Milan ostaje bez Evrope, a i nije za nju… I Atalanta se počastila na San Siru

Ako naredne srede ne pobedi Inter u revanšu polufinala Kupa Italije, a onda isto takmičenje i ne osvoji, Milan će najverovatnije sledeće sezone biti evropskih obaveza.

Rosoneri su pet kola pre kraja na devetom mestu Serije A sa pet bodova manje od sedme pozicije koja vodi u Ligu konferencije, a možda taj deficit bude i veći ako Lacio i Fiorentina sutra pobede. Sve ukazuje na to da se Milan posle četiri sezone igranja Lige šampiona i pet vezanih evropskih sezona polako vraća u mračna vremena od pre desetak godina kada je bio daleko od evropskog fudbala. Za utehu im je što će teško ponoviti rezultat najgore generacije iz ovog veka (Honda, Poli, Rami, Menez, Pacini, Aleks, De Jong...) koja je u sezoni 2014/15 završila kao desetoplasirana u Seriji A.

Zašto je to tako, pokazao je i večerašnji poraz na San Siru od Atalante (0:1) koja nije odigrala ništa posebno, ali je čistim trčanjem i taktičkom inteligencijom odigrala dovoljno da osvoji ceo plen. I postala samo jedan u nizu ozbiljnih timova koji Milanu dokazuju zašto je deveti na tabeli.

Poražavajuči je bilans Rosonera u ovoj sezoni protiv najboljih timova u Ligi. Tačnije, protiv onih koji znače nešto i imaju evropske aspiracije. Od 14 trijumfa u sezoni, Milan ih je čak 13 zabeležio protiv timova iz donjeg dela tabele Udinezea, Koma, Verone, Lećea i Empolija po dva puta i Parme, Monce i Venecije po jednom. Jedini skalp protiv nekog iz prvih 10, Milan je ostvario protiv gradskog rivala Intera golom Matea Gabije u 90. minutu. U utakmicama protiv Fiorentine, Rome, Juventusa, Lacija, Napolija, Atalante, Bolonje i drugom meču protiv Intera, Milan je od mogućih 39 bodova osvojio devet. Taj bilans im poručuje da i nisu za Evropu i da su svi ostali ispred njih, jednostavno bolji.

Dokazala im je to i Atalanta večeras. Tim iz Begrama je u padu forme u poslednje vreme iako je nedavno savladao Bolonju posle tri uzastopna poraza. Energetski to nije ona Atalanta sa kraja prošle godine koja je mlela rivale, ali je opet prejaka za samopouzdanjem krhki tim Rosonera. Ne pomažu ni promene trenera, ni promene formacija, ni rotacije igrača… Milan ne može da dobije ozbiljnog rivala u prvenstvu.

Večeras se Seržo Konseisao opet odlučio za formaciju sa trojicom štopera kako bi neutralisao Ernandezove defanzivne defekte, ali ni to ne pomaže. Napad je predvodio Luka Jović, kojem je sa krila trebalo da pomažu Leao i Pulišić, ali pogotovo je Amerikanac bio indisponiran na poziciji koja mu nikako ne leži. Gasperini se odlučio za standardnu Atalantu u 3-4-2-1 strpljivo čekajući Milanovu nervozu i pad koncentracije.

Prvo poluvreme nije donelo mnogo sadržaja, Atalanta je dobro zatvorila bokove i imala mlake šanse preko Edersona i Retegija, dok je Milanova najbolja i jedina šansa stigla u finišu poluvremena kada se Jović sjajno okrenuo u srcu šesnaesterca gostiju i šutirao pored gola.

Delovalo je da je domaći tim živnuo posle pauze, desetak minuta je pritiskao Atalantu, Leao imao solidan pokušaj i to je bilo sve… Gasperini je smirio situaciju uvođenjem trojice defanzivnijih igrača, vratio balans i odmah dobio ono što je planirao. Brza tranizicija preko Lukmana, centaršut na drugu stativu, Retegi je odvukao Pavlovića, a Atalanta dobila izolaciju u kojoj je ciljan Teo Ernandnez. Belanova je skočio i vratio idealnu povratnu gde se ubacio Ederson i glavom zakucao loptu u mrežu. Za svaki slučaj je čekao i Retegi…