se nekada nije držao sopstvenog scenarija.

I tu mora da bude malo improvizacije, malo šmire, malo lažnih suza...

Kenrajt je voleo Everton više od života, a kao dete grada Liverpula maštao je – nismo li svi o tome sanjali, nije li to razlog zbog kojeg smo osvitali igrajući Managera ili crtajući taktike i trenažne centre na kafanskim salvetama? – da postane vlasnik kluba na čijim je tribinama odrastao.

To će mu, i to je samo jedna u nizu patnji Evertona, poći za rukom tek na prelazu dva veka, da bi od 2004. preuzeo dizgine potpuno sam.

Da se sve desilo onda kada su Hollies pevali “He Ain't Heavy”, a Džo Rojl redom uništavao protivničke odbrane, bilo bi to sigurno bolje od svake drame koja se igra na Vest Endu; ali doba lokalnih darodavaca, zaljubljenih u klubove iz svojih gradova, bilo je na zalasku.

Čelsi je već imao Romana Abramoviča, Junajted je davno bio na berzi, spremala se prodaja Liverpula (prva pa nesrećna), a Kenrajt se uzalud batrgao i još uzaludnije obećavao da će vratiti plave tamo gde pripadaju, tamo gde nisu bili – ma ni blizu – nijednom od sredine osamdesetih, poslednje zlatne decenije tog kluba, u doba Hejsela i Hilzbroa, u doba huligana, u doba mraka i svetla na horizontu.

Preznojavanje na Enfildu, pa pesma zbog prvog mesta: Salah odveo Redse na vrh (VIDEO)

Bilo je to kao da se dobro nabudženim “jugićem” trkate sa “hondama” na pisti Formule 1. Imalo je čari, i bilo je razlog za ponos, ali ona bi brzo ustupala mesto frustraciji.

Bil Kenrajt je to znao, i svaki put kada bi pričao o novom stadionu Evertona ili o tome da će, evo samo što nije, klub opet biti u Ligi šampiona (jednom će im to zamalo i uspeti), znao je da je to samo predstava.

Ali nije – i to ga čini čovekom, i fudbalskim znalcem, i bratom iz one pesme koja je puštena na onom drugom stadionu u Liverpulu samo za njega – nije mogao da prestane.

Bio je loš fudbalski impresario, mada dobar navijač; bio je užasan biznismen, mada sasvim okej tip.

Ili, kako je sam govorio o svom mandatu na čelu Evertona:

“To je strast, to je zavisnost, to je euforija, to su najveće visine i najdublja dna. Ali više od svega – to je agonija”.

(©Reuters)

Vremenom je Kenrajt shvatio da ne može da se takmiči sa milijarderima, i njegov poslednji greh – da li je manji problem što je bilo nehotice, i iz najbolje namere? – beše kada je za svog partnera u poslu odabrao Farhada Moširija, Britanca iranskog porekla, koji će preuzeti klub sa još većim ambicijama i još crnjim lažima.

U poslednjih pola decenije, Kenrajt je sa pozicije gazde bez portfelja mogao samo da gleda kako se njegov Everton raspada; Moširi je prevario i njega i svakog navijača, a bes se preneo i na Kenrajta.

Stizale su mu pretnje smrću, navijači su tražili, ponekad baš i doslovno, njegovu glavu, označavali su ga kao isključivog, ili makar najvećeg krivca za haos u klubu, ali on im je svima opraštao.

Želeli su isto što i on, i jednako im nije uspevalo...

Bil Kenrajt bio je Liverpul, i Liverpul je bio on; kada je pre dve sedmice, dok se još borio sa rakom jetre, odigran njegov poslednji derbi Mersisajda, za to što su jedni pored drugih na onim “običnim” tribinama skupa sedeli navijači Liverpula i Evertona bilo je posledica tragedije, ali i onoga što dolazi posle nje: pružene ruke, iskupljenja, nade, zaceljenja.

Braće, u najsuštinskijem i najprenesenijem smislu.

Kenrajt je znao koliko je Hilzbro razorio njegov grad, i znao je da mržnja, odakle god da dolazi, nikada neće zatomiti tugu. Pre jedne decenije, o godišnjici tragedije, dobio je ovacije Enfilda; ova druga posveta, muzička, bila je samo izlazak na bis.

Njegova ljubav na kraju je bila njegovo prokletstvo, i obrnuto, na tom dugačkom putu ispunjenom nepreglednim krivinama.

Bil Kenrajt na kraju nije odveo Everton tamo gde je želeo, i ako ovaj klub ikada opet postane veliki kao što misli da zaslužuje, to će biti zbog svega onoga što Kenrajt nije bio.

Samo jedan impresario, producent sopstvenih grešaka, u ulozi koja je bila napisana za nekog pokvarenijeg glumca.

PREMIJER LIGA – 10. KOLO

Petak

Kristal Palas - Totenhem 1:2 (0:0)

/Aju 90+4 - Vord 53ag, Son 66/

Subota

Čelsi - Brentford 0:2 (0:0)

/Pinok 58, Embuemo 90+6/

Arsenal - Šefild Junajted 5:0 (1:0)

/Enketija 28, 51, 58, Vijeira 88pen, Tomijasu 90+6/

Bornmut - Barnli 2:1 (1:1)

/Semenjo 22, Biling 76 - Tejlor 11/

Vulverhempton - Njukasl 2:2 (1:2)

/Lemina 36, Hvan 71 - Vilson 22, 45+4/

Nedelja

14.00: (2,15) Vest Hem (3,45) Everton (3,35)

15.00: (1,27) Aston Vila (6,25) Luton (9,50)

15.00: (1,58) Brajton (4,30) Fulam (6,25)

15.00: (1,27) Liverpul (6,25) Notingem Forest (9,50)

16.30: (5,30) Mančester Junajted (3,60) Mančester Siti (1,70)

***kvote su podložne promenama