Novi život Fabregasa: Napad na Seriju A s Čelsijevom ikonom i milijardama iz Indonezije - samo da ne budemo Monako

Bio je legenda Arsenala, sve dok nije prešao u Čelsi. Između ta dva angažmana naosvajao se trofeja sa Barselonom. Sa ozbiljnim fudbalom završio je u Monaku, a karijeru u Komu. Ali kako kraj jedne životne ere često ume da bude početak druge tako je Sesk Fabregas na mondenskom jezeru Komo zaveslao u trenerske vode.

I za sada, dobro mu ide, mada odmah da kažemo da je na seniorskom nivou vodio samo tri utakmice i osvojio sedam od mogućih osam bodova i uzdigao Komo sa šestog na četvrto mesto druge lige Italije, pa sada izgleda sasvim realno da njegov tim već ove sezone napadne i promociju u Seriju A.

Ne bi to bilo nikakvo iznenađenje, jer nije Fabregas slučajno u Komu. Klub je vaskrsao posle bankrota u sezoni 2016/2017 i selidbe u četvrti rang takmičenja. Dugo su tražili kupca, tek četvrta aukcija je uspela i klub je pao u ruke – legendarnog Mikaela Esjena, tačnije njegove supruge Akosu Puni. No, ni oni se nisu dugo zadržali, ali klubu to nimalo nije smetalo, jer je 2019. Komo preuzela Đarum grupa, indonežanska kompanija koja se bavi proizvodnjom cigarilosa.

Vlasnici su Majkl Hartono i Roberd Badi Hartono, prvi prema proceni Forbsa težak 22.300.000.000 dolare, drugi 25.300.000.000. Milijarde dakle, ne milioni. Takvi teškaši naravno ne gube vreme. Za prvog operativca kluba postavili su Denisa Vajsa, nekada čuvenog igrača vimbldonske „lude družine“, pa najtrofejnijeg kapitena Čelsija posle Džona Terija, a kasnije i direktora Njukasla, da zanemarimo trenersku i komentatorsku karijeru.

Vajs je brzo shvatio da mestašcu u kome se ne zna broj milionskih računa i u kome kuće imaju Džordž Kluni, Donatela Versaće, Madona i Ričard Brenson, samo neke da pomenemo, ne treba samo trener, treba im – trener koga svi poznaju. Tjerija Anrija je ubedio da bude manjinski akcionar. Onda isto uradio i sa Fabregasom, doveo ga da tu i završi karijeru, a onda iskoristio nešto lakši kalendar, smenio doskorašnjeg trenera Morena Longa i postavio Seska na njegovo mesto. Nisu ni krili da nije do znanja, već do „hajpa“ koji ide uz Fabregasovo ime.

Mada, nije da baš nema nikakvog znanja. Imao je Fabregas kao igrač privilegiju da kroz karijeru radi sa fudbalskim umovima kakvi su Arsen Venger, Pep Gvardiola, Žoze Murinjo, Antonio Konte, Gus Hidink, Mauricio Sari...

“Venger je bio velemajstor za mlade igrače. Murinjo za to kako motiviše igrače. Konte je prenosio energiju, Gvardiola je bio velemajstor za taktiku. Svi su imali jednu zajedničku crtu: želju da pobede. Nikada nisam bio u svlačionici koja nije tako disala. Osimu Monaku, tamo to nisam osetio.

U komu je prvo vodio primavera tim. Svega tri meseca. A, onda, 12. novembra...

“Iznenadio sam se kad su me u nedelju, u 15.11 vlasnici zvali da od srede vodim prvi tim. Ovde sam da pobeđujem i ponudim dobar fudbal. Želim uzbudljiv fudbal... Ne verujem u pobede uz ružan fudbal“, rekao je zvaničnoj promociji, prvoj u ulozi trenera.

Znao je koga prvog da pozove. Kako je otkrio u intervjuu za Gazetu delo Sport...

“Mikel Arteta mi je pomogao. On je prošao istim putem. Rekao mi je: ’Ne možeš da znaš da li si dobar trener, ali ako si uveren u svoje ideje, a imaš iskustva – u pravu si ako uskočiš u to’. Motivisao me je“.

Prvi ugovor je potpisao na 30 dana, ali cilj mu je da ostane do kraja sezone i vrati tim u Seriju A

posle pune 21 godine. Parma i Venecija su pet bodova iznad, ispod Koma gužva, ali prvi tim koji sa devetog mesta neće igrati ni plej-of za promociju je čak devet bodova ispod.

E sad, kakav je Fabregas trener? Još nedefinisan čini se. U prve tri utakmice tri različite formacije. Prvo 3-4-2-1, pa 4-2-3-1, zatim klasičnih 3-5-2.

“Formacija nije bitna, bitna je struktura... Bitno je da u pravim trenucima pronađemo prave prostore, a formacija može da se menja, čak i tri puta u istoj akciji. Verujem u inteligenciju igrača koji traže prostore. Znam da sam težak, nekome će možda biti potrebno vreme da nauči sve te koncepte“, govorio je novinarima.

Mada na istu temu.

.“Ne volim da se branim sa petoricom pozadi, boljje je da igramo visok presing. Da ne jurimo čoveka, nego loptu... Ne volim kako se branimo jedan na jedan... Dok sam bio u Barseloni, kad bi nam se neko tako suprotstavio – bio bi mrtav. Sećam se Bilbaa protiv Mesija i Nejmara, davali su im po dva gola po utakmici“.

A, napred?

“Trojica napadača, dvojica i trekvartista. Zavisi, od kvaliteta igrača i tipa utakmice. Odrastao sam u Barseloni sa jednom idejom fudbala i ne znam za drugu. Ali vidim da je ovde forsiraju Spaleti, Sari, Italijano, da ne pominjem De Zerbija“.

Igrači ga slušaju, iako je do juče sa njima delio svlačionicu. Ima tu i nekih poznatih imena. Recimo nekadašnja nada Milana Patrik Kutrone, pa Simone Verdi sa bogatim prvoligaškim iskustvom u Bolonji, Napoliju, Torinu, Hrvat Adrian Šemper je sa zagrebačkim Dinamom dobacio i do Lige šampiona...

“Sada su moji vojnici. Moraju da mi daju sve da bi mi pokazali koliko vrede. A ja moram da budem pošten i da oni koji rade kako treba dobijaju šansu“, poručivao je igrači dok je posebno hvalio Olivera Abildgarda u kome vidi mlađeg sebe, iako 27-godišnji Danac nije prošao u u Seltiku ili Veroni.

“Uvek gledam napred, podseća me na mene kad sam bio fudbaler“.

No dobro, znamo svi da prema svojim igračima treneri i ne mogu da budu objektivni. Fabregas se sigurno nada da će Abildgard biti jedan od gorih koje je trenirao. Da bi se to desilo, moraće da uspe kao trener.

“Imam 30 godina trenerske karijere ispred mene. Uvek ću biti super-takmičarski nastrojen. Ako trening ne prođe kako treba sigurno neću moći da spavam, takav sam bio i kao igrač. To mi je pomoglo da dođem na vrhunski nivo. Danas moram da se prilagodim timu drugačijih igrača i da im nametnem pobednički mentalitet“.

Intervju sa Gazetom završio je ipak tvrdnjom da ga je trenerski posao već sada promenio. I sami smo se iznenadili koliko.

“Sada mnogo toga razumem. Čak i žrtvu mog oca koji je radio po 12 sati dnevno. Pre sam živeo najbolji život na svetu. Ovo sada je sasvim drugačije. Ali mnogo mi se dopada“.