Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane

Rasel Vestbruk će u novembru napuniti 37 godina. Jedan je od najboljih atleta u NBA ligi u 21. veku, što je nešto po čemu će sigurno ostati upamćen. Njegova brzina, snaga, neverovatne skakačke sposobnosti za plejmejkera, zakucavanja od kojih se tresla hala, sve je to imao popularni Ras u svom arsenalu.

Danas, mogu se videti obrisi onog starog Vestbruka, kada uradi nešto što je nekada redovno bilo na njegovom meniju, ali ti dani su odavno prošli. Ostalo je još malo skočnosti, što pokazuje kada se vine u nebesa po skok ili kada u kontri želi da zakuca i priseti se kako je nekada uterivao strah u kosti kada god bi se zaleteo ka reketu. I pored toga, sada je totalno drugačiji igrač.

Od kada je ušao u ligu 2008. godine, odmah se bivši student univerziteta UCLA zakucao kao jedan od najagresivnijih i najeksplozivnijih igrača. Često su ga i srce i momenat više predvodili nego košarkaška inteligencija u datim trenucima, ali mu je nekako i sve to uvek bilo oprošteno. Imao je svoje najbolje godine u Oklahomi, gde je bio MVP 2017. godine, uz to i redovni Ol star i dvostruki MVP tog takmičenja, a u rezimeu ima i devet pojavljivanja u najboljim petorkama NBA lige. Sve je nekada radio, bio je i najbolji strelac lige dva puta i najbolji asistent lige tri puta, ali od odlaska iz Oklahome, sve je krenulo nizbrdo.

Imao je dobru jednu sezonu u Hjuston Roketsima, zatim neverovatnu statističku epizodu u Vašington Vizardsima, gde je uspeo sa Bredlijem Bilom da uvede ekipu u plej-of iz izgubljene situacije. Sve je krenulo naopako kada se vratio kući u Kaliforniju, prvo u Lejkerse. Nikada nije kliknuo sa Jezerašima, gde je često bio i žrtveno jagnje za neuspehe tima koji su predvodili Lebron Džejms i Entoni Dejvis, pa su samo gledali kako da ga se otarase. Nije morao da pakuje kofere jer je prošle godine otišao upravo u Kliperse, gde je svojom energijom doneo barem nešto u plej-ofu za tim Tajrona Lua, ali nije bilo dovoljno.

Nisu hteli Klipersi da nastave sa Vestbrukom i prethodnog leta ga niko nije hteo. U tom trenutku delovalo je da je možda i gotovo za bivšeg najkorisnijeg igrača lige, iako je bilo jasno da nekome može još dosta toga da donese. Sigurno da nije razmišljao da ode u neki slabiji tim jer u ovim godinama više nije bilo ni do novca, ni do prestiža ni do toga da lopta bude u njegovim rukama. Sada je samo do posvećenosti timu i nade koja živi i dalje, da karijeru kompletira prstenom. Jedini ko je pozvao Vestbrukov broj bio je Denver i raširenih ruku je veteran prihvatio poziv da igra sa Nikolom Jokićem, sa kojim je brzo kliknuo.

Imao je svojih crnih momenata u regularnom delu sezone, kao kada je upropastio utakmicu protiv Minesota Timbervulvsa promašenim polaganjem i faulom na šutu za tri poena, gde je Jokić imao prvi tripl-dabl sa 60 ubačenih poena. To je Ras i sa tim mora da se živi kada ga imate u timu. Imao je i u šestoj utakmici plej-ofa svojih promašenih polaganja i zakucavanja, ali sve se to stavlja u neku fioku i arhivira jer je mnogo toga doneo Nagetsima. Uvek je red do ulice kada treba da se kritikuje, a radnja je uglavnom prazna kada treba da se pohvali. Teško da je bilo ko zaslužio takvu reputaciju, šta god da je radio, a da je u pitanju igrač elitnog renomea.

Zna i sam Vestbruk da više onaj Rasel, zbog čega se prilagodio ekipi. Ne zahteva loptu toliko, ne meša se u nešto što nije njegov posao, već se bori za ekipu. Pokazao je i u prvoj utakmici koju je rešio da i dalje ima goriva kada je najpotrebnije da leti po terenu jer je tada ofanzivnim skokovima i trojkama doneo pobedu Denveru na otvaranju serije. Nikada nije bio poznat kao dobar šuter za tri poena, pošto je uvek bio oko 30%, a nije ih mnogo ni šutirao, osim u MVP sezoni kada je gađao čak 7,2 trojke po meču. To je bio izolovani incident, uglavnom ih je šutirao samo baš kad je morao, posebno od kada je došao u Los Anđeles. Sada je totalno druga priča.

Od igrača dominantnog sa loptom u rukama i nekog ko živi od 'privatizovanja' iste, postao je igrač uloge, što bi Amerikanci rekli 3&D. Igra dobru odbranu, aktivan je na skoku i u napadu je uglavnom pretnja za tri poena. Da, Rasel Vestbruk je pretnja u šutu za tri poena. Šutira 5,4 trojke protiv Klipersa i pogađa ih 2,2 za 41% uspešnosti, što mu je ubedljivo najbolji procenat u karijeri u plej-ofu. Šutirao je u prvoj sezoni kada je igrao plej-of 41,7% sa distance, ali na svega dva pokušaja i manje od jedne pogođene trojke po meču u proseku, što za uticaj na ekipu i nije relevantno. Sve sezone posle toga, uvek je bio oko 30 do najviše 35% na izuzetno veliki broj šuteva.

Sada je dosta pametniji i ima dosta bolju selekciju šuta. Pozicija odakle je bio najneučinkovitiji, a to je bilo koji ugao, sada je najefikasniji. Od MVP igrača, glavnog 'kauboja' u ekipi, postao je elitan 3&D igrač. Jedan podatak govori sve: Rasel Vestbruk ima bolji procenat u šutu za tri poena u ovom plej-ofu od Stefa Karija (!), Kavaja Lenarda, Džejsona Tejtuma, Entonija Edvardsa i Džejlena Bransona. Impresivno. Pronašao je svoju ulogu i može li bolje nego takvog igrača imati sa klupe u bitnim trenucima?

Njegov bivši saigrač Džejms Harden nikada nije doživeo pad kao Vestbruk, iako je godinu dana mlađi od nekadašnjeg partnera na bekovskim pozicijama u Oklahomi i Hjustonu. Igra i dalje na Ol star nivou, brojke su mu odlične, a i u plej-ofu pokazao je da je i dalje ozbiljan igrač. Osim kada je najvažnije i to je pokazao još jednom. Imao je dobru seriju protiv Denvera, bio često problem za Nagetsa, ali je po navici ponovo nestao kada je bilo najbitnije za njegov tim.

Postao je prvi igrač u istoriji NBA lige koji je izgubio četiri odlučujuće utakmice sa četiri različita tima. Gubio je sedmu utakmicu sa Hjustonom od Golden Stejta 2018, sa Bruklinom od Milvokija 2021. i sa Filadelfijom od Bostona 2023. godine. Izgubio je tri sedme utakmice zaredom sa tri različita tima u poslednje četiri godine. Protiv Bostona je pre dve godine utakmicu završio sa 'tripl-singlom' od devet poena, šest skokova i sedam asistencija na 3/11 iz igre, dok je sada protiv Denvera šutirao 2/8 i meč završio sa sedam poena, pet skokova i 13 asistencija.

Simbolično, baš ga je Vestbruk nadigrao u sedmoj utakmici Denvera i Klipersa, što je Raselu posebno značilo. Tokom čitave serije je imao svađu sa igračima tima iz Los Anđelesa, gestikulirao je svaki put ka njihovoj klupi kada postigne koš i gotovo u svakom trenutku je nešto i nekome od njih svašta pričao. Čak se pokačio i sa Bogdanom Bogdanovićem u petoj utakmici. Osvetio se Klipersima i rešio problem koji je imao sa njima, a sada sledi Oklahoma, gde će sigurno i njima imati šta da kaže. Kako se situacija odvija, mogao bi Vestbruk redom da naređa bivše timove u plej-ofu, ako on i Nagetsi budu odigrali perfektno.

Već u noći između ponedeljka i utorka kreće serija tima iz Kolorada i Tandera, kada će za loptu i prvi posed od 03.30 skakati Nikola Jokić i Ajzea Hartenštajn.