Bari 21. veka

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Salcburga)

Tadašnji klinci, sad su svoji ljudi postali. Odrastali su na bajkovitim pričama o moćnoj Crvenoj zvezdi, gledali samo povremeno fragmente priče o velikom klubu, maštali, verovali i dočekali taj dan. Potencijalno dan velike radosti i noć još većeg uživanja.

Možda je sve to pretenciozno reći, ali uz pretpostavku da Crvena zvezda u novoj raspodeli snaga i moći na svetskoj fudbalskoj sceni teško da može da dogura do samog vrha, večerašnje gostovanje u Salcburgu (21 čas, TV RTS) definitivno predstavlja Bari 21. veka.

Na talonu je Liga šampiona, 15.000.000 evra čiste zarade i potencijalno veliki uzlet kluba. I nesumnjivo - nove, lepše stranice istorije. A u modernom dobu takvih spisa je malo. Jako malo. 

Tačna je ona otrcana fraza da će u sportu, posebno fudbalu, posle loše utakmice svanuti sutra, a potom i prekosutra. Da će život, što bi stariji rekli, ići dalje. Međutim, isto tako postoje igrokazi sudbine koji kažu da šansu ne treba čekati, nego je treba zgrabiti. Posebno kada se u ceo posao umešaju neke jače sile od ovozemaljskih. I kada vas od velikog uspeha posle beogradskih 0:0 deli samo još jedan remi. Možda i samo jedan dati gol.

Evo, navijači Crvene zvezde čije skandiranje već odjekuje Mocartovim gradom, uporno ponavljaju onu sentencu – kada ako ne sada. Crveno-beli imaju dobar rezultat iz Beograda, više od 14 meseci kontinuirano sarađuju sa jednim trenerom, imaju i jasne automatizme u igri koji im pomažu da budu u egalu sa objektivno jačima. A baš takav je domaćin večerašnjeg susreta. Na papiru mnogo jači. Sve to stoji, ali ovogodišnji žreb i ispadanje velikih favorita (Apoel i Legija), neki su poistovetili sa znakovima pored puta koji će za posledicu imati ulazak u ciljnu ravninu Lige šampiona.

Te znakove pored puta  jasno su videli fanovi crveno-bele boje od Beograda, do provincije i dijaspore. Oslanjali su se na improvizaciju putovanja, počeli da stopiraju još od Zmajeve pumpe, žrtvovali letovanje, kao što su njihovi očevi prodavali nove modele „zastave“ ne bi li videli svetla Svetog Nikole. I oni su pomišljali da je to poslednja šansa Crvene zvezde da se domogne krova Evrope. Možda ovo nije poslednja prilika za plasman u Ligu šampiona, ali definitivno jeste najmasovnije inostrano Zvezdino gostovanje još od Barija. A to nešto govori. Da svi veruju i da svi čekaju Ligu šampiona.

Domaćini kažu da će večeras na Red Bul areni biti 10.000 Srba. Nezvanično, moglo bi da ih bude bar sedam hiljada više.

Navijači će u blizini velike tvrđave u Salcburgu raspaljivati optimizam B vitaminom, mnogi od njih će improvizovati povratak kućama, ali će se uzdati u pragmatizam Vladana Milojevića. Ne, on nije pobornik improvizacije i pomaganja već apostrofiranih sila.

Naslućivalo se na treningu pred put u Austriju da Zvezdin šef stručnog štaba ima plan i program utakmice. Odnosno da će Crvena zvezda taktičkim pomeranjima i baziranjem na jaku defanzivu pokušati da zaustavi opasne proboje kroz sredinu uigrane čete Marka Rozea. Tu je Salcburg najjači, ali austrijsku zamku crveno-beli su uspeli da izbegnu pre osam dana. Sada će im biti potrebno mnogo više snage, čelične volje, koncentracije. Naravno i sreće, koja je u ovakvim utakmicama možda i glavni sastojak konačnog raspleta.
„Milojević je tokom dosadašnjeg rada u Crvenoj zvezdi pokazao da zna da priprema ovakve utakmice. Verovatno zna i kako treba igrati protiv Salcburga. Najvažnije je da će Zvezda igrati Evropu i ove godine. Naravno, ovu šansu treba iskoristiti. Samo bih apelovao na ljude da ne misle kako će biti lako. Nekako se stvorila takva slika“, poručio je počasni predsednik Crvene zvezde Dragan Džajić.

Crvena zvezda je tokom prošle sezone pomerila lestvicu sopstvenih granica mnogo puta. Osigurala  je proleće u Evropi posle 26 godina. Nije ni to zadovoljilo Vladana Milojevića i njegove najbliže saradnike koji su u podsvesti stalno imali potencijalni plasman u Ligu šampiona. Držali su igrače na kratkoj uzici kada za tim nije bilo potrebe. Radili su to baš zbog ovakvog dana koji neće svanuti dva puta. Sad je šansa.
„Šef se nikada ne zadovoljava. I što je za nas najbolje drži nas mobilnim i kada pomislimo da smo nešto uradili. Nije ga hvatala euforija ni posle remija u Londonu. Čekao je dan utakmice sa Kelnom da nam kaže šta ima. Da prosto moramo da iskoristimo šansu koju imamo, jer do proleća u Evropi nisu stizale generacije Dejana Stankovića, Nikole Žigića, Nemanje Vidića. Verovatno on i sad isto pomišlja“,  prisetili su se sada čuvenih detalja od prošle jeseni pojedini igrači Crvene zvezde.

Naravno, nisu želeli da otkrivaju sve detalje, ali jasno su stavili do znanja da se oni kao sledbenici Milojevićeve ideje neće zadovoljiti vrapcem u ruci u vidu Lige Evrope. I ta mnogo puta pomenuta rasterećenost, jer Crvena zvezda u džepu ima evropsku jesen, nepostojeća je kategorija.

Posle poraza od CSKA u Moskvi odnosno promašaja Bena i Pešića u finišu, Vladan Milojević je nervozno grizao jabuku. Pogled mu se gubio negde u daljini. Tada su mnogi shvatili da za njega ne postoji dobar poraz. Makar čuo aplauze od pretpostavljenih, potčinjenih i celokupne zvezdaške javnosti. Gladan je uspeha koliko i navijači koji su prešli hiljade kilometra u nadi da je ovo taj dan i da će prisustvovati istoriji.

Nada se tome i sam Milojević. I zato ne glorifikuje snagu Red Bul Salcburga koji je u Beogradu ostao ofanzivno limitiran. Činjenica je da Dabur, Hajdara, Lajner i Samaseku mogu mnogo bolje. I da ta spoznaja budi nespokoj kod navijača Crvene zvezde. Ali ova generacija je prošle godine sačuvala nulu na tri vezana gostovanja u grupi. Bila je blizu tog poduhvata i u Moskvi. Potrebno je da se, ako ništa drugo, ponovi u tom segmentu. Pa i ako treba, da u probrano društvo uđe na penale.

E, onda bi to stvarno bio Bari 21. veka.