Saša Marković: Neću slaviti gol protiv crno-belih! Roditelji rekli "ne" Partizanu, ali je deda prelomio

Fudbalska romantika je ponovo u modi, a sa njom i OFK Beograd. Klub sa Stare Karaburme krupnim koracima grabi ka Mozzart Bet Superligi i na tom putu jedan od važnih aduta je Saša Marković. Iskusni vezista vratio se u Beograd da pomogne Romantičarima i poneo breme lidera mlade ekipe, a u predvorju Superlige, čekajući povratak na veliku scenu, gostovao je u podkastu Alseto koji je u novoj sezoni postao jači za kompaniju Mozzart kao najbližeg saradnika i sponzora.

U razgovoru sa Aleksandrom Stojanovićem, Marković se dotakao brojnih tema, a prvo pitanje bilo je da li će, ukoliko mu se u dresu OFK Beograda putevi ukrste sa Partizanom, slaviti eventualni gol?

"Naravno da ne bih mogao da se radujem ukoliko bih postigao gol protiv Partizana, jer sam proveo fenomenalne četiri godine u Humskoj, osvojio titule, igrao Evropu, upoznao dosta prijatelja... Ne bih mogao da se radujem, ali sigurno bih dao maksimum za moj klub, tih 90 minuta bih izginuo na terenu. Daće Bog, da uđemo u ligu i da se borimo sa najvećima, kao što su Partizan, Zvezda, Vojvodina", rekao je Marković na početku razgovora i istakao za njega značaj kluba sa Stare Karaburme:

"OFK Beograd je moj klub, tu sam ponikao, tu sam bukvalno zaigrao za prvi tim u seniorskom fudbalu. Tu sam upoznao čak i moju današnju suprugu, tada devojku. Imam lepe uspomene na Karaburmu i drago mi je uvek bilo kad sam dolazio i kad vidim te iste ljude, pozitivne. Mnogi ne znaju koliko je OFK Beograd veliki klub i vratio sam se da mu pomognem, da ga vratimo gde mu je i mesto, a to je u Superligi. Nisam hteo da idem u druge klubove iz Srbije, iako su zvali. Imao sam ponude, ali odlučio sam da se vratim u OFK Beograd i da mu pomognem, jer taj klub zaista volim".

Dolazak među Romantičare iz Partizana u mlađim danima i drugi mandat u OFK Beogradu imali su niz povezanosti.

"Proglašen sam za najboljeg igrača u prošloj polusezoni u okviru Prve lige. Čak i kad sam bio u OFK Beogradu prvi put, proglašen sam za najboljeg mladog igrača. Izgleda da mi prijaju ti vetrovi sa Karaburme. Baš sam debitovao kod Sime Krunića. Borba je bila, igrali smo za opstanak u ligi te godine. Imao sam 17 godina i debitovao sam baš kod sadašnjeg trenera. Posle toga sam prve korake igrao protiv Smedereva, čak sam postigao gol. Milen Rodić i ja smo bili pre neki dan na kafi i pričali smo o tom događaju. Zajedno smo ušli na poluvremenu, imali smo igrača manje i baš ja sam postigao gol iz slobodnog udarca".

OFK Beograd i Partizan su iz perspektive iskusnog fudbalera klubovi za koje ga veže najveća emocija, a zanimljiv je način na koji je stigao među crno-bele.

"Igrao sam fudbal, a ni ja ni moji roditelji nismo znali ništa. Imao sam sreću što je Partizan dolazio na pripreme u Brzeće, kod Kopaonika. Igrali smo utakmicu sa njima i tu su me zapazili. Pitali su da dođem, zvali su moje roditelje koji su rekli ne. Nisu verovali, ali su iz Partizana bili uporni, zvali su opet i deda je rekao: Pustite dete neka ide, nikad se ne zna, kući uvek može da se vrati. Dolazio sam samo za vikend u Beograd, na utakmice, a tek od sedmog razreda sam se potpuno preselio".

Generacija crno-belih đaka rođenih 1991. godine iznedrila je nekoliko igrača, a Marković ističe da zbog drugara iz klase prati igre Novog Pazara.

"Deo te generacije su bili Marko Šćepović, Adem Ljajić. Bila je to dobra generacija, ali smo, nažalost, samo nas trojica ili četvorica uspeli. Čak mi je žao zbog Marka Šćepovića. Iako je imao je vrhunsku karijeru, mislim da je trebalo da igra u nekoj od pet najboljih liga. Taj talenat, to je neverovatno. Vrhunski, bukvalno kao Ibrahimović, nego je imao taj peh sa povredom kad je bio u Olimpijakosu".

Govoreći o brojnim temama Marković je istakao da i po završetku karijere planira da ostane u fudbalu, dodavši da bi voleo da "ukrade" deo trenerskih osobina od Aleksandra Stanojevića, Vuka Rašovića i Avrama Granta, a ostale anegdote iz bogate karijere možete poslušati u podkastu ispod teksta.