Partizan koji odbija da umre... To je već karakterna crta

Takvu borbu, takav žar u očima, predanost ideji i trenerskoj filozofiji odavno nismo videli kod Partizan Mozzart Beta! Čast najtrofejnijem evropskom trenerom svih vremena, ali ovakvu glad videli smo samo u prvoj evroligaškoj sezoni, koja se umalo završila odlaskom na Fajnal for. Sve posle toga bili su manje ili više neuspeli pokušaji da se poklope energija, timska hemija, uloge i druge okolnosti. Opet, još je rano govoriti o Partizanu čak i kao kandidatu za plej-of, jer je gostovanje u Minhenu potvrdilo da ovaj tim mora u nekom trenutku da se nadogradi sa još jednim ili dva pojačanja, ali to kakva je baza napravljena posle ova tri kola je, narodski rečeno: stati, pa gledati.

Podsetimo, od najvećeg Bajernovog vođstva, kada je na semaforu stajalo 65:52, rezultat je do kraja glasio 34:19 za crno-bele! Preokret se lako može svesti na Karlika Džonsa i njegovu simultanku koja je još jednom došla kao potvrda njegove nesporne klase, ali osnova pobede napravljena je mnogo ranije. Partizan Mozzart Bet je završio meč sa 25 asistencija i samo osam izgubljenih lopti. Bajern je imao 16 asistencija i čak 17 "prodatih" poseda, dok su crno-beli ukrali 13 lopti. Nisu imali šutersko veče koje bi možda na pravi način objasnilo veliki povratak, ali su sebi odbranom i kontrolom lopte stvarali dodatne posede.

Važan deo toga uradili su Alesandro Pajola i Luka Vildoza. Možda postajemo dosadni isticanjem ovog dvojca, međutim toliko toga korisnog rade za tim, da je šteta ne pominjati ih svaki put kada imate priliku. Zajedno su podelili 11 asistencija, uz još sedam ukradenih i samo dve izgubljene lopte, uz konstantan pritisak na Bajernovu organizaciju napada. I to je baš ono što Partizan treba od obojice. Sve što dođe na drugom kraju parketa u vidu poena, samo je bonus.

Pajolina četiri poena nikom ne bi privukla pažnju, ali kada tome dodate sedam proigravanja, četiri ukradene lopte i koliki je deo posla odradio na Andreasu Obstu, zaslužuje da mu se skine kapa. Izolovao je jednog od najboljih evropskih šutera do te mere, da se u završnici nije video. Do te mere, da je Dvejn Vašington, koji je takođe legitimna opcija, u Obstovom timu uzeo poslednji šut. I, srećom, promašio. Vildoza je na Pajolin učinak dodao tri ukradene i četiri asistencije, a u završnici ostao jedan od igrača kroz koje je Partizan uspevao da zadrži kontrolu dok se utakmica lomila.

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

Do Karlikove čudesne završnice Partizan je, ipak, u velikoj meri stigao zahvaljujući Tonjeu Džekiriju. Sedamnaest poena za isto toliko minuta, pet skokova i nijedna izgubljena lopta. Nije mu bilo potrebno da se napad posebno prilagođava njemu, on je uradio sve kako bi se podredio timu i ponudio mu najbolju verziju sebe, u ovom trenutku. Nije radio ništa čudesno, samo ono što se od njega očekivalo... Završavao je iz igre dva na dva, koristio prostor oko obruča i iskustvom donosio poene baš u periodima kada su ostala rešenja nestajala. Onaj koš preko Ostina Vajlija je suvi dokaz koliko se upornost isplati, kad imaš pravi stav.

Kada je utakmica bila na koncu, Karlik Džons je uzeo stvari u svoje ruke i kao general, kakvim ga je upravo Džekiri prozvao, poveo svoju vojsku do konačne pobede! Karlik tri četvrtine nije imao meč u svojim rukama. Nije uspeo da pogodi trojku, pred odlučujućih deset minuta bio je na samo četiri poena, a Bajern mu je dugo oduzimao najlakša rešenja, zatvarao mu put ka košu i terao ga da žestoko radi za svaki poen. E, kada je rezultat otišao na 81:74, izabrao je najracionalnija rešenja, iako je trenutak bio jako težak. Nije uzimao teške šuteve, već je opet napadao obruč. Prošlo je jednom, pa još jednom i otvorio Bajernovu odbranu. Prodorima je naterao protivničku odbranu da se povuče, pogodio je uz faul i preuzeo napadačku odgovornost u trenutku kada više nije bilo mnogo prostora za grešku. Partizan je za nešto više od dva minuta od sedam poena zaostatka stigao do vođstva 83:81.

Pobeda u Minhenu definitivno dobija ozbiljnu težinu i zbog činjenice da Partizan nije bio kompletan, a da doprinos nije stigao samo od glavnih nosilaca. Bandža Si pogodio je važnu trojku za 77:74, Nikola Tanasković i Mario Nakić dali su korisne minute, dok je Arijan Lakić, uprkos lošem šutu, ostao važan zbog odbrane, skoka i pritiska na loptu.

Nije sve, ipak, bilo tako bajkovito i meč je pokazao gde su problemi. Ta treća četvrtina ogolila je koliko Partizanov napad može da se zaglavi kada inicijalni plan ne funkcioniše. Kada Karlik Džons nije u utakmici. To je bio još jedan od velikih testova ovog tima. Jedanaest poena za deset minuta i Bajernov odlazak na +13 upozorenje su da se protiv kvalitetnijih rivala neće svaki put otvoriti prostor za povratak. Nije nikakva mudrost shvatiti da pojedini igrači još traže napadački ritam i jasniju ulogu. Pre svih Itan Tompson. Da nije situacija kakva jeste, nekadašnji košarkaš Indijane Pejsers našao bi se na meti ozbiljnih kritika. Ovako, saigrači su mu kupili vreme da pronađe samopouzdanje kako bi proigrao, jer mu se u suprotnom ne piše dobro...

Da ne idemo u takva razmišljanja, ono što Partizan Mozzart Bet zasad ima jeste obrazac koji vredi primetiti. Kroz tri runde morao je da rešava različite vrste problema, a u Minhenu se prvi put našao u situaciji u kojoj su ga rezultat, loš period igre i skraćena rotacija ozbiljno gurali ka porazu. Penjarojin tim nije odgovorio savršenom košarkom, ali je sačuvao loptu, podigao odbranu i dočekao trenutak da najbolji igrači preuzmu odgovornost.

Ovaj Partizan odbija da umre! To je karakterna crta kakvu vredi gajiti i čuvati...