Đurđevdan '95, poslednji put tako krcata Marakana i 100. večiti derbi... (FOTO+VIDEO)

Po čemu se pamti Đurđevdan daleke 1995? Pa po večitom derbiju, naravno - 100. po redu i verovatno jednom od poslednjih koji je i po predigri i po ambijentu i po kvalitetu igre naposletku, mogao da ponese epitet fudbalskog klasika evropskih razmera. 

Od kontinentalne titule u Bariju prošle su samo četiri godine i zvezdaši su se uveliko baškarili u svojoj najvećoj slavi koja je izlazila iz okvira bivše nam države, ali šampion je bio Partizan. Na jednoj strani Milojević, Sakić, Đorović, Krupniković, Rambo Petković, Darko Kovačević... Na drugoj Bata Mirković, Saveljić, Đani Ćurčić, Dragan Ćirić, Savo Milošević... Na jednoj klupi povratnik i velikan Ljupko Petrović, na drugoj klupi Ljubiša Tumbaković.

Miris spektakla lebdeo je u vazduhu i širio se Beogradom. Pamte se slike poslednji put tako krcate Marakane, u loži državni vrh predvođen premijerom Mirkom Marijanovićem i Zoranom Lilićem, a sa malih ekrana dobro poznati glas legendarnog Vladanka Stojakovića...

Tog dana sve je slutilo da će crveno-beli imati dosta razloga za slavlje i nije čudo što su mnogi bežali sa posla, fakulteta, iz škola... Đurđevdan, jubilarni okršaj ljutih rivala, neki kažu da je bilo i preko 80.000 navijača na tribinama... A crno-beli rešeni da pokvare planiranu feštu.

Poveli su gosti pogotkom Nenada Bjekovića juniora u 71. minutu i tada je delovalo da su nadomak trijumfa na našem najvećem stadionu posle ravno 18 godina. Zvezda je onda dobila energiju sa tribina i u samoj završnici uspela da preokrene rezultat. Najpre je u 79. minutu Darko Kovačević sa bele tačke poravnao rezultat, da bi pet minuta pre kraja meča Mitko Stojkovski zatresao mrežu posle greške nesigurnog golmana Gorana Pandurovića. Što bi rekao Milojko Pantić, onda je stadion eksplodirao.

Sa razglasa je išla pesma Đurđevdan, a Zvezda je ovim trijumfom obezbedila jubilarnu 20. titulu u svojoj istoriji, čime je prišila drugu zvezdicu iznad klupskog grba.

Crveno-beli su prvenstvenu trku završili sa četiri boda više od Partiizana i pet više od novosadske Vojvodine, koja je u toj sezoni bila jesenji prvak.

“Ova utakmica nam je mnogo značila. Dobro smo znali koliko je Partizan jak i želeli smo da ovo prvenstvo privedemo najzad kraju. Zato smo bili oprezni i zadovoljni bodom. Moram da istaknem da je ovo bila najbolja igra Partizana protiv nas od kada ja sedim na trenerskoj klupi Zvezde”, pričao je posle utakmice Ljupko Petrović. “ Moj tim nije igrao u skladu sa svojim mogućnostima u većem delu utakmice, u stvari igrao je ispod svog nivoa. Igrali smo na rezultat i kada smo primili gol krenuli smo da izjednačimo. Uspeli smo to srećno, posle penala, praktično bez šanse, a posle došli i do pobedonosnog gola. Ne bi bilo u redu da posle ovakve pobede kritikujem javno moje igrače, ali imaću i te kako šta da im kažem”.

C. ZVEZDA - PARTIZAN 2:1

/Kovačević 79pen, Stojkovski 85 - Bjeković 71/

Stadion: Crvene zvezde

Gledalaca: oko 85.000

Sudija: Branimir Babarogić

Crvena zvezda: Milojević, Stefanović, Đorović, Sakić, Radmanović, Stojkovski, Bajčetić, Adžić (Živković), Krupniković, Kovačević, Petković (Perović).

Partizan: Pandurović, Mirković, Saveljić, Nađ, Bolić, Đurić, Tešović, Ćurčić (Trenevski), Bjeković, Ćirić, Milošević.