Slučaj Marka Petkovića: U čeljustima kritika javnosti i bezgraničnog poverenja selektora i trenera

Kada govori o viziji i poslovima u Crvenoj zvezdi, različitoj percepciji javnosti, generalni direktor crveno-belih Zvezdan Terzić ume da kaže kako se svetu jednostavno ne može ugoditi. Ta klasična srpska priča, koja se izučava još u osnovnim školama, može da se implementira i u slučaju desnog beka novog šampiona Srbije Marka Petkovića. Jednostavno, nekadašnji kapiten mlade reprezentacije Srbije koji u poslednje vreme pokazuje tendenciju rasta forme, jedan je od onih fudbalera čiju karijeru ne prati ravna linija.

„On je naša najslabija karika.“

„S njim ne možemo u Ligu šampiona.“

„On je izgubio ono što je imao pre povrede ligamenata.“

Eho poruka dobrog dela navijača Crvene zvezde stigao je sigurno do ušiju Marka Petkovića. Znaju navijači crveno-belih da prepoznaju prave vrednosti, čak nekada mogu i da izleče fudbalsku kratkovidost trenera... A tu dolazimo do suštine priče o Marku Petkoviću, momku koji mora da bude pošten prema sebi i kaže da je odigrao sezonu ispod očekivanja. Posebno, ako se ima u vidu da je leta 2013. godine zadužio crveno-belu opremu kao najperspektivniji bek u ligi... I da je tada ekspresno ušao pod kožu Delijama, jer je prethodno odbio Partizan.

Dakle, to je jedna strana priče. Druga je vezana isključivo za struku i ona se direktno potire s plebsom. Od dana kada je selektiran u kadetsku i omladinsku selekciju Srbije Marko Petković je bio neizostavan član startnih postava. Kod Radovana Ćurčića u mladoj reprezentaciji je status podigao za oktavu više. Sada već bivši selektor Srbije video ga je kao vođu „klase 1992“, dodelivši mu kapitensku traku. Bio je sagovornik teze da u Marka Petkovića treba ulagati.
„Znaš, svi me pitaju zašto toliko cenim Marka Petkovića. Možda je moje obrazloženje stručno, ali igrača sa takvim karakteristikama u srpskom fudbalu - nemamo. Da vam pojednostavim: ima odlične fizičke mogućnosti,sposobnost da se ponavlja, najbržu transformaciju. Verujem da će nam se isplatiti“, govorio je jednom prilikom u neformalnom razgovoru sada već bivši selektor Srbije Radovan Ćurčić.

SLAB U PRVENSTVU, ODLIČAN PROTIV OLIMPIJAKOSA

Dakle, imao je Marko Petković slabu sezonu koju je znao da „prekine“ odličnim izdanjem protiv Olimpijakosa kada je izašao kao pobednik iz mnogobrojnih duela sa skupocenim Musakom. Bila je to najbolja partija Zvezdinog desnog beka u poslednjih šest meseci, zatim je došla i asistencija u Čačku posle sjajne saradnje sa partnerom po desnoj strani Aleksandrom Katijem.

Reklo bi se tanka slamka, ali Petkovićev najbolji advokat je konsenzus brojnih stručnjaka koji se u superlativu izražavaju o njegovim kvalitetima. Dakle, bio je Ćurčićev miljenik, kod Slaviše Stojanovića je bio standardan do povrede, a i sadašnji šef stručnog štaba Crvene zvezde znao je da ga istrpi. I to baš u kritičnim trenucima. Pitanje koje ima milionsku vrednost glasi: Može li Marko Petković da se ponavlja i u kontinuitetu pruža partije kao protiv Olimpijakosa i Borca?

Činjenica je jedna. On je više nego jasan primer da u fudbalu minus i minus ne mogu nikada da daju plus. Skrhan povredom ligamenata kolena žurio je da se što pre vrati na teren i dostigne formu koja ga je krasila u OFK Beogradu. Bilo je to klasično provociranje fudbalske sudbine, morao je Petković da shvati da ne može da svane pre zore. Jedna velika greška terala ga je u drugo, zatim druga u treću... I tako dok nije došao u stadium ozbiljne sportske psihoze. Ta psihoza se pojačavala, jer se i javno i između redova moglo naslutiti da će Zvezda verovatno tražiti desnog beka. Znao je da mu ne ide, ali je isto tako na silu pokušavao da sa sebe skine ogrtač glasina o tome da je isfrosiran sa svih strana!

Da je u „daun“ fazi videlo se i na slikama posle 150. večitog derbija kada je bio svedok sjaja Nemanje Mihajlovića, a potom sa ozbiljnom facom slavio trijumf na stadionu u Humskoj. Ima onih koji tvrde da je celu sezonu kuburio sa osnovnim elementima potrebnim za beka, ali manjak samopouzdanja bio je faktor koji ga je „urnisao“. I zato će u ranoj fazi karijere, pošto ima samo 24 godine, Marko Petković morati da pokaže od kakvog je materijala satkan.

KAKO PETKOVIĆ MOŽE DA POBEDI SEBE?

 Da bude fudbalski komandos, pre svega u glavi, koji se ne obazire na kritike javnosti i novinari, već da se koncentriše na ono što radi. I da u podsvesti umesto nabrojanih negativnih kritika ima aksiom koji može da ga održi na površini.

A taj aksiom, koji Petković mora da ponavlja u sebi, glasi otrpile ovako.
„Ja sam Marko Petković, bio sam član svih reprezentativnih selekcija, brojni treneri imali su poverenje u mene, čuvao sam i zverine od igrača kakav je Karasko. I nisu se videli pored mene. Ja sam Marko Petković i mogu da budem od koristi Crvenoj zvezdi u kvalifikacijama u Ligi šampiona. Zato što sam se nadmetao sa mnogo boljim rivalima od ovih što me očekuju u kvalifikacijama“.

Ako taj posao bude uspešno završio, a opet bude kuburio sa formom, Marko Petković će biti čist pred sobom. Znaće da je sve pokušao, ali da je osetio kako na Marakani lopta ne odskače kao na drugim terenima. Već malo drugačije.

I potražiće novu sredinu za iskupljenje.

(Foto Star Sport)