Slučaj Nikole Jokića i kakve su mu šanse da po treći put zaredom bude MVP

Formulacija “prvi od Vilta Čemberlena“ postala je s godinama nezaobilazni vid definisanja učinka Nikole Jokića na parketu. Dovoljno je samo da razumete koliko je velika stvar kada beležite statistiku ili radite nešto u rangu sa verovatno najdominantnijom figurom u istoriji svetske košarke. Vaš rad tada automatski dobija na dodatnoj vrednosti. No, to što Jokić radi u vremenu kada je šut (gotovo) sve, prevazilazi okvire fenomena. To je nešto vanvremenski...

Jokićeva 40-27-10 utakmica u Šarlotu je kao temu nametnula diskusiju o njegovoj ponovnoj MVP kandidaturi i šansama da uradi nešto što su kroz istoriju postigli samo Bil Rasel (1961-1963), Vilt Čemberlen (1966-1968) i Leri Bird (1984-1986). Da tri puta zaredom uzme MVP trofej, koji od ove godine nosi ime Majkla Džordana. Analitičari sa one strane Atlantika i pozvani stručnjaci i dalje ne veruju da je tako nešto moguće. Najviše zato što smatraju da je još rano da se govori o nečemu tako značajnom i velikom.

To bi mogao da bude realni “izgovor“, da najuticajniji sajtovi nisu već počeli sa praćenjem učinka potencijalnih kandidata za MVP trofej. Prva objavljena anketa na ovu temu na uglednom ESPN Jokića je svrstao na peto mesto, sa samo jednim glasom za prvo mesto. Na sajtu NBA lige srpski as nije bio na vrhu nijednom od početka sezone, iako statistički radi iste stvari kao i u prethodne dve sezone. Čak je neke aspekte podigao na sledeći nivo! Pre ulaska u takmičenje nije dobio preterane šanse...

Posle brutalnog tripl-dabla protiv Šarlota Jokić je na 25,2 poena, 10,9 skokova i devet asistencija. Dakle, skoro pa tripl-dabl prosek. Sve to Srbin beleži za nepuna 33 minuta na parketu! Da, povratkom dvojice glavnih saigrača, Džamala Marija i Majkla Portera Džuniora – povređen od 23. novembra – brojke mu jesu delimično pale u odnosu na prethodne dve sezone. Opet, gledajući sve što radi u poslednje vreme, odnosno otkako je izašao iz kovid protokola zbog čega je propustio tri utakmice, Jokić je trenutno nadomak tripl-dabl proseka sa gotovo 30 poena i vrtoglavih 72 odsto u “true shooting“ parametru, koji po naprednoj formuli ukazuje na pravu efikasnost igrača u šutu.

Napredna statistika kaže da je na 27,5 poena, 11,5 uhvaćenih i 10,1 podeljenoj lopti na 75 poseda, što je podatak vredan divljenja. I pored toga, Jokića niko ili bolje rečeno malo ko ozbiljno uzima u obzir za najozbiljnijeg MVP kandidata.

Brutalni Jokić! Novi rekord u tripl-dablu kakav nije viđen 54 godine (VIDEO)

Razlog takvog ophođenja prema dvostrukom uzastopnom osvajaču MVP nagrade treba sagledati iz svih uglova. Deo američke košarkaške javnosti kao argument izvlači priču o psihičkom umoru navijača ili pre dosadi koji bi proizveo izbor istog čoveka za MVP treći put zaredom. Novinar Bomani Džons pisao je o tome da je upravo taj psihološki momenat u takmičenju koje toliko toga polaže na faktor uzbudljivosti – što je možda čak dovelo do umanjivanja vrednosti utakmica u ligaškom delu – praktično oduzeo prestižnu individualnu nagradu Janisu Adetokunbu – mada je Jokić tada imao baš jake argumente – Lebronu Džejmsu 2011, ili Majklu Džordanu 1993. godine. I Derik Rouz i Čarls Barkli su u svoje vreme izabrani za zvanično najkorisnijeg igrača ispred prvog konkurenta, najviše jer su njihovi timovi bili prvi u pripadajućim konferencijama. No, ni to ne umanjuje vrednost onoga što su postigli, iako su Lebron i pogotovo Džordan individualno dali više. Bili su produktivniji.

Nikola Jokić je generalno i sada u rangu, ako ne i ispred Luke Dončića, Džejsona Tejtuma, Džoela Embida, Janisa Adetokunba i Zajona Vilijamsona, trenutnim glavnim kandidatima da ponesu MVP priznanje. Posle dve uzastopne godine na vrhu, postavlja se i legitimno pitanje - šta Nikola Jokić treba da uradi kako bi i treći put zaredom bio ispred ostalih?

Na specijalizovanom portalu Basketball Reference, Jokiću se daje 43,3 odsto šanse da bude MVP. Luka Dončić je na 15,9, a Janis Adetokunbo na 12 odsto. To je rezultat kontinuiranog istraživanja i praćenja baziranog na istoj formuli glasanja iz prošle sezone.

Veliki problem u određivanju MVP postalo je gledanje u ono što je bilo, odnosno kakvu je sezonu ili sezone igrač imao pre ove i da li je već dobio nagradu ili ne. Tu se javlja onaj momenat psihičkog zamora gledalaca koji smo pomenuli. Verovatno još i veći problem je taj što niko ne može jasno da definiše šta je “najkorisniji igrač“. Ako je to čisto individualni učinak, zanemarajući sve ostale faktore, onda je Luka Dončić verovatno prvi pik za ovu nagradu. Ako se mišljenje javnog mnjenja bude formiralo na osnovu propagande, onda će se posle godina dominacije evropskih igrača “forsirati“ priča o domaćem MVP. A ako se budu uzimali svi realni faktori u obzir, Jokić će sigurno biti u krugu najvećih favorita. Pod uslovom da nastavi sa dosadašnjim igrama, koje su i sada dovoljno jake da ga ponovo stave u realnu diskusiju.

Nagetsi su trenutno na skoru 18-11, sa pobedom manje od prvopasliranog Memfisa i u rangu Nju Orleansa. Nastavi li ovim tempom, Denver je na putu da ima sezonu sa bar 52 recke, što je više od prošlogodišnjih 48. Sa povratkom Marija i Portera, napredna statistika o kojoj se toliko pričalo minule sezone, kada je Jokić “odbranio“ MVP titulu, sada tek govori o njegovoj pravoj vrednosti u ovom timu. Sa njim na parketu Denver beleži 124 poena na 100 poseda, što je gotovo u rangu najboljeg ofanzivnog učinka u NBA istoriji. Taj učinak pada na svega 102 poena kada je Jokić na klupi, što je nivo Filadelfije iz sezone 2015/16, kada je ostvarila samo 10 pobeda. I defanzivno se oseti velika razlika. Bez Jokića u igri Denver je među tri najslabije odbrane u ligi. Gledajući gotovo sve individualne statističke parametre značajne američkim košarkaškim analitičarima, Jokić je iznad ili bar u rangu konkurencije o kojoj se toliko piše.

Uz sve nesporne kvalitete o kojima se toliko pisalo, ono po čemu srpski as odskače od svih ostalih jeste kako utiče na ostatak ekipe. Tu je prosto nenadmašan jer već dobar tim čini još boljim. Denver sa njim na parketu nadigra rivale za prosečno 3,2 poena na 100 poseda, dok su bez njega u zaostatku za 5,3 poena. Iako Jokić sada ima bolje saigrače nego lani, ekipa igra lošije kada nije na terenu što je ravno apsurdu.

To je verovatno i krunski dokaz legitimnosti Jokićeve druge MVP titule, iako je Denver ligaški deo završio na šestom mestu Zapada, sa 48 poena. Zato svi koji budu glasali za MVP treba da gledaju realne kriterijume, ne to da li je neko već bio MVP ili ne. I pogotovo po tome da li to direktno stavlja Jokića u ravan sa Raselom, Čembrlejnom i Birdom ili ne. Iako, po svemu što radi, ima jasne argumente da stane rame uz rame sa takvim velikanima. Mada, ako njega pitate, on ne razmišlja o tome što je i dosad bio njegov modus operandi. Jednostavno, gleda tim i rezultat, ne sebe... I to je ono što ga čini jedinstvenim, jer ne govori tako reda radi, već zato što tako zaista misli.

“Ne razmišljam da li ću opet biti proglašen za MVP. Ako se desi, desi se... to nije nešto što mi je samo po sebi cilj, već dobra igra”, rekao je Somborac posle Šarlota.

Nastavi li bar istim tempom, Nikola Jokić mora da bude među najozbiljnijim kandidatima za MVP nagradu. Ako narativ medija i javnosti bude drugačiji, s obzirom na sve pokušaje da se ospore i prethodne dve titule, biće načinjen ozbiljan greh prema najboljem centru današnjice i jednom od najboljih svih vremena.