Srbin iz Oklahome: Upoznajte čoveka koji uči košarku Duranta i Ibaku

Prve košarkaške korake napravio je u čačanskim klubovima Železničaru i Borcu. Ceo svet mu se srušio kad nije uspeo da uđe u juniorsku selekciju Borca, ali veoma brzo, za potrebe kampa, ukazala mu se prilika da se oproba kao mlad trener. Seća se da je prve trenerske zadatke, zahvaljujući Radmilu Mišoviću, počeo da obavlja 2. avgusta 1996. godine. Srećna zvezda ga je dalje vodila do iskusnog trenera Milana Petronijevića sa kojim je uspostavio izuzetnu saradnju i od koga je, kako kaže, puno naučio. Ubrzo je preuzeo vođenje kadeta i juniora Borca, da bi odlaskom na studije u Beograd dobio šansu da trenira kadete Crvene zvezde. Kratko je radio kod Žarka Koprivice u AS Basketu, ali se povratkom Marina Sedlačeka u crveno-beli tabor ponovo vraća u večite i tamo provodi nezaboravnih osam godina.

Od 2003. godine radio je skauting za San Antonio kao i osam letnjih liga za popularni NBA klub. Potom je tri godine sa Ivom Simovićem radio u španskom klubu Torelodonesu u, kako kaže, jako zanimljivom projektu. Onda je počeo veliki uspon u karijeri Darka Rajakovića, kao prvi neamerikanac dobio je priliku da vodi jedan tim u razvojnoj NBDL ligi, ekipu iz Tulse, filijalu Oklahome. A zatim jagoda na šlagu, Rajaković je postavljen za pomoćnog trenera Oklahoma Siti Tandera.

Konačno se ispunio dečački san, radili ste u jednom NBA timu. Kakvi  su utisci posle prve sezone?
„San svakog trenera je da radi na najvišem mogućem nivou”, ističe za Mozzart Sport Darko Rajaković i nastavlja. “Meni su se sklopile kockice da sam dobio priliku da radim u Razvojnoj ligi, a potom kao pomoćni trener sa NBA timom. Prezadovoljan sam prvom sezonom, stvarima koje sam naučio, stvarima kojim ja doprinosim timu da bolje funkcioniše. Živim san, prezadovoljan sam pozicijom koju imam, uvek razmišljam šta ja kao pomoćni trener mogu da učinim za šefa da njemu olakšam posao, kako mogu da pomognem ekipi. Sve je podređeno kolektivu, da tim funkcioniše što je bolje moguće”.

Koliko je naporan rad u nekom NBA timu ili konkretnije u Oklahomi?
“Svaki tim ima svoju filozofiju rada i malo drugačije postavljene stvari. Moje iskustvo za NBA je vezano za San Antonio i Oklahoma Siti, te dve organizacije važe za dve najbolje organizacije u NBA. Raditi za Oklahomu je velika privilegija, jedini smo profesionalni tim u gradu koji živi za klub. Jedan mali primer, u poslednjoj utakmici prvenstva nismo ušli u plej of, a nas je u dva sata iza ponoći čekalo hiljadu ljudi na aerodromu, kao da smo osvojili titulu. Za mene nije naporno ovo što radim jer volim svoj posao, počeo sam da se bavim ovim pozivom 1996. godine, ali ljubav prema poslu je kao u prvoj sezoni. Živim košarku ceo dan, uživam u tome”.

CEO DAN PROVEDEM U HALI

Kako izgleda jedan radni dan trenera u Oklahomi?
“Prvi sastanak trenera je u osam sati ujutru, posle toga je individualni rad trenera sa igračima, uvek nađemo vremena da gledamo individualni video sa igračima sa kojim radimo. Trening je u jedanaest sati, a nakon njega ponovo individualni trening, pa ponovo rad u kancelariji, posmatranje snimaka, dan odmiče, nikad ne staje jer su tu i putovanja. Letovi avionom ne služe za odmor, već se posmatra naša utakmica ili meč sledećeg rivala. Posao nikad ne staje, ali kad uživaš u poslu sve je lako”.

Kakva je bila saradnja sa starim trenerom Skot Bruksom i šta očekujete od novog šefa Bila Donovana?
“Bruks je izuzetan čovek i trener i imao sam priliku da dosta toga naučim. Po završetku sezone tim se opredelio za drugačiju strategiju, doveli su Bilija Donovana koji je izutetno uspešan i dokazan trener na koledž nivou. Imao sam sreću i privilegiju da ostanem deo stručnog štaba i veoma se radujem novim izazovima u sezoni koja dolazi”.

Kako je izgledala saradnja sa zvezdama Oklahome poput Kevina Duranta, Serža Ibake, Rasela Vestbruka…
“Zvezde su najnormalniji ljudi, imaju visoke standarde kako za sebe, tako i za ljude iz okruženja. Njihov pristup radu, obavezama je na izuzetno visokom nivou, to isto očekuju od nas pomoćnih trenera i ostalog osoblja. Imamo jako dobru simbiozu, lako je sarađivati sa njima, uvek žele da čuju istinu i nešto što će im pomoći, jednostavno sve je podređeno kolektivu. E, sad minule sezone bilo je dosta problema sa povredama, potom je sredinom godine usledio trejd, dobili smo dosta perspektivnih igrača, ali nam je bio poremećen sistem rada. Generalno, sezona je bila specifična, ali imali smo 45 pobeda i bili nadomak plej ofa”.

Koliko vam je u celoj priči pomogla Razvojna liga i činjenica da ste prvi Evropljanin koji je dobio šansu da bude prvi trener jedne takve ekipe?
“To je bilo fantastično iskustvo, moja tranzicija sa evropske na američku košarku bila je jednostavna i laka. Verovatno zbog mojih ranijih iskustava i dodirnih tačaka sa košarkom u SAD-u. Brzo sam se adaptirao, ali kroz Razvojnu ligu naučio sam puno o kulturi, načinu treniranja i života. Želeli smo da razvijemo isti sistem kao što je bio u Oklahomi, isti način igre u napadu i odbrani. Dodavao sam i neke stvari iz Evrope, poput više dodavanja u napadu, to je bila odlična kombinacija koja  mi je pomogla da se spremim za posao pomoćnog trenera u Oklahomi”.

Bili ste prvi trener tokom Letnje lige?
“Ovo je druga sezona da budem prvi trener, velika je čast da se radi sa našim mladim momcima, da se vidi koliko su napredovali i jednostavno da ih ocenimo. Bilo je to još jedno dobro iskustvo”.

Da li ima mesta za još neke trenere sa naših prostora da dobiju šansu u najkvalitetnijoj ligi. Trenutno led probijate Igor Kokoškov i vi.
“Radili su Neven Spahija, Etore Mesina… Serđo Skariolo je dobio poziv Toronta koji je odbio. Dosta Evropljana dolaze do šanse. Tokom sezone pratim Evroligu, želim da ostanem u kontaktu, možda ukradem nešto novo, a posebno pratim rad eminentnih srpskih stručnjaka. Ima puno trenera sa dostaznanja koji bi mogli da budu uspešni u NBA ligi”.

Kakvi su planovi i ciljevi Oklahome za narednu sezonu?
“ Da pre svega budemo zdravi, ukoliko nas zaobiđu povrede možemo daleko da doguramo. Izuzetno smo motivisani da se vratimo tamo gde smatramo da je naše mesto, da izborimo plasma u plej of, tačnije da pobedimo svaku utakmicu koju igramo”.

Verovatno očekujete da jednog dana  postanete prvi trener nekog NBA tima?
“Naravno da bih voleo da se tako nešto desi, ali sam svestan da sam jako mlad i da imam mnogo toga da naučim. U dobroj sam poziciji da učim i napredujem, idemo dan po dan i videćemo gde će nas to dovesti”.

Koliko ima vremena za privatan život?
“Balans mora da se pronađe, da bi bio uspešan poslovno moraš da nađeš vremena za porodicu i prijatelje. Pokušavam da uživam u sitnim stvarima svakodnevnice, želim da uživam kako na poslu tako i u privatnom životu”, zaključio je Darko Rajaković.

Piše: Đurđe Mečanin