M. ĐinđićGospodar prstenova: Povratak kralja
Vreme čitanja: 4min | ned. 21.06.26. | 17:33
Kako ga je najavio Dimitris Janakopulos, tako se i vratio Željko Obradović
Euforija u Atini ne može da se opiše dovoljno dobro. Verovatno morate da bude u glavnom gradu Grčke, da komunicirate sa navijačima Panatinaikosa i tek onda u srž da shvatite koliko je ovo bitno njima pre svega, a onda i generalno za evropsku košarku. Neki od njih odrastali su na košarci Željka Obradovića, neki se možda i ne sećaju jer su bili mali, ali su slušali priče koje su se prenosile sa kolena na koleno, gledali toliko snimaka i utakmica koje su im puštali očevi, stričevi i dede, neki su se kao ljudi i ljubitelji košarke izgradili dok je popularni Žoc bio trener... Može do sutra da se nabraja šta je sve bilo tih 13 godina dok je sedeo prvi put na klupi atinskog velikana, kojem je doneo pet titula šampiona Evrope.
Pavlos Jananakopulos obožavao je Željka Obradovića. Navijači Panatinaikosa su odmah kačili fotografije na društvenim mrežama kako pokojni otac Dimitrisa Janakopulosa gleda sa neba ponosno što je njegov sin uspeo da vrati najvećeg trenera u istoriji kluba, da ih ponovo odvede do najvećih visina evropske košarke. Gde god da je otišao, koji god bivši tim kojem je doneo sreće i veselja, bio bi dočekan kao što to i jeste svuda gde je radio - kao živa legenda. Ali, ovo u Panatinaikosu... Može da se meri sa trenucima kada je došao u Partizan Mozzart Bet, može da na Rihterovoj skali da bude blizu koliko se zatreslo tlo u Atini, kao onomad u Beogradu.
Izabrane vesti
Gospodar prstenova se vratio na tron, kao onomad u trećem i poslednjem delu najbolje filmske trilogije napravljene u istoriji kinematografije, kada je Aragorn krunisan za kralja. Puna šaka prstenja na ruci je čuvenog srpskog trenera, koji je pet puta osvajao Evroligu sa atinskim velikanom, a ako pričamo još o dostignućima u domaćem šampionatu i domaćim kupovima... Mogla bi da se popuni još jedna Žocova šaka, obe Dimitrisa Janakopulosa i da ostane jedan prsten grčkog prvenstva za kusur, kao kada igrate basket sa nekim do 11, pa ubacite trojku za kraj i ostavite protivnika sa viškom. Ima 11 titula u grčkom prvenstvu i sedam grčkih kupova, pa bi bila potrebna još jedna ruka da se dodaju ta preostala dva prstena iz Kupa. Da se vratimo na pomenuto filmsko ostvarenje – bila bi mu potrebna "družina prstenova", koliko ih ima. Zanimljivo je da će baš na predstavljanju u ponedeljak od 14.00 biti tematika Gospodar prstenova, kako to i dolikuje.
Za Panatinaikos, sve navijače, sve u klubu, sve kojima je zelena boja u srcu, za svakog ko je jednom posetio OAKA arenu – Željko Obradović je najveći. Tu nema dileme, tu nema razgovora. Stalo je sve u Grčkoj posle objave Dimitrisa Janakopulosa i samo se o tome priča. Samo je on tema, šta god da je u pitanju. Da bi se lepo objasnilo šta kolika je 'ludnica' u Grčkoj, mediji samo štancaju – ko se oglasio, ko je 'lajkova', 'ripostovao', šta ko kaže, šta kažu čak i navijači na društvenim mrežama, jedan pravi kolektivni, društveni trans. I to u pozitivnom smislu. Sportska euforija je takva, nije da je nismo doživljavali kod nas u Srbiji 'milion' puta - pa samo dve, tri su bile generalno baš za Željka Obradovića - a sada je red na Grke. Ko zna kakav će spektakl biti u ponedeljak kada bude zvanično predstavljanje...
Najtrofejniji i najuspešniji trener u istoriji evropske košarke stoji već dugo na devet titula Evrolige, a ta čuvena deseta je bila san da se osvoji u Beogradu sa Partizan Mozzart Beta, ali do nje nije došlo - nažalost za srpsku košarku. Potera za tom legendarnom desetom titulom se nastavlja u Atini, gde ako za ove tri godine napravi ono o čemu sanjaju u glavnom gradu Grčke, e onda može da se priča o onoj statui i svemu što će Dimitris Janakopulos za njega napraviti, bez ikakve sumnje.
Ako je istina sve što Grci pišu, Žoca čeka košarkaški raj u Panatinaikosu jer će dobiti šta god da zahteva, šta god da traži Dimitrisu Janakopulosu. Kao što je bilo kod njegovog oca, tako će biti i sada – možda i još bolje. Za Gospodara prstenova, okupiće se najbolja družina, kako bi se dinastija nastavila. Tačnije kako bi se napravila nova, kao ona što je bila sada već davnih dana, kada je Obradović harao Evropom na klupi atinskog velikana.
Podsetimo se samo – čim je došao na leto 1999. godine u Panatinaikos prvi put, kao već tada najbolji evropski trener i trofejni stručnjak sa potencijalnim status najveće žive legende evropske košarke, odmah je osvojio Evroligu i od tada nije bilo stajanja. U narednih 12 godina je osvojio još četiri Evrolige (2002, 2007, 2009. i 2011. godine), a onda otišao dalje kada je stvarno došlo vreme za rastanak zbog zasićenja. Navijači ne bi pristali da nikada ode, ali takav je bio trenutak.
Sada kada se vratio – vraća se i ta bezuslovna ljubav. U ponedeljak mu spremaju spektakularan doček jer se pre zvaničnog predstavljanja skupljaju satima ranije. Pa i to krunisanje Aragorna biće 'smešan' događaj za ovo...
tagovi
Obaveštavaj me
Evroliga