“Fudbalski klub Prevara“. Iliti na izvornom engleskom “Sham FC“. Nadimak za Mančester Siti koji se – opravdano ako smemo da dodamo – proširio po društvenim mrežama. Fudbalska javnost je besna, traži žestoke kazne, mada ni sama ne zna kako bi one tačno trebalo da izgledaju.

Da se izbace iz Premijer lige u Čempionšip ili niže? Oko toga su svi saglasni. Bar u javnosti. U Premijer ligi – kojom rukovode klubovi – imaju svoje dileme. Jer uvek je reč o parama, a Siti ipak donosi mnogo i njegovo izbacivanje učinilo bi ligu manje atraktivnom. Setite se samo Serije A bez Juventusa. Prosto, ljudima je potrebno i da nekog mrze.

Finansijske kazne? Kolike god da su, šeici iz Emirata će to da isplate. Oduzimanje trofeja? Stoji kao opcija, mada kako sada menjati istoriju Premijer lige i objasniti Serhiju Agueru, samo primera radi, da onaj njegov gol u nadoknadi nije ničemu značio? Ili kako, kroz dvadeset godina, objasniti nekom mladom fanu da je Pep Gvardiola bio genije, ako mu se oduzme polovina trofeja u njegovom trenerskom veku?

I poslednje pitanje, verovatno najteže, ako im se i oduzmu svi ti pehari, da li ih onda treba dati drugima? Ona oduzeta Juventusu iz sezone 2004/2005 nije recimo nikome uručena.
“Zaista mislim da Mančester Sitiju treba oduzeti sve te pehare. Drugo je pitanje šta sa njima... Imao sam sreću da i ja osvojim neke, ali nije da sada sedim i gledam ih. Prođu mi kroz glavu ti trenuci, vrati mi se osećaj u stomaku, sedim se zvižduka za kraj utakmice, ali nije o medaljama, već o osećaju. A to je Mančester Siti opljačkao“, kaže Džejmi Karager, jedan od najglasnijih zastupnika surove kazne za Siti.

Toliko surove da on govori o tome i da bi gazde kluba, na čelu sa šeikom Mansurom Bin Zajedom, sada trebalo prinuditi da prodaju klub, kao što je već učinjeno sa Čelsijevim Romanom Abramovičem.
“Imaju toliku moć, toliko para, niko im nikada ne kaže – ne može. I dok ne odu iz kluba, ne znam kako bi ova fleka mogla da se ukloni. Siti će da nastavi, bili su veliki klub 100 godina pre njih i biće još 100, ali ne znam kako vlasnici posle svega mogu da nastave“.

Slično razmišlja i Geri Nevil, posebno emotivan kao legenda gradskog rivala Mančester junajteda.
“Jezivo je samo slušati sve ovo. Uvek smo mislili da je Premijer liga takmičenje izuzetnog integriteta, da smo mi ljudi koji postavljaju standarde, a da koruopcije, prevare, doping i skandala sa sudima, nameštanjima, da toga ima samo na drugim mestima. Sada je došlo kod nas... A, ova liga je najveći izvozni proizvod naše zemlje. I sada je provlačimo kroz blato“.

No, da se mi vratimo na to najteže pitanje, jer čini se da ono umnogome polarizuje javnost i sprečava stvaranje konsenzusa o konačnoj kazni. Ako se Siti bude kažnjavao drastično, biće to najverovatnije za period od sezone 2000/2010 do 2017/2018, jer u tom vremenu je arogantna uprava odbijala čak i da sarađuje sa istražiteljima i masno lagala u izveštajima.

U istom tom periodu, Siti je osvojio tri Premijer lige, jedan FA kup, tri Liga kupa i jedan Komjuniti Šild. Pitanje je, dakle, koga je najviše oštetio. A, rezultati će možda da vas iznenade.

TITULE: KAKO BI IZGLEDALA KARIJERA ŠAMPIONA SOLSKJERA?

Ole Gunar Solskjer (©Reuters)

Prvu titulu u ovoj novoj eri Sitiju je doneo taj epski pogodak Serhija Aguera kojim je Siti, sve do tog trenutka “bučni komšija“, kako ga je opisivao ser Aleks Ferguson, osvojio Premijer ligu ispred nosa Mančester junajteda. Onda je, dve godine kasnije, osvojio dva boda više od Liverpula i 2014. ponovo krunisan u šampiona. Na kraju, 2018. je postavio rekord Premijer lige sa 100 osvojenih bodova i opet ostavio Junajted kratkih rukava.

Da sumiramo dakle, da nije bilo Sitija, dve titule idu Junajtedu, jedna ser Aleksu, druga Oleu Gunaru Solskjeru – ko zna kako bi mu trenerska karijera izgledala da je zaista bio šampion? – ova treća Liverpulu Jirgena Klopa, njemu bi bila druga.

BRISANJE BODOVA I BORBA ZA OPSTANAK: BLEKPULOV PONOR KOJI NIJE SMEO DA SE DESI

Oduzmanje titula je jedna opcija, a njegovo kompletno brisanje rezultata sasvim druga. I to bi mogao da bude dodatan problem za Siti, jer da podsetimo: kada je Everton kažnjen za finansijske malverzacije – po jednoj, ne po 114 tačaka – morao je ne samo da plati kaznu Premijer ligi, već i da uplati 35.000.000 funti na račun Barnlija koji je zbog Karamela ispao iz Premijer lige.

Sad, kada bismo sasvim obrisali bodove Sitija i raspodelili ih drugima, jedini bi realno mogao da se žali Blekpul. Prema računici Skaj Sporta, naime, Blekupul je u sezoni 2010/2011 ispao iz lige iako je protiv preostalih 18 rivala – ne računamo dakle dve utakmice protiv Građana – osvojio više bodova od Vulverhemptona. Posle toga je pao i do četvrtog ranga, dok Premijer ligu nikada više nije video.

LIGA ŠAMPIONA: PETARDA EVERTONA I TOTENHEM KAO NAJVEĆA ŽRTVA

Hjong-min Son i Hari Kejn (©Reuters)

Kada pričamo o mogućnosti da drugi klubovi tuže Siti nisu tu u pitanju samo timovi koji su ispali iz Premijer lige. Jednako besni bi mogli da budu i oni koji zbog Građana nisu igrali Evropu. Recimo, Everton je u spornih devet sezona čak pet puta oštećen za mesto na međunarodnoj sceni. Istina, samo jednom u Ligi šampiona, a četiri puta u Ligi Evrope.

Zašto kažemo “samo“ jednom u Ligi šampiona? Zato što Liga Evrope ne bi značajno popravila Evertonovu finansijsku sliku. Liga šampiona bi, a kad govorimo o elitnom evropskom takmičenju tu je najveća Sitijeva žrtva Totenhem, kojii je čak četiri puta izvisio za desetine miliona od učešća na najvećoj sceni. Pošto je baš negde u to vreme gradio stadion i pazio na svaki cent – zbog čega je u jednom trenutku 18 meseci igrao bez ijednog pojačanja – jasno je koliko je život Pevaca mogao da bude drugačije sa bar stotinak miliona evra koje bi dobili od Uefe. Možda Hari Kejn ne bi morao da ide u Bajern po trofeje? Možda bi to mogao da radi u Londonu sa Hjong-min Sonom?

Patili su naravno i drugi. U Ligi šampiona bi jednom više igrali i Mančester junajted, Arsenal i Čelsi. U Ligi Evrope Liverpul dva puta, po jednom Junajted, Svonsi i Sautempton.

ŠTA JE SA KUPOVIMA?

Toni Pjulis ne mari za one emocije o kojima je govorio Karager i već je javno tražio pehar FA kupa iz 2011. Koji mu je izmakao zato što je u finalu 2011. izgubio baš od Sitija. Kome je to bio prvi veliki trofej posle 35 godina.

Na isti način, bez pehara u Liga kupu ostali su Sanderlend 2014, Liverpul 2016. i Arsenal 2018. Čelsiju bi pripao Komjuniti Šild iz 2012. U tom paralelnom univerzuzu, u Sanderlendu ne bi više pričali da su poslednji trofej osvojili još u FA kupu 1973, Klopu bi to bila prva srebrnina na Enfildu, dok bi se i Arsen Venger na dostojan način oprostio od Arsenala u njegovoj poslednjoj sezoni na Emirejtsu.

Koliko bi mu sada taj pehar značio? Verovatno nimalo. Koliko je pravedno da se svim ovim odličjima kiti Siti? Jednako nimalo. Koliko je realno i koliko pametno da se Premijer liga prihvati posla i uzme da prepravi svoju istoriju? Ne znamo, jer ni sami nismo sigurni šta bismo radili u ovakvoj situaciji.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Alternativna istorija fudbala: Kome idu Sitijevi uspesi? Od Olea šampiona do očerupanih Pevaca

Uživo

Fudbal

Tenis

Najava mečeva