Dušan Petković: Moje prvo veliko takmičenje... Kad sam bio u Kataru, tadašnji selektor nije ni znao ko sam

Korektor Dušan Petković (30) prvi put će zaigrati na velikom takmičenju u dresu Srbije. Deluje na prvi pogled nemoguće da nije upisao bar jednu recku u reprezentaciji. Nekada ubojiti napadač Crvene zvezde, posle prvi poenter prvenstva Italije. Uvek je bio tu negde, nastupao je u Ligi nacija, ali izlazak na glavnu scenu dočekaće tek u Poljskoj. Verovatno ni do ovoga ne bi došlo da nije povređen Dražen Luburić, ali Petković je svakako srećan zbog prilike koja mu se ukazala.

Iako prvobitno nije bilo tako dogovoreno, zaigrao je tokom prvog vikenda Lige nacija da bi pomogao timu. Posle toga nije bio planiran za SP, ali se priključio kad su već počele pripreme, jer je tada bilo jasno da Luburić neće uspeti da se oporavi od operacije.

„Pričao sam sa selektorom Kolakovićem. Nas dvojica se znamo veoma dugo, radili smo i u klubu zajedno, imamo dobar odnos. Na početku mi je rekao da ne računa na mene. To mi je dalo za pravo da se posvetim porodici, oporavku od nekih hroničnih problema. Trudio sam se da to saniram, potpuno mi je bio fokus vantakmičarski. Razmišljao sam o nekim petim stvarima... Onda se desio poziv: Da li bi mogao sutra da dođeš? To je stvarno bio šok. Za telo, organizam, za moje okruženje, planove, za sve. Nije jednostavno, da se ne lažemo. Ali, nije bilo dileme nikakve. Tu sam uvek da pomognem i dam doprinos, nekad je manji, nekad veći. Bitno je da želim i da se trudim“, rekao je Dušan Petković za Mozzart Sport pred start Svetskog prvenstva.

Njegovo reprezentativno putovanje definitivno nije uobičajeno.

„Čudan put... Naravno da mi je prijalo što sam se vratio. Reprezentacija je za mene nešto posebno. Dugi niz godina radim za reprezentaciju, nadam joj se, trudim se... Sticajem okolnosti, na našu sreću, na mojoj poziciji je uvek bilo izvanrednih igrača, pa nisam imao zapaženiju ulogu u timu, sem da pomažem kroz treninge i neki period kada drugi nisu bili spremni ili zdravi. Tako je bilo i ovog leta... Menjalo se. Nisam bio, pa sam se priključio da pomognem. Čudno je sve, ali ko zna zašto je to dobro“.

Kolaković: Niko nas ne ubraja ni među osam favorita, naša očekivanja su svakako velika

Iako sasvim mirno govori o statusu koji ima, priznaje da nije uvek bilo prijatno doživljavati iznova taj trenutak – kada shvatiš da za tebe nema mesta među najboljima, posle odličnih klupskih sezona.

„Ne može da te ne pogodi, jer svi mi gledamo prvo sebe. Koliko god cenio sve kolege, a stvarno ih cenim i poštujem, nekada imam utisak da zaslužujem i smatram da mogu da pomognem. Moja klupska karijera je imala čudnu putanju. Dok sam igrao u Srbiji i bio u Zvezdi, sve je to bilo sjajno. Bio sam pri reprezentaciji i tako je to nekako trebalo da nastavi da se odvija. Ali dalji put je bio čudan. Imao sam jednu lošu sezonu u Francuskoj, koja me je navela na to da ne mogu da nađem klub. Iskren da budem... Sticajem okolnosti, ja sam tada morao da idem u Katar. Ispao sam iz reprezentacije, tadašnji selektor Nikola Grbić nije ni znao ko sam“.

NE ČUDI ŠTO NISAM IGRAO PORED ATANASIJEVIĆA, LUBURIĆA, ALI KAD VIDIŠ NEKE DRUGE MOMKE...

Dušan Petković protiv Bugarske u Ligi nacija (FIVB)

Mnogo je morao da radi, kako bi ponovo zaslužio poziv.

„Vidiš spisak, vidiš neke ljude, momke – ne želim nikog da uvredim, ali stvarno... Kao što znam gde je moje mesto naspram nekih boljih, tako znam i gde je u ovom slučaju bilo. Sklonjen sam s radara, ne mojom voljom i ne mojom direktnom krivicom. Imao sam slabiju sezonu, što su imali i svi ostali nekad, pa niko od njih nije bio sklonjen nikada. Zbog jedne sezone, zbog mesec ili dva. Okolnosti su bile čudne. Posle toga je bilo veoma teško da se vratim u reprezentaciju, sad idu i godine, dolaze drugi ljudi. Ja sam se hvala bogu vratio u Italiju, odradio jednu veoma dobru sezonu, gde sam bio najbolji poenter i napadač prvenstva, da bi posle toga zaslužio ponovo poziv. Ja sam morao da budem najbolji u najboljem prvenstvu da bih samo dobio poziv naše reprezentacije. Posle toga ni to nije bilo dovoljno da se izborim za mesto u timu koji ide na takmičenje“.

Pamti se ranije period dominacije Ivana Miljkovića. Njega je kasnije nasledio Aleksandar Atanasijević, a za najbolji tim se odličnim partijama izborio Dražen Luburić.

„Nije fraza kada kažem - na mojoj poziciji su sjajni. I Atanasijević i Luburić su igrači koje mnogo poštujem i smatram da su u određenim periodima karijere bili u top pet najboljih korektora na svetu. Nekad jedan, nekad drugi. Da budem realan, nije ništa začuđujuće što ja nisam bio tu. Pravili smo dobre rezultate, što me raduje, jer su sve to moji drugari i prijatelji. Nemam prostora ni za kakvu ljutnju“.

Kad sve ostavi iza sebe, ne može u ovom trenutku da ne bude srećan što je tu.

„Ovo je moje prvo veliko takmičenje. Imao sam let visok kada sam bio u Zvezdi, posle toga sam imao jedan pad. Nije bilo lako... Stvarno verujem da svako dobije ono što je zaslužio. Moj put je ovakav i ja ne mislim da sam zaslužio bolji. Kako će se sve to završiti, da li kroz igračku karijeru ili kasnije, to ne znam. Bio sam nagrađen za sve stvari koje sam radio dobro, tako da verujem da ako nastavim tako, ponovo će nagrada stići. Kad, kako – ne znam. Moraš da veruješ, da radiš, da se trudiš. Nekad je bolje da stigne kasnije, uželiš se, pa bude slađe“.

Na pripremnom turniru u Poljskoj koji je odigran prethodnog vikenda Petković je prikazao odličnu partiju protiv Irana. Jedinu pobedu Srbija je ostvarila na njegovim krilima – 28 poena. Poraze su zabeležili protiv Argentine i Poljske.

„Značile su nam te utakmice sigurno. Igrali smo protiv tri veoma dobre reprezentacije. Mislim da je to bilo dobro za nas. Pametno je što smo učestvovali na ovom turniru, tri dobre provere... Nema prostora da se sad mnogo radi. Izgubili smo dve utakmice, dobili jednu, to deluje da nije tako sjajno. Ali, ja sam zadovoljan s tim što sam video. Mislim da imamo prostora da igramo bolje. Verujem da će za koji dan sve biti kako treba. Taj meč sa Poljskom smo izgubili sa 3:0, ali isto tako smo mogli da ga dobijemo. Naglašavam, nije bio preterani akcenat na pobedama, već da pronađemo pravi ritam“.

Srbija će na SP igrati u grupi sa Ukrajinom, Portorikom i Tunisom. Prvi meč na programu je protiv Ukrajine u subotu od 20.30 u Katovicama. 

„Grupa takva kakva je poziva na oprez. Ukrajinci su igrali pripremni meč sa Poljacima, bilo je 3:2. Oni imaju veoma dobro igrače. Mislim da nemamo prava da gledamo sa visine bilo koga i da moramo pre svega da gledamo šta mi radimo. Pogotovo u toj grupi. Dobro je što te reprezentacije nisu prejake i što se mi mnogo pitamo. Ali, veoma je bitno da svaki set otvorimo kako treba, da mi kontrolišemo igru u grupnoj fazi, a onda da nam to omogući kasnije što bolji put. Ali da ne pričam o tome kasnije, prvo nas čeka grupa i to nas sada najviše zanima“.

POLJACI BI NAPUNILI I STADION SA 150.000 LJUDI

Veliki broj reprezentacija može da se nada visokom plasmanu. Konkurencija je veoma jaka...

„Svi danas igraju odbojku – stvarno je tako. Da sad neko hoće da kaže četiri reprezentacije koje će se naći u završnici, mislim da bi bilo nemoguće da pogodi... Ima mnogo timova koji su veoma dobri, baš je to ono pravo. Mi treba da razmišljamo o nama i da igramo svaki meč maksimalno fokusirano i požrtvovano“.

Ono što je sigurno – atmosfera će u halama biti izvanredna. Poljska je poznata kao zemlja odbojke. 

„Tri poslednje godine sam igrao u Poljskoj. Veoma dobro znam njihov mentalitet i koliko vole odbojku. Na utakmici koja je prijateljskog karaktera, koju smo igrali sa njima pre nekoliko dana u Krakovu, arena je bila prepuna. Nijedno slobodno mesto nije bilo, što je stvarno neverovatno. Ubeđen sam da postoji stadion sa 150.000 ljudi i da se tu igra odbojka, da bi ga napunili. Mislim da je stvarno dobro što se igra ovde“.

Petković servirao osvetu Iranu, Srbija do pobede bez nosilaca igre

Kada stavi tačku na Svetsko prvenstvo, Petković će posle dužeg vremena napustiti Poljsku. Posle dve sezone u Belhatovu i jednoj u Varšavi, ponovo će u Italiju. Njegov novi tim je Padova.

„Bila mi je želja da se vratim tamo. Imao sam dve dobre sezone u Italiji. Prija mi. Želim da igram vrhunsku odbojku. Poljska i Italija imaju dve najjače lige na svetu. Hoću što duže mogu da igram, nisam rob para, nije mi moranje da idem pošto poto za novcem. Uživam i volim, tako da... Možda će to jednog dana prestati i naterati me da razmišljam drugačije. Sada sam stvarno želeo u Italiju, kad su se oni javili, nije bilo dileme. Padova je dobar klub, ima lepu tradiciju, verujem da će mi biti dobro tamo. Trener je imao preveliku želju da mene dovede“, zaključio je Dušan Petković.