Svaki put kad "zasijuče" protiv Lihtenštajna i sličnih, nek se seti da je često zakazao kad je ceo Portugal gledao u njega

Istrčao je Kristijano Ronaldo na teren u dresu reprezentacije Portugalije prvi put od još jednog razočaravajućeg, za njega moguće i poslednjeg učešća na Mundijalima, postao fudbaler sa najviše utakmica u istoriji reprezentativnog fudbala (197) i iskalio bes na nemoćnim poluprofesionalcima iz Lihtenštajna.

Sa bele tačke, te iz slobodnog udarca došao je do 119, pa i 120. gola za Navigatore. Već neko vreme, preciznije od sredine 2021. godine, Kristijano je i najbolji strelac planete u reprezentativnim okvirima, još otkako je srušio dugo netaknuti rekord Iranca Alija Deija (109 pogodaka).

I realno, fudbal ne pamti veću gol-mašinu od Ronalda. Kako na klupskoj, tako i na reprezentativnoj sceni.

Portugalski as je svetski rekorder sa 830 pogodaka i da li će ga Lionel Mesi što kaska za 30 pogodaka, ili potonje generacije i njihova zaštitna lica Kilijan Mbape i Erling Haland ikada sustići, za sada je pod velikim znakom pitanja.

Ipak, glad sa kojom je kroz čitavu karijeru, a i danas, dok gazi 39. godinu života jurio za golovima, želeo da prisvaja tuđe pogotke, zbog koje je besneo kada bi saigrači, umesto da ga posluže na tacni, izabrali da baš oni zatresu mrežu, često je prelazila granice dobrog ukusa.

Možda je zbog te nezasitosti i golgeterske pohlepe baš vrhovni bog na Olimpu najubojitijih fudbalskih strelaca, ali aura božanstva hoće da izbledi svaki put kad počne da „sijuče“. Kada zatrpa gol bespomoćnih plebejaca kakvi su reprezentativci Lihtenštajna i njima slični. Postoje drugačiji načini da se ovenča dodavanje recki na ukupan golgeterski saldo. Ono kultno ućutkivanje Kamp Noua predstavljalo je pravi fudbalski mangupluk. Penal i slobdodnjak koji iole kvalitetnijem golmanu iz liga petice ne bi prošao kroz ruke, ipak su daleko od povoda za urlanje. A baš to egzaltirano slavlje, te dizanje ruke u želji da ukrade prvi gol saigraču Žoau Kanselu, navelo nas je da malo dublje zagrebemo u reprezentativne pogotke gol-mašine sa Madeire.

U trenutnih 120 staje mnogo više onih marginalnih, što su cepali mreže najniže fudbalske klase. Čak 49 pogodaka, što je nešto više od 40 posto od ukupnog broja, Ronaldo je postigao protiv 15 rivala uglavnom sastavljenih od fudbalskih anonimusa, povremeno i ljudi što ne zarađuju za hleb od profesionalnog igranja fudbala.

Najviše je Kristijano rešetao u kvalifikacijama za svetska (47 utakmica/36 golova) i svropska prvenstva (36 utakmica/33 gola), što je i logično s obzirom da je kvantitativno tamo upisao najveći broj nastupa, te da su se ne tom frontu pojavljivali najmanje fudbalski pismeni rivali.

Pa je tako legendarni Portugalac devet puta pogađao protiv Luksemburga, u sedam navrata slao lopte u mrežu Litvanije, a jednom manje slao neodbranjive udarce u gol Andore. Sledi Letonija kojoj je dao pet golova, pa Estonija i Farska Ostrva sa po četiri, po dva je isporučio Saudijskoj Arabiji, Kazahstanu, Azerbejdžanu i sinoć Lihtenštajnu. Jedna lopta se našla u mreži Paname, Novog Zelanda, Katara i Severne Koreje.

GOLOVI TREĆERAZREDNIM REPREZENTACIJAMA - 31 utakmica, 49 golova (10 iz penala)

Luksemburg 9

Letonija 5

Estonija 4

Litvanija 7

Saudijska Arabija 2

Azerbejdžan 2

Kazahstan 2

Andora 6

Katar 1

Severna Koreja 1

Kipar 2

Panama 1

Farska Ostrva 4

Novi Zeland 1

Lihtenštajn 2

A kada se sa kvalifikacija, Lige nacija i prijateljskih utakmica prešaltamo na veliku scenu, Ronaldova golgeterska moć opada. Da se ogradimo, govorimo isključivo o reprezentativnom fudbalu i po strani ostavljamo apsolutnu dominaciju koju je demonstrirao u Evropi igrajući za Mančester Junajted i Real Madrid.

Igrao je Ronaldo na po pet svetskih i evropskih prvenstava, sakupio ukupno 47 utakmica i postigao 22 gola. Međutim, samo tri puta je pogodio mrežu van grupne faze na velikim takmičenjima, odnosno nikada u karijeri nije bio strelac u nokaut fazi Svetskog prvenstva.

Pojavio se kao tinejdžer u dresu Portugalije na Euru 2004. godine, dao gol potonjim šampionima Grcima u grupnoj fazi, te golom protiv Holandije (2:1) pomogao prolaz u finale. Ali Navigatori nisu uspeli da slome Grke dva puta na istom takmičenju.

Euro 2004 – šest utakmica, dva gola (grupa: Grčka (1), Rusija, Španija, nokaut: Engleska, Holandija (1), Grčka)

SP 2006 – sedam utakmica, jedan gol (grupa: Angola, Iran (1), Meksiko, nokaut: Holandija, Engleska, Francuska, Nemačka)

Euro 2008 – tri utakmice, jedan gol (grupa: Turksa, Češka (1), nokaut: Nemačka)

SP 2010 – četiri utakmice, jedan gol (grupa: O. Slonovače, Severna Koreja (1),Brazil, nokaut: Španija), gol samo Severnoj Koreji

Euro 2012 – pet utakmica, tri gola (grupa: Nemačka, Danska, Holandija (2), nokaut: Češka (1), Španija)

SP 2014 – tri utkamice, jedan gol (grupa: Nemačka, SAD, Gana (1))

Euro 2016 – sedam utakmica, tri gola (grupa: Island, Austraija, Mađarska (2), nokaut: Hrvatska, Poljska, Vels (1))

SP 2018 – četiri utakmice, četiri gola (grupa: Španija (3), Markoko (1), Iran, nokaut: Urugvaj)

Euro 2020 – četiri utakmice, pet golova (Mađarska (2), Nemačka (1), Francuska (2), nokaut: Belgija)

SP 2022 – pet utakmica, jedan gol (grupa: Gana (1), Urugvaj, Južna Koreja, nokaut: Švajcarska Maroko)

Ronaldo jeste postao šampion Evrope sa Portugalijom 2016. godine i tada se verovalo da bi ta titula mogla da mu bude dovoljna prevaga u trci sa Lionelom Mesijem. Mada, davno je to bilo, a u međuvremenu je Mesi pogurao Argentince prvo do Kopa Amerike, a zatim i do svetskog trona. Da ne zaboravimo da je Ronaldo na Euru 2016. godine postizao golove samo na dve od sedam utakmica – u grupnoj fazi protiv Mađarske koju je Potugalija prošla sa tri remija, a onda i u polufinalu protiv Velsa. Doduše sva tri gola bila su od krucijalna, budući da je oba puta vraćao Portugalce protiv Mađara u rezultatski egal bez kojeg ne bi bilo ni nokaut faze, kao i da je presudio Velsu i odveo Navigatore u finale. Tamo je doživeo peh, morao da napusti igru posle 25 minuta i tako ostao bez šanse da eventualno postane heroj nacije, ali ga je odmenio Eder onom strelom koja je probola Francuze u drugom produžetku i donela tron Portugaliji.

Svi ovi redovi nisu nastali u cilju da se unizi fudbalsko dostignuće jednog od najvećih svih vremena. Ko god bi to pokušao ispao bi lud, smešan, neprofesionalan ili nekompetentan. Suština je samo u tome, da bi svaki put pre nego što u skoku, nakon gola, napravi okret i zaurla „siuuuuu”, trebalo bi da se seti da mnogo puta nije bio na visini zadatka kada je čitava Portugalija gledala u njega. A Lihtenštajn, Andoru, Estoniju i ostalu kompaniju, Portugalci bi mogli da sruše i bez njega.