INTERVJU - Uroš Medić: Povredio sam se pred borbu u Beogradu; Prates i ja bismo napravili pravi spektakl

Prošlo je nešto više od mesec dana otkako se Uroš Medić vratio kući i sa sobom u Srbiju doveo najveću MMA organizaciju na svetu. Istorijski UFC u Beogradu teško da je mogao da dobije bolji završetak, popularni Doktor pred punom Arenom nastavio je pobednički niz i za samo 30 sekundi nokautirao Danijela Rodrigeza, u atmosferi kakvu ni sama organizacija ne viđa često.

Ipak, iza tih pola minuta dominacije krila se mnogo teža priča nego što se tada moglo naslutiti. Medić je sada za Mozzart Sport govorio o povredi sa kojom je ušao u meč, emocijama koje su ga stigle tek nakon pobede, pritisku domaće publike, ali i o tome šta sledi dalje i dokle zapravo idu njegove ambicije u UFC-u.

Pobeda je stigla ekspresno, već u prvoj rundi, baš kao i u njegova prethodna tri nastupa. Međutim, nekoliko dana pre izlaska pred domaću publiku, doživeo je povredu koja je ozbiljno zakomplikovala završnicu priprema.
"Povredio sam se u ponedeljak pred borbu i stvarno je sve to bilo prilično stresno. Povredio sam levi meniskus, a u tom trenutku nisam ni znao koliko je povreda ozbiljna niti koliko će mi smetati. Fokusirao sam se samo na zadatak i na to da uradim ono što je trebalo. Tek posle borbe smo saznali da je u pitanju meniskus i da će najverovatnije biti potrebna operacija. Srećom, nije reč o prevelikom ili agresivnom zahvatu, tako da bi oporavak trebalo da traje nekih mesec do mesec i po dana nakon operacije".

Povreda je samo dodatno otežala ionako emotivan povratak kući. Ulog je bio veliki, emocije još veće, a Medić je sve to morao da potisne do trenutka kada je borba završena.
"Bilo je teško pre svega zato što nisam znao šta se tačno događa i koliko je povreda ozbiljna. Uz to, posle toliko godina ponovo sam kod kuće i sve je to igralo veliku ulogu. Morao sam potpuno da utišam emocije i da se isključim. Čak ni kada sam pobedio nisam odmah osećao nikakvu emociju. Tek dva-tri minuta kasnije, kada sam davao intervju, suze su same krenule. Zaista je to bio najveći momenat moje karijere do sada. Bilo je stresno, ali na kraju se sve isplatilo. Sve godine rada, truda i odricanja došle su na svoje".

Dodatni teret tokom nedelje borbe predstavljale su i brojne medijske obaveze.
"Poslednji "fight week“ bio je posebno izazovan zbog svih medijskih obaveza. Bilo ih je zaista mnogo, a očekivanja od mene bila su ogromna. Išao sam sa jedne obaveze na drugu, pa na treću i nije bilo lako. Ali znao sam da jednostavno moram da prođem kroz sve to. To je moj posao i moja obaveza, kako prema organizaciji, tako i prema fanovima. Imali smo i otvoreni trening na kojem sam trenirao sa povređenim kolenom, pa smo sve sveli na minimum. Nisam želeo da ljudi primete da nešto nije u redu".

Tokom dosadašnje UFC karijere Medić je prošao kroz različite izazove, a upravo su mu porazi, kako kaže, često donosili i najveće lekcije.
"Svaki protivnik je izvukao nešto iz mene, a pogotovo oni koji su me pobedili. Pobeda donese razne lekcije, ali poraz ih donese mnogo više. Taj poslednji poraz od Punahelea Sorijana, zatim Miktibek Orolbaj... Svaki od tih poraza nosio je veliku lekciju. Ne mogu da izdvojim jednog, ali sva trojica momaka koji su me pobedili mnogo su mi pomogla u karijeri".

Sa druge strane, kada je reč o pobedi koja mu je ostala posebno urezana u sećanje, bez dileme za njega je ona protiv Metjua Semelsbergera.
"Izdvojio bih onaj meč u Solt Lejk Sitiju, kada sam u trećoj rundi pobedio laktom iz okreta. Ta borba mi je posebno ostala u srcu zato što sam je gubio, bio sam veoma blizu toga da budem nokautiran, ali sam uspeo da se vratim i pobedim na takav način. Publika je eksplodirala, cela arena je bila u transu. Bilo je neverovatno i to je jedan od najvećih trenutaka moje karijere".